Умберто Еко
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Умберто Еко | |
|---|---|
| Пуно име | Умберто Еко |
| Информације | |
| Датум рођења | 5. јануар 1932 |
| Место рођења | |
| Рад | |
| Епоха | Филозофија 20. и 21. века |
| Регија | Западна филозофија |
| Школа филозофије | Семиологија |
| Главна интересовања | Рецепционистичка критика |
| Утицаји од | Џејмс Џојс, Хорхе Луис Борхес, Чарлс Сандерс Перс, Имануел Кант, Клод Леви-Строс, Морис Мерло-Понти, Теодор Адорно, Антонио Грамши, Жан Пијаже, Франц Кафка, Шарл Бодлер, Луиђи Парејсон, Бенедето Кроче, Артур Конан Дојл |
Умберто Еко (итал. Umberto Eco; рођен 5. јануар 1932) је италијански писац и филозоф, који је познат по својим новелама и есејима.
Садржај |
Биографија и опус[уреди]
Умберто Еко је рођен у Александрији, у италијанској провинцији Пијемонт. Ради као професор семиотике на Универзитету у Болоњи.
Еков роман којим је постигао славу је роман Име руже, по коме је снимљен филм (Шон Конери), је о монаху који истражује серију убистава која су везана за манастирску бибилотеку.
Његове новеле често укључују стварне историјске личности и текстове. Фукоово клатно, Еков други роман, је такође распродат у великом броју примерака. У Фукоовом клатну, незапослени издавач одлучи да, као шалу, споји заједно различите теорије завере из историје.
Еков рад представља концепт постмодернистичке литерарне теорије хипертекстуалности.
Почасни докторати[уреди]
Библиографија[уреди]
Романи[уреди]
- "Име руже" (Il nome della rosa, 1980) -- Филозофски детективски рован у средњовековном окружењу;
- "Фукоово клатно" (Il pendolo di Foucault, 1988) -- Роман о теорији завере;
- "Острво дана пређашњег" (1995) (L'isola del giorno prima, 1994) -- Роман о средњовековном племићу;
- "Баудолино" (Baudolino, 2000) -- Роман о младом сељаку кога је усвојио цар Фридрих Барбароса, и његове авантуре;
- Тајанствени пламен краљице Лоане ("La misteriosa fiamma della regina Loana" (2004)) Илустровани роман о човеку који је изгубио памћење након незгоде.
- "Прашко гробље" (2010) (Il cimitero di Praga, 2010) ;
Књиге за децу[уреди]
- "Бомба и генерал" (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988)
- "Три космонаута" (I tre cosmonauti, 1966)
- "Gli gnomi di Gnu", 1992
Спољашње везе[уреди]
- Еков говор у Александрији о Биљном и минералном памћењу у коме расправља између осталог о енциклопедијама.
- Porta Ludovica - Опширан извор о Умберту Еку.
- Умберто Еко, Поетика отвореног дела - Дело Умберта Ека на српском језику.
- Умберто Еко: Како сте? - из „Минималног дневника“