Хенри Форд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Форд

Henry ford 1919.jpg
Хенри Форд

Датум рођења: 30. јул 1863.
Место рођења: Спрингвелс Тауншип (САД)
Датум смрти: 7. април 1947.
Место смрти: Дирборн (САД)

Хенри Форд (енгл. Henry Ford; Спрингвелс Тауншип, 30. јул 1863Дирборн, 7. април 1947) је био амерички предузетник који је основао Форд Мотор Компаније и приписан му је допринос стварању средњег слоја америчког друштва. Био је међу првима који су увели масовну производњу великом броју људи доступних аутомобила на покретној траци. То остварење није само значило револуцију индустријске производње, већ је имало и велик утицај на модерну културу тако да многи друштвени теоретичари то раздобље економске и друштвене историје називају „фордизам“.

Биографија[уреди]

Форд је рођен на успешној породичној фарми у Спрингвелс Тауншипу, који је данас део града Деарборна у Мичигену, где се тренутно налази седиште фирме коју је основао. Његови родитељи, Вилијам и Мари Форд, били су имигранти из околине града Корка у јужној Ирској, а Хенри је био најстарији од шесторо њихове деце.

Већ као дете био је страствени механичар. Увек је уместо послова на фарми радио на неким мачинама у очевој радионици. Кад му је било тринаест година први пут је видео парну машину са сопственим погоном. 1879. Отишао је од куће у Околиму Детроита како би се увежбавао за механичара. 1882. Враћа се у Деарборн како би радио на породичној фарми и постаје стручњак у управљању Вестингхаузовим компактним парним стројем, што га је на крају довело до посла сервисера истих стројева у тој фирми. 1891. постаје инжењер у Едисон Илуминејинг Компану и након промоције у главног инжењера 1893. имао је довољно новца да посвети пажњу својим властитим експериментима на моторима с унутарњим сагпревањем. Ти експерименти су 1896. кулминирали завршетком рада на сопственим самоходу названом квадрицикл, којег је први пут испробао у вожњи 4. јуна исте године.

Након тог успеха напушта Едисон Илуминејтинг Компану и заједно с осталим иноваторима оснива Детроит Аутомобил Компану, која је убрзо банкротирала јер је Форд усавршао дизајн аутомобила уместо да их продаје. Својим возилима Форд се утркивао с онима других произвођача како би приказао њихову супериорност. Са занимањем за тркачке аутомобиле основао је другу фирму под називом Хенри Форд Компану. 1902. Форд је истеран из фирме заједно с осталим иноваторима, а она је реорганизована под називом Кадилак.

Своју властиту фирму под називом Форд Мотор Компани оснива 1903. заједно с једанаест осталих иноватора и капиталом од 28.000 долара. У новодизајнираном аутомобилу Форд је одвезао пробну миљу на залеђеном језеру Св. Клер и с временом од 39.4 секунде поставио нови копнени брзински рекорд. Уверен тим успјехом, познати возач утрка Барнеј Олдфилд назива нови модел "999" одавајући почаст тркачкој локомотиви тог времена и представља га широм државе, чинећи марку Форд познатом у САД. Хенри Форд је био и један од раних подупирача легендарне трке Индијанаполис 500.

1908. фирма у продају пушта Модел Т с чијом се тркачком верзијом Форд утркивао од 1909. до 1913. и победио на трци преко целих Сједињених Држава (иако је касније исквалификован), а 1911. Френк Кулик је са њом поставио брзински рекорд на овалним стазама. 1913. Форд покушава да наступи на трци Индијанаполис 500, али одустаје због правила која су захтевала додавање тежине од 450 килограма. Тада се повлачи из трка, будући да му због популарности Модела Т више нису биле потребне за постизање публицитета. С првим даном 1919. препустио је место председника компаније своме сину Едселу, иако је задржао чврсту позицију у руковођењу њоме. Средином двадесетих продаја Модела Т је почела опадати због конкуренције која је нудила модерније аутомобиле с опремом недоступном на Моделу Т. У децембру 1927. је због тога представљен успешни Модел А, назван једнако као и први модел којег је фирма икад произвела.

Након смрти Едсела Форда 26. маја 1943. Хенри Форд је подржао Херија Бенета да преузме позицију председника док је Едселова удовица Елеанор, која је наследила његово право гласа, предложила Хенријевог унука и свог сина Хенрија Форда II. Проблем је на крају решен тако да је тада 79-годишњи Хенри Форд лично преузео позицију председника, Хенри Форд II. је постао потпредседник, а Хери Бенет особа одговорна за запосленике и односе с јавношћу.

Хенри Форд је 21. септембра 1945. препустио позицију председника фирме унуку Хенрију Форду II, а преминуо је од излива крви у мозак у 83. години 7. априла 1947. на свом поседу у Деарборну. Сахрањен је на гробљу Форд Сементери у Детроиту.

Спољашње везе[уреди]