Заовинско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Заовинско језеро
Језеро Заовине поглед са бране
Језеро Заовине поглед са бране
Географски положај
Координате 43°52′58″N 19°23′59″E / 43.88277, 19.39984
Државе Застава Србије Србија
Физичке карактеристике
Површина 4.30 км²
Највећа дужина 4.1 км
Највећа дубина 110 м
Надморска висина 881.5 м
Географске карактеристике
Врста језера Вештачко језеро
Притоке Коњска река, Бели Рзав
Отоке Бели Рзав
Заовинско језеро на мапи Србије


Координате: 43° 52′ 58" СГШ, 19° 23′ 59" ИГД
Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 m нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881.5 m. Највећа дубина је око 110 метара.

Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“ у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује.

Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће.

Језеро се користи и за узгој пастрмки.

Лети има купача на неуређеним плажама.

У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику, као и средњовековно утврђење Град.

Флора Заовина[уреди]

На Заовинама је забележено око 50 одсто флоре целе планине Таре, односно око 15 одсто флоре Србије. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста.

  • од укупног броја забележених врста, 55 биљних врста се налази на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
  • међу 330 међународно значајних биљака које живе у Србији, 25 врста се могу наћи на подручју Заовина;
  • на простору Заовина налази се 15 биљних врста које су заштићене као природне реткости као напр. рунолист, а ту се налазе и субендемити Николићева кандилка, Панчићева пољска млечика, и представници фамилије Орцхидацеае који су предложени да буду уврштени на листу Уредбе о заштити природних реткости;

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Заовинско језеро

Галерија[уреди]