Вршачке планине
Из Википедије, слободне енциклопедије
Вршачке планине (рум. Munţii Vârşeţ, често зване и Вршачки брег, рум. Dealurile Vârşeţului) се уздижу усред Панонске равнице у југозападном делу Баната. Пружају се у правцу исток-запад, у дужини од 19 километара, са највећом ширином од 8 километара. Површина им је 170 квадратних километара, од чега је у Србији 122, а у Румунији 48 квадратних километара. Гудурички врх, са 641 m надморске висине, највиша је тачка ових планина и целе Војводине. Од осталих врхова познати су Лисичија глава (590 метара), Ђаков врх (449м) и Вршачка кула (399м). Северна падина је стрма, док се јужна постепено спушта у побрђе, где се налазе вршачки виногради. Вршачке планине спадају, заједно с Фрушком гором, у острвске планине, јер су некада биле острво у Панонском мору. Чине најсевернији изданак српско-македонске планинске масе, иако се у старијој литератури може пронаћи погрешан податак о њиховој припадности Карпатима. Са планина се пружа поглед на Вршац, Војводину и Румунију.
Садржај |
[уреди] Знаменитости и туризам
Вршачки брег је главна туристичко и излетничко одредиште у непосредној близини града Вршца. На првом врху одмах до Вршца доминира стара Црквица, омиљено излетиште, а у непосредној близини налази се нова црква Светог Теодора, подигнута у част градског свеца Теодора Великомученика. На другом врху налази се симбол града — Вршачка кула. Поред куле, до које води асфалтни пут, налази се писта за параглајдеристе. На простору названом Широко било, на 10 километара од центра града налази се планинарски дом са бунгаловима за смештај гостију и викенд насеље Широко било. Са јужне стране планина налази се село Месић са манастиром чије прво постојање датира из 1225. године и фабриком за флаширање здраве изворске воде. Са друге стране брда налази се још један манастир у селу Мало Средиште.
[уреди] Заштита
Због јединственог положаја Вршачких планина у Банату, разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине у Србији, површине 4.177 хектара, заштићен је 1982. године као Парк природе. У периоду 2001 - 2005, урађена је студија о ревизији заштите. У децембру 2005. године, Скупштина општине Вршац донела је одлуку о заштити предела изузетних одлика Вршачке планине на 4.408 хектара, од чега је у првом степену заштите 190 хектара. Старалац је ЈП "Варош" из Вршца.
Основни циљ заштите природе у овој категорији усмерен на очување, унапређивање и уређивање заштићеног простора за потребе рекреације локалног становништва и за туризам. Прописана намена и циљеви заштите природе треба да се остварују на основу програма заштите и развоја заштићеног добра, којег доноси организација која њиме газдује, као и на основу посебно донесеног програма развоја туризма. Из ових разлога треба констатовати да установљена заштита на Вршачким планинама нема ограничења за развој рекреације и туризма, већ, напротив, треба да допринесе бољем уређивању и унапређивању екосистема предела.
[уреди] Биљни свет
На подручју предела изузетних одлика регистровано је 1017 врста виших биљака, од којих се 7 налази у Црвеној књизи флоре Србије као ретке и угрожене врсте. У укупном шумском фонду ових планина највише су заступљени храстови, затим липа, багрем, остали лишћари - буква, јавор и др., те црни бор. Посебно је значајна велика заступљеност липових и багремових шума, које у време цветања дају планинском простору специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.
| Планине Србије |  |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Варденик | Чемерник | Руј-планина | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован |
||
