Звонко Шпишић

С Википедије, слободне енциклопедије
Звонко Шпишић
Датум рођења(1937-02-26)26. фебруар 1937.
Место рођењаЗагребКраљевина Југославија
Датум смрти17. мај 2017.(2017-05-17) (80 год.)
Место смртиЗагребХрватска

Звонко Шпишић (Загреб, 26. фебруар 1937Загреб, 17. мај 2022) био је југословенски и хрватски интерпретатор шансоне, композитор, текстописац, аранжер и ликовни уметник. Преминуо је 17. маја 2017. године у Загребу.

Каријера[уреди | уреди извор]

Први наступ имао је 1958. године на такмичењу Први пљесак у Загребу, када је певао песму Кочија са седам коња, и са још једним такмичарем поделио прво место. Један је од утемељивача загребачке школе шансоне а први ЛП, Пјесме из приземних улица, објављује 1970. године. Међу најпознатијим медитеранским песмама су Барбара и Звона мога града, а наступао је на скоро свим фестивалима бивше Југославије. 1981., 1982. и 1987. године, био је директор познатог загребачког фестивала забавне музике. Писао је и за многе певаче: Арсена Дедић, Габи Новак, Терезу Кесовију, Микија Јевремовића, Радојку Шверко и друге. Опроштајним концертом у Лисинском, обележио је и 40 година музичке каријере, а последњи двоструки албум с најбољим антологијским песмама, објавио је 2011. године.[1]

2008. године, додељена му је награда Порин за животно дело.[2]

Као ликовни уметник, приредио је бројне самосталне и групне изложбе.

Фестивали[уреди | уреди извор]

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Црвено лишће, '68

Опатија:

  • Упали цигарету (алтернација са Габи Новак), '63
  • Јутро љубави (алтернација са Драганом Стојнићем), '66
  • Стара пјесма (алтернација са Аном Штефок), '68
  • Ја путујем с тобом, '74
  • Сања (Вече шансоне и слободне форме), '79
  • Унска пруга (Вече шансоне и слободне форме), '80
  • Поноћни влак, '82

Београдско пролеће:

  • Сунчани јануар, '63

Сплит:

  • Шјора Перина, '68
  • Не, не и не / Une rose la mer, '69
  • Мама, '72
  • Барбара (Вече далматинске шансоне), '75
  • Задњи трабакул (Вече далматинске шансоне), '76
  • Коноба код два ферала (Вече далматинске шансоне), '79

Загреб:

  • Милионер (алтернација са Арсеном Дедићем) / Вријеме растанка, '63
  • Балада (алтернација са Аном Штефок), победничка песма, '64
  • Те ноћи / Врата ружа / Жижи, '64
  • Лукреција, '66
  • Коцкар (Вече шансона), прва награда публике и награда за аранжман, '66
  • Човјек без шешира (Вече шансона), друга награда стручног жирија, '67
  • Љубавне бесмислице / Апартман, '68
  • Буди таква какву те желим (алтернација са Мишом Ковачем), '68
  • Трешњевачка балада, '69
  • Партија карата, награда стручног жирија, '70
  • Учинио сам све да те заборавим, '71
  • Бицикл (Вече шансона), победничка песма, '71
  • Крух, прелазни пехар СОКОЈ-а и Сребрна птица, '74
  • Валцер, '75
  • Стол (Вече шансона), '76
  • Моја птица (Вече слободне форме), '79
  • Магдалена, '82
  • Куће мојих људи (Вече шансона), '82
  • Већ је касно, '83
  • Ова је соба тако празна, '84
  • Од Селске до вјечности, '89
  • Танго аргентино, '96

Студентски фестивал:

  • Шетња по мјесечини, награда стручног жирија, '62

Фестивал Елида фаворит, Сапониа:

  • Играч звијезда, '63

Југословенски избор за Евросонг:

  • Не причај о љубави, Скопље '68
  • Шал на плажи, друго место, Домжале '71

Скопље:

  • Домот на нашата љубов, '70

Мелодије Истре и Кварнера:

  • Изгубљен сан / Већ је вријеме (дует са Вишњом Корбар), '66
  • Марице, душо, '71
  • Јербо нам се љубав, љубав не би звала, '72

Крапина:

  • Сребрене роже, '66
  • Песка Белего, '68
  • Суза за загорске бреге, '69
  • Сусед Штеф је шћера рекел, '70
  • Спи, '72
  • Орехњача, '75
  • Писмо госпону Ј. Преверту в Париз, '76
  • Так је одписал госпон Ј. Преверт з Париза, '77
  • Дворишче, '79
  • Попевка за Јожу, '80
  • Нај заспати, '83
  • Земла и звезде, '84
  • Сложил сем си гартлиц, '85
  • Пајзл, '89
  • Бела шатра, '90
  • Се је јене, '91
  • Јутерне вести, '93
  • Трешњевачки плац, '95
  • Шкрлак, '96
  • Стара вура, '97

Славонија, Славонска Пожега:

  • Славонска балада, '70
  • Добро јутро, '77
  • Дуње, '79

Познате песме компоноване за колеге певаче[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zvonko Špišić, biografija”. www.biografija.com (на језику: српски). 
  2. ^ „Zvonko Špišić, dobitnik nagrade Porin”. www.culturenet.hr (на језику: српски).