Координате: 8° 0' ЈГШ, 159° 11' ИГД Соломонова Острва или Соломонска Острва (енгл. Solomon Islands) су острвска држава у југозападном Пацифику. Прецизније, налази се у Меланежанском архипелагу у Океанији, источно од Нове Гвинеје.
Ова острва су вулканског порекла. Највећа острва су Гвадалканал (највиши врх 2.335 метара), Санта Изабел, Макира, Малајта, Нова Џорџија, Чоизел, а ту су и 992 мања острва и атоли. Брдовита острва су покривена тропском вегетацијом. Утицај океана доприноси благој клими.
Етнички, 94,5 % становништва су Меланежани, 3 % Полинежани, а 1,2 % Микронежани. Поред њих, на острвима живи и мањи број Кинеза, Индуса и Европљана. У широкој употреби су језици ток писин и бислама.
Соломонова острва су члан Комонвелта. Најближа суседна острва су Науру, Кирибати, Тувалу, Фиџи и Вануату.
Историја [уреди]
Шпанац Алваро од Мендање открива архипелаг 1568. године. Бугневил и Антрасто долазе на ова острва два века касније. Северна острва су под немачким протекторатом од 1885. године али, после замене за вулкански архипелаг Самоа, Велика Британија шири своју власт на читав архипелаг. Јапанци заузимају и окупирају Соломонова острва 1942. године, која постају, посебно Гвадалканал, поприште крваве борбе све до 1945. године. Архипелаг добија независност 1978. године. Од тада, Соломонова острва су релативно политички стабилна. Владе, са двојицом председника који су дуго смењивали, Питером Кенилореа(1978 до 1981 и 1984 до 1986) и Соломоном Мамалони (1981 до 1984 и 1989 до 1993 и 1994 до 1997), су усмеравале своју политику развоја зависно од њихове концепције меланезијског културног национализма. Оваква политика ипак није допринела смањењу разлика међу острвима на овом архипелагу. Соломонска острва су веома активна на регионалној сцени Јужног Пацифика. Фрупа звана ,, меланезијско копље" , коју чине Соломонска острва, Папуа Нова Гвинеја и Вануат, основана је 1986. године са циљем да боље брани став Меланежана, на иницијативу Соломонских острва.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
_(Polynesia_centered).svg)
