Ивана Вујић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ивана Вујић (музичарка).
Ивана Вујић
Датум рођења1959.
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија

Ивана Вујић (Београд, 1959) српска је позоришна редитељка, драмски писац, театролог, преводилац, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, шеф студија Лабораторије за извођачку уметност на Факултету драмских уметности у Београду.[1] Била је вршилац дужности директора Народног позоришта у Београду од јесени 2018.[2] до 13. октобра 2021.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију похађала је и завршила у Београду. Као ученица гимназије, у Студентском културном центру у Београду придружује се слободној позоришној трупи „Под разно“ и као асистент редитеља ради на представи „Фреде, лаку ноћ“ Драгослава Михаиловића.

Уписала 1977. године студије на Катедри за позоришну и радио режију у класи професора Мирослава Беловића на Факултету драмских уметности у Београду. Дипломирала 1981. године представом „Иза затворених врата“ Жан Пол Сартра у Југословенском драмском позоришту у Београду.

Завршила 1983–1984. постдипломске студије на Institut d'Etudes Théâtrales (IET), на Сорбони у Паризу. Завршила радионицу видео рада Театра нација Нанси фестивала 1984. Била је стипендиста Фулбрајтовог фонда на Tisch school of arts у Њујорку 1989–1990.

Уже научне односно уметничке области професуре: Позоришна и радио режија, као и Теорија и пракса извођачких уметности.[4] Предаје на Факултету драмских уметности од 1990. године на свим степенима академских студија. Изабрана је у звање редовног професора 2005. Предаје студије извођачких уметности — међународне интердисциплинарне мастер академске студије, МАИПР програм — Универзитет у Ворвику, Универзитет Амстердам, Универзитет уметности Београд, Универзитет Хелсинки. Била је секретар Катедре за позоришну режију, члан Савета Факултета драмских уметности, члан Савета Универзитета уметности, као и проректор Универзитета уметности (2008–2010). Основала је Студио–Лабораторију извођачких уметности при Факултету драмских уметности 2012. године.

Била је уметнички директор Битеф театра од 1990. до 1997, као и уметнички директор ФИАТ — фестивал интернационалног алтернативног театра у Подгорици од 1994. до 1996. Оснивач је и уметнички директор фестивала „Аероплан без мотора“ (1994–1997). Била је уметнички директор фестивал Белеф (1997–2001). Више година била је директор Интернационалних летњих школа Универзитета уметности у градовима: Нови Пазар, Суботица, Неготин и Сремски Карловци.

Уредила је и превела заједно са Александром Јовићевић књигу Ричарда Шекнера Ка постмодерном позоришту као и књигу Еуђенија Барбе и Никола Саварезеа Речник позоришне антропологије.

Активно је писала за часописе Сцена, Књижевна реч и Театрон. Члан је уредништва часописа Интердисциплинарност, Нови Сад.

На сценама Србије, Словеније, Немачке, Италије поставила преко 80 представа. Радила је широм бивше Југославије: Београд, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор, Панчево, Крагујевац, Приштина, Љубљана, Марибор, Подгорица. Режирала је у Немачкој и у Италији. Њене преставе игране су на фестивалима и гостовањима широм света: Њујорк, Париз, Лондон, Единбург, Амстердам, Солун, Сибју, Адани, Берлин, Сарајево, Скопље, Бања Лука, Котор, Умаг…

Својим пројектима отворила је више сцена у Београду: вечерњу сцену „Радовић“ у Малом позоришту „Душко Радовић“, сцену „5. спрат“ у Народном позоришту, сцену Bel etage у Мадлениануму. Оснивач је и директор позоришта Бетон хала театар у Београду.

Аутор је преко 50 радио драма.

Има кћер Хелену.

Друштвена признања[уреди | уреди извор]

  • Сребрна плакета Универзитета уметности 1995.
  • Орден академских палми — Витез командирског реда 2010. — високо признање Министарства за образовање и науку Француске за допринос развоју образовања и културе

Уметничке награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Факултета драмских уметности за најбољег студента позоришне режије из фонда „Загорка Арсенијевић“, 1981.
  • Награда за стваралаштво младих — „Смели цвет“, 1981.
  • Признање позоришта „Душко Радовић“ за отварање вечерње сцене, 1985.
  • Специјално признање часописа Сцена за режију представе „Медеја“ 1991.
  • Награда „Божидар Батровић“ за режију представе „Звездани дечак“, 1999.
  • Награда Народног позоришта за режију представе „Балканска пластика“, 2002.
  • Велика награда Бијенала сценског дизајна за пројекат „Аероплан без мотора“, 1997.
  • Награда фестивала Инфант за представу „Антигона“, 2007.
  • Награда за радиофонски експеримент — „Витомир Бобић“, 2008.
  • Јоакимова награда за режију за представу „Фрида Кало“, 2008.
  • Јоакимова награда за ликовност представе за представу „Фрида Кало“, 2008.
  • Јоакимова награда за режију представе „Пионири из Инголштата“, 2010.

Избор представа[уреди | уреди извор]

  • „Медеја“, Еурипид, Битеф театар
  • „Хамлет“, В. Шекспир, Народно позориште у Београду
  • „Ромео и Јулија“, В. Шекспир, Народно позориште у Београду
  • „Богојављенска ноћ“, В. Шекспир, Народно позориште Стерија, Вршац
  • „Војвоткиња од Малфија“, Џ. Вебстер, Народно позориште у Београду
  • „Просјачка опера“, Б. Брехт, Битеф театар
  • „Малограђанска свадба“, Б. Брехт, Народно позориште Суботица
  • „Антигона“, Б. Брехт, Бетон хала театар
  • „Свакодневно позориште“ посвећено Б. Брехту, Београдско драмско позориште
  • „Соло за Бертолта Брехта“, Београдско драмско позориште
  • „Добра душа из Сечуана“, Б. Брехт, Народно позориште Марибор
  • „Иза затворених врата“, Ж. П. Сартр, Југословенско драмско позориште
  • „Лекција“, Е. Јонеско, Дом културе Студентски град
  • „Мистерија буфо“, В. Мајаковски, вечерња сцена Радовић
  • „Из живота кишних глиста“, Атеље 212
  • „Балкон“, Ж. Жене, Београдско драмско позориште
  • „Blow up”, С. Бекет, Словенско народно гледалишче, Љубљана
  • „У самоћи памучних поља“, Б. М. Колтес, Бетон хала театар
  • „Мачка на усијаном лименом крову“, Т. Вилијамс, Мадленианум
  • „Сплетка и љубав“, Ф. Шилер, Бетон хала театар
  • „Push up“, Роналд Шимелфенинг, Бетон хала театар
  • „Пионири из Инголштата“, Марилујзе Флајсер, Народно позориште Јоаким Вујић
  • „Три сестре“, А. П. Чехов, Битеф театар
  • „Спаљивање удовица“, Ј. Разер, Народно позориште у Београду
  • „Стаза дивљачи“, Ф. К. Крец, Српско народно позориште
  • „Тако је како вам се чини“, Л. Пирандело, мало позориште Душко Радовић
  • „Алиса у земљи чуда“, Л. Керол, мало позориште Душко Радовић
  • „Лепотица и звер“, Џ. П. Шели, Атеље 212
  • „Госпођа Колонтај“, А. Плејал, Југословенско драмско позориште
  • „Развојни пут Боре Шнајдера“, А. Поповић, Народно позориште Јоаким Вујић
  • „Госпођа министарка“, Б. Нушић, Зрењанин
  • „Балкански шпијун“, Д. Ковачевић, Народно позориште Приштина
  • „Адам и Ева“, М. Крлежа, Југословенски културни центар, Париз
  • „Родољупци“, Ј. С. Поповић, Народно позориште Вршац
  • „Пријатељство занат најстарији“, Б. Црнчевић, Битеф театар
  • „Чарлама збогом“, А Поповић, Атеље 212
  • „Play Popović”, А. Поповић, Атеље 212.

Урадила је више од 15 хепенинга, перформанса, site spеcific пројеката и инсталација. Неки од њих су:* Сан о летењу, фестивали Белеф и Битеф

  • Соба моје мајке
  • визуелна инсталација — Show me your heart and I shall tell you who you are, Мобилна академија, Бохум
  • „Сто људи који ће спасити свет“ — процесија, Битеф фестивал

    Референце[уреди | уреди извор]

    1. ^ Портрети савременика: Ивана Вујић, Пројекат Растко
    2. ^ Матијевић, Ивана. „Ивана Вујић: Радикални рез као чин љубави“, Данас, Београд, 23. новембра 2018.
    3. ^ БУЛЕ ГОНЦИЋ ЗА „НОВОСТИ”: Част је и велика одговорност! Радићу у интересу Народног позоришта („Вечерње новости”, 14. октобар 2021)
    4. ^ Ивана Вујић Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2019), Званична страна на Факултету драмских уметности у Београду

    Спољашње везе[уреди | уреди извор]

    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивана_Вујић&oldid=27056552”