Ивица и Марица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивица и Марица

Ивица и Марица (нем. Hänsel und Gretel) је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим.

Прича[уреди]

Ивица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имавши времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.

Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.

Анализа[уреди]

Прича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајно да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.

У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање.

Спољашње везе[уреди]