Институт за педагошка истраживања

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Институт за педагошка истраживања
Изворно имеИнститут за педагошка истраживања
Основано1959. године
Кључни људиДиректорка др Николета Гутвајн
Локација
Србија Београд
АдресаДобрињска 11/III
Веб-сајтЗванични веб сајт

Институт за педагошка истраживања (скраћено ИПИ) је прва самостална научноистраживачка установа у Србији која проучава процес васпитања и образовања.[1] Налази се у улици Добрињска 11/III у Београду.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Институт за педагошка истраживања је основан 1959. године када је Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије донело Уредбу о оснивању.[1] Статус научне установе имају од 1961. када је донета Уредба Извршног већа Социјалистичке Републике Србије.[1] У првој деценији рада Институт за педагошка истраживања је преводио најзначајнија дела из области методологије, организовао семинаре из педагошке статистике у циљу ефикаснијег оспособљавања кадрова за научноистраживачки рад и започео рад на издавању публикација стручног карактера и популаризације науке.[1] Године 1967. је израђен Педагошки речник у два тома који обухвата 5500 појмова и у његовој изради је учествовало сто осамдесет и пет сарадника.[1] У том периоду су рађене студије о школским системима, уџбеницима и наставним програмима школских предмета. Започето је оснивање статистичког одељења на коме се радила стандардизација тестова и статистичка обрада резултата из емпиријских истраживања. Издавали су прве приручнике из статистике педагошких и психолошких истраживања у Србији.[1] Преводили су и дела из области развојне психологије што је омогућило стварање основне литературе за научнике педагошког усмерења.[1] Програмски садржаји су били претежно усмерени ка проблемима наставе, а емпиријски оријентисана истраживања Института су представљала почетак конституисања емпиријске методологије педагошких истраживања у Србији.[1]

Седамдесете – осамдесете године[уреди | уреди извор]

Седамдесете године су биле прекретница у програмској оријентацији Института. У радовима је доминирало више варијанти когнитивистичког приступа феноменолошке и објективистичке оријентације – Жан Пијаже, Лоренс Колберг, Џером Симор Брунер, Лав Виготски и други.[1] Веома значајна промена је била проширивање програмског садржаја темама из области васпитања, поред истраживања образовних проблема у настави. Такође, истраживања су обухватила и ступњеве образовно–васпитног рада који до тада нису били заступљени: предшколско и високошколско образовање и васпитање.[1] Од тада студије теоријског или теоријско–емпиријског карактера обрађују скоро све проблеме који се тичу суштинских питања васпитања и образовања. Ангажовали су 1975—1980. стручњаке различитих профила, поред педагога и психолога и лингвисте, социологе, стручњаке из области природних наука и друге са циљем комплетније обраде широких тема обухваћене програмом.[1]

У осамдесетим годинама се Институт за педагошка истраживања афирмисао у друштвеном и научном подручју. Истраживачки програм је проширен фундаменталним и развојним педагошким темама са циљем да се теоријско–методолошка оријентација ослободи класичног експерименталног маниризма, емпиризма и позитивизма.[1] Поред тога, истраживања су била усмерена на проналажење нових путева транспоновања фундаменталних и других истраживачких резултата у школску праксу. У овом периоду се нарочито развила међународна сарадња путем које се Институт укључио у светски научноистраживачки информациони систем.[1]

Деведесете године – данас[уреди | уреди извор]

Од деведесетих година је научноистраживачки програм усмерен ка реализацији пројекта Васпитање, образовање и школа у савременом друштву.[1] Крајњи циљ је био проналажење теоријско–методолошких основа или принципа који би омогућили израду школских модела како би васпитање и образовање у виду јединственог процеса допринели развијању целовите личности ученика. У оквиру пројекта су проучаване три главне области – друштвено и морално васпитање, настава и учење и теорија и методологија васпитања и образовања.[1]

Од 2001. до 2005. године су реализовали пројекат Васпитање и образовање за изазове демократског друштва чији су предмет истраживања биле промене васпитно–образовног система, његова модернизација и усклађивање школског система са системима развијених земаља.[1] Од 2006. до 2010. су реализовали пројекат Образовање за друштво знања, а од 2011. до 2019. пројекте Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије, у финансирању Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[1]

На 55. јубилеју Института за педагошка истраживања је приказан промотивни филм о Институту, представљен је Зборник Института за педагошка истраживања и промовисане су књиге „Учење: зашто и како – приступи у проучавању чинилаца који делују на учење” Снежане Мирков и „Образовање у токовима друштва знања” Зоране Аврамовића.[3] Свечаност поводом обележавања шездесет година постојања и рада Института за педагошка истраживања је одржана 6. децембра 2019. у Клубу посланика у Београду.[4]

Рад[уреди | уреди извор]

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Од 1959. године ради библиотека Института која је уписана у Регистар библиотека Србије 1997.[5] Фонд библиотеке чини око 6700 домаћих и страних монографија и часописа, речника и енциклопедија. Библиотека је на располагању запосленима у Институту, спољним сарадницима, студентима и просветним радницима и остварује сарадњу са Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и бројним институтским и високошколским библиотекама.[5] Издавачка делатност Института за педагошка истраживања је усмерена у три праваца: библиотека „Истраживачки радови”, библиотека „Педагошка теорија и пракса” и Зборник Института за педагошка истраживања.[6] До сада су објавили око двеста двадесет публикација међу којима се налазе научне монографије, студије случајева и специјализоване публикације посвећене питањима која су била предмет научних скупова, округлих столова и симпозијума.[5]

Пројекти[уреди | уреди извор]

Неки од пројеката Института за педагошка истраживања су Васпитање и образовање за изазове демократског друштва 2001—2005,[7] Образовање за друштво знања 2006—2010,[8] Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о прошлости, визије будућности (ПОПС 1 и 2) 2010—2012,[9] Коменијус пројекат 2013—2017,[10] Темпус пројекат 2013—2017,[11] Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије 2011—2019,[12] Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и други.[13]

Били су реализатори међународног истраживања постигнућа ученика основне школе у области математике и природних наука – TIMSS 2003, 2007, 2011, 2015. и 2019. и међународног истраживања образовних постигнућа ученика трећег разреда у области математичке и читалачке писмености – LaNA 2019. У партнерству са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања су учествовали у реализацији међународног истраживања развоја читалачке писмености – PIRLS 2021.[5]

Од 17. јануара 2022. учествују у реализацији пројекта The PEER model of collaborative problem solving: Developing young people’s capacities for constructive interaction and teamwork (Сарадњом до решења: PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад), под акронимом PEERSolvers у оквиру програма „Идеје” који финансира Фонд за науку Републике Србије.[14] Носиоци су пројекта EnvironmentaL Identity of Primary School Students in Serbia (Еколошки идентитет ученика основне школе у Србији), под акронимом ELIPS у оквиру програма „Идентитети” који финансира Фонд за науку Републике Србије.[15] Пројекат је почео 15. марта 2023. са циљем да измери ниво еколошке писмености српских ученика и да идентификује карактеристике еколошког идентитета, као и кључне факторе који утичу на његово формирање.[15]

Скупови[уреди | уреди извор]

Током свог рада су организовали преко педесет међународних и националних научних конференција.[5] Покренули су два циклуса научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса” и „Инклузија у предшколској установи и основној школи”, циклус симпозијума „Технологија, информатика, образовање” и рад округлих столова.[4]

Циклус научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса”:[16]

  • Ка новој школи: педагошка истраживања и школска пракса – 2001.[17]
  • Уважавање различитости и образовање – 2003.[18]
  • Знање и курикулум – 2003.[19]
  • Образовне и васпитне идеје у Србији – 2004.[20]
  • Промене у школском раду и квалитет образовања – 2004.[21]
  • Демократизација друштва и неговање демократске културе – 2005.[22]
  • TIMSS 2003. у Србији – 2006.[23]
  • Улога образовања у смањењу последица сиромаштва на децу у земљама у транзицији – 2007.[24]
  • Квалитативна истраживања у васпитању и образовању – 2008.[25]
  • Квалитет и ефикасност наставе у друштву које учи – 2009.[26]
  • Мобилност и одлазак стручњака: лични и друштвени добици и губици – 2010.[27]
  • Професионални развој наставника – 2010.[28]
  • Васпитање и образовање деце са сметњама у развоју у предшколској установи и школи – 2010.[29]
  • Иницијатива, сарадња и стваралаштво у савременом образовању – 2011.[30]
  • Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2011.[31] и 2012.[32]
  • Однос младих према старима и старењу – 2012.[33]
  • Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2013.[34]
  • Иновативни приступи образовању – 2013.[35]
  • Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2014.[36]
  • Изазови савременог образовања: Нове улоге наставника, ученика и родитеља – 2014.[37]
  • Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2015.[38]
  • Унапређивање образовне ефективности основних школа – 2016.[39]
  • Инклузивно образовање у функцији позитивног развоја деце – 2016.[40]
  • TIMSS 2015: резултати и импликације – 2017.[41]
  • Образовне промене у Србији: изазови и перспективе – 2017.[42]
  • Улога уџбеника у савременом образовању – 2017.[43]
  • Квалитативна истраживања у друштвеним наукама: од личног искуства до социјалних пракси – 2018.[44]
  • Образовање у функцији модернизације друштва – 2019.[45]
  • Мотивација у образовању: између теорије и праксе – 2020.[46]
  • Квалитативна истраживања кроз дисциплине и контексте: осмишљавање сличности и разлика – 2021.[47]
  • TIMSS 2019: резултати и импликације – 2021.[48]
  • Образовање у основној школи у време пандемије – 2021.[49]
  • Самореализација личности у епохи дигитализације: глобални изазови и могућности – 2022.[50]
  • Стање, проблеми и потребе савремене образовне заједнице – 2022.[51]
  • Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке – 2023.[52]
  • PIRLS 2021: Резултати и импликације – 2023.[53]
  • На путу ка праведнијем образовању: од истраживања до промене – 2023.[54]
  • ICCS 2022: Резултати и импликације – 2024.[55]

Запослени[уреди | уреди извор]

Институт за педагошка истраживања чини мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака различитих профила – педагога, психолога, андрагога, дефектолога, социолога, филолога, методичара наставе математике и информатике:[56]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Историјат”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  2. ^ „КОНТАКТ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  3. ^ „55. ЈУБИЛЕЈ ИНСТИТУТА ЗА ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  4. ^ а б „ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ШЕЗДЕСEТ ГОДИНА РАДА ИНСТИТУТА ЗА ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  5. ^ а б в г д „О ИНСТИТУТУ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  6. ^ „О издаваштву”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-07. 
  7. ^ „Васпитање и образовање за изазове демократског друштва”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  8. ^ „Образовање за друштво знања”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  9. ^ „POPS1 i POPS 2”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  10. ^ „Коменијус пројекат”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  11. ^ „Темпус пројекат”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  12. ^ „Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  13. ^ „Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  14. ^ „PEERSolvers”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  15. ^ а б „ELIPS”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  16. ^ „Научни скупови”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  17. ^ „2001. Ка новој школи: педагошка истраживања и школска пракса”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  18. ^ „Уважавање различитости и образовање”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  19. ^ „2003. Знање и курикулум”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  20. ^ „2004. Образовне и васпитне мере у Србији од 1804. до 2004.”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  21. ^ „2004. Промене у школском раду и квалитет образовања”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  22. ^ „2005. Демократија кроз образовање у Србији и региону”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  23. ^ „VIII научни скуп Педагошка истраживања и школска праксаОБРАЗОВНА”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  24. ^ „2007. Улога образовања у смањењу последица сиромаштва на децу у земљама у транзицији”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  25. ^ „2008. Квалитативна истраживања у васпитању и образовању”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  26. ^ „2009. Квалитет и ефикасност наставе у друштву које учи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  27. ^ „2010 Мобилност и одлазак стручњака - лични и друштвени добици и губици”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  28. ^ „2010 Професионални развој наставника”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  29. ^ „2010. Васпитање и образовање деце са сметњама у развоју у предшколској установи и школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  30. ^ „2011. Иницијатива, сарадња и стваралаштво у савременом образовању”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  31. ^ „2011 Инклузија у предшколској установи и основној школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  32. ^ „2012 Инклузија у предшколској установи и основној школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  33. ^ „2012 Oднос младих према старима и старењу”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  34. ^ „2013 Инклузија у предшколској установи и основној школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  35. ^ „2013 Иновативни приступи образовању”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  36. ^ „2014 Инклузија у предшколској установи и основној школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  37. ^ „2014 Изазови савременог образовања: Нове улоге наставника, ученика и родитеља”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  38. ^ „2015 Инклузија у предшколској установи и основној школи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  39. ^ „2016 Унапређивање квалитета образовања у основним школама”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  40. ^ „2016 Инклузивно образовање у функцији позитивног развоја деце”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  41. ^ „2017 TIMSS 2015: резултати и импликације”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  42. ^ „2017 Образовне промене у Србији: изазови и перспективе”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  43. ^ „2017 Улога уџбеника у савременом образовању”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  44. ^ „2018 Квалитативна истраживања у друштвеним наукама: од личног искуства до социјалних пракси”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  45. ^ „2019. Образовање у функцији модернизације друштва”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  46. ^ „МОТИВАЦИЈА У ОБРАЗОВАЊУ: ИЗМЕЂУ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  47. ^ „КВАЛИТАТИВНА ИСТРАЖИВАЊА КРОЗ ДИСЦИПЛИНЕ И КОНТЕКСТЕ: ОСМИШЉАВАЊЕ СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКА”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  48. ^ „TIMSS 2019: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈЕ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  49. ^ „Hayчни скуп "ОБРАЗОВАЊЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ"”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  50. ^ „САМОРЕАЛИЗАЦИЈА ЛИЧНОСТИ У ЕПОХИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ: ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  51. ^ „Стање, проблеми и потребе савремене образовне заједнице”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  52. ^ „ОБРАЗОВАЊЕ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  53. ^ „PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈЕ”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  54. ^ „На путу ка праведнијем образовању: од истраживања до промене”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  55. ^ „ICCS 2022 Резултати и импликације”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-09. 
  56. ^ „Истраживачи”. www.ipisr.org.rs. Приступљено 2024-04-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Институт_за_педагошка_истраживања&oldid=27703078”