Емпиризам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Емпиризам је у филозофији, правац према којем се целокупно сазнање заснива на искуству. Његова основна гносеолошка теза јесте да нема урођених идеја, већ само стечених („Ништа не постоји у разуму што пре тога није било у чулима“). У методологији, правац који прикупља, обрађује и процењује емпиријске чињенице и уопштава сазнања индуктивним закључивањем. У психологији, према овом схватању, човеково мишљење и понашање готово је у потпуности резултат личног искуства, док наслеђе има сасвим неважну улогу.
Литература[уреди]
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
Спољашње везе[уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Емпиризам
 |
Овај незавршени чланак Емпиризам везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
