Емпиризам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Емпиризам је у филозофији, правац према којем се целокупно сазнање заснива на искуству. Његова основна гносеолошка теза јесте да нема урођених идеја, већ само стечених („Ништа не постоји у разуму што пре тога није било у чулима“). У методологији, правац који прикупља, обрађује и процењује емпиријске чињенице и уопштава сазнања индуктивним закључивањем. У психологији, према овом схватању, човеково мишљење и понашање готово је у потпуности резултат личног искуства, док наслеђе има сасвим неважну улогу.

Представници[уреди]

Оснивачем емпиризма се сматра Џон Лок, који се противио тадашњем мишљењу да се људи рађају са урођеним идејама и принципима, што се често узимало као оправдање феудалног система, и тврдио са сва сазнања долазе из искуства.[1]

Према њему, човеков ум је по рођењу као празан папир, који се постепено испуњава опажањем људских чула и човековим искуством.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Референце[уреди]

  1. ^ Оглед o људском разуму, Џон Лок

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Емпиризам