Исаија Отшелник

С Википедије, слободне енциклопедије
Слова преподобного отца нашего Аввы Исаии отшельника (1883)

Преподобни Исаија Отшелник је хришћански пустињак, светитељ и учитељ Православне цркве.

Рођен је у Египту у сиромашној породици. Школовао се углавном читајући Свето писмо. Подвизавао се у Мисирском Скиту у V и VI веку. У почетку свог монашког живота Исаија користи учење Светог Пимена Великог и користи велики број његових изрека у својим есејима. Пред крај свог живота у потпуности се осамио у пустињи те је отуда и прозван отшелник — пустињак.

Спомиње се у књизи Светог Варсануфија и Јована (Одговор 249 и др.) као муж посебне светости. Писао је многа поучења за монахе и отшелнике. Но од његових списа мало је преостало а много уништено од муслимана. Свети Исаија говорио је:

Ум пре него се пробуди од сна лености налази се с демонима.

Круна свију добрих дела састоји се у томе, да човек положи сву наду своју на Бога, да прибегава к Њему једином свим срцем и свом снагом, да буде испуњен милошћу према свима, и да плаче пред Богом молећи се за помоћ и помиловање.

Какав је знак да је човеку неки грех опроштен? Знак да је грех опроштен јесте то што грех тај не производи више никаква дејства у срцу твом, и што си га ти заборавио до те мере, да у разговору о сличном греху ти не осећаш никакве наклоности томе греху, као нечем сасвим туђем теби. То је знак, да си помилован.

Узалуд и молитве и подвизи човеку који таји у себи злобу на ближњега и жељу за осветом.

Старај се свим силама, да устима не говориш једно а у срцу имаш друго.

Круна врлина јесте љубав, круна страсти јесте правдање грехова својих.

Књижевна делатност[уреди | уреди извор]

Исаија Отшелник је написао велики број црквених дела од којих је мало сачувано. Нека од сачуваних познатих дела су:

  • Правила за монахе почетнике;
  • Поглавље о аскетизму и тишини;
  • Изреке подвижника

Православна црква прославља светог Исаију 3. јула по јулијанском календару.

Извори[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]