Добротољубље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добротољубље - руско издање из 1905.

Добротољубље (грч. φιλοκαλειν) је зборник духовних поука православних монаха из периода IVXV века.

Већина текстова говори о искуству исихазма. Зборник је саставио Никодим Светогорац и Макарије из Коринта је први опубликовао зборник на грчком језику 1782. године.

На старословенски језик перевео га је Пајсије Величковски, 1793. године. Превод на руски језик урадио је Теофан Затворник.

Добротољубље има пет томова, а као аутори поука појављују се православни монаси и светитељи:

Спољашње везе[уреди]