Исидор Бајић
| Исидор Бајић | |
|---|---|
| Датум рођења: | 16. август 1878. |
| Место рођења: | Кула (Аустроугарска) |
| Датум смрти: | 15. септембар 1915. |
| Место смрти: | Нови Сад (Аустроугарска) |
Исидор Бајић (Кула, 16. август 1878 — Нови Сад, 15. септембар 1915) је био српски композитор, учитељ и издавач.
Од 1901. до 1915. године је радио у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појаља, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада бастао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине (Србија).
У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем. Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901) и Теорија правилног нотног певања (1904).
Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907).
[уреди] Опус
- Циклуси соло песама**Песме љубави
- Албум песама у духу српских народних песама
- Српске народне песме из Мокрањчевих руковети
- Сељанчице
- Јесен стиже дуњо моја
- Опере
