Кула (град)

За остале употребе, погледајте чланак Кула.

Кула
Центар Куле
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Кула
Становништво
Становништво (2011)	17973
Густина становништва	158 ст/km²
Положај
Координате	45°36′19″N 19°31′21″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	84 m
Површина	122,1 km²
Кула Кула на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	25230 25231 25235
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Кула је градско насеље у Србији у општини Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 17973 становника (према попису из 2002. било је 19301 становника).

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, русински: Кула.

Географија

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Кула

Историја

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању даџбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."

"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор-Кула-Врбас-Бечеј, и Кула-Руски Крстур-Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош-Кула-Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица-Врбас-Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

• 1812. године основана фабрика пива.
• 1876. године је подигнут први парни млин.
• 1880. године је основана фабрика плугова.
• 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
• 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
• 1904. године основана је фабрика столарија.
• 1906. године основана је фабрика шешира.
• 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
• 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
• 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија

У насељу Кула живи 15384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 6602 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 10704 1953. 11733 1961. 13609 1971. 17245 1981. 18847 1991. 19311 19005 2002. 19739 19301

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			9.623	49,85%
Црногорци			3.022	15,65%
Мађари			2.738	14,18%
Украјинци			1.125	5,82%
Русини			725	3,75%
Југословени			446	2,31%
Хрвати			322	1,66%
Немци			97	0,50%
Македонци			63	0,32%
Словаци			48	0,24%
Муслимани			28	0,14%
Словенци			22	0,11%
Албанци			19	0,09%
Роми			17	0,08%
Чеси			16	0,08%
Буњевци			12	0,06%
Руси			10	0,05%
Горанци			4	0,02%
Бошњаци			2	0,01%
Румуни			1	0,00%
Бугари			1	0,00%
непознато			340	1,76%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	26			21
80+	93			222
75-79	164			276
70-74	327			534
65-69	540			656
60-64	616			679
55-59	494			606
50-54	660			726
45-49	730			756
40-44	688			694
35-39	686			657
30-34	628			656
25-29	727			633
20-24	673			706
15-19	656			638
10-14	583			654
5-9	513			446
0-4	486			451
просек	37.9			40.7

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 3186 3641 4472 5529 6175 6470 6602

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 1245 1662 1323 1581 505 208 54 17 3 4 2.91

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	7708	2504	4633	299	263	9
Женски	8460	1898	4656	1431	458	17

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3579	529	3	3	1243	57	193	521	146	228
Женски	2456	181	-	2	733	13	28	518	129	47
Оба	6035	710	3	5	1976	70	221	1039	275	275
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	48	51	208	89	72	70	1	-	117
Женски	78	46	130	215	253	37	1	-	45
Оба	126	97	338	304	325	107	2	-	162

Галерија

• 

  Православна црква у Кули

• 

  Католичка црква у Кули

• 

  Хришћанска адвентистичка црква у Кули

Види још

• Општина Кула

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кула (град)

• Завод за урбанизам Кула-Оџаци
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)