Општина Бач
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Бач. (Разговор) |
| Општина Бач | |
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Опште информације | |
| Површина (2004) | 365 km² |
| пољопривредна | 26843 ha |
| шуме | 3140 ha |
| Становништво (2002) | 16268 2002 , 15292 2011 ст. |
| Природни прираштај (2004) | -6,8 ‰ |
| Број насеља | 6 |
| Администрација | |
| Покрајина | АП Војводина |
| Округ | Јужнобачки округ |
| Општина | Бач |
| Статистика | |
| Дужина путева (2008) | 104 km |
| Број запослених становника | 3379 |
| Основне школе (2007/2008) | 6 |
| Број ученика | 1475 |
| Средње школе (2007/2008) | 1 |
| Број ученика | 151 |
Општина Бач је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 365 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26843 ha, а на шумску 3.140 ha).
Подручје општине Бач се налази између општина Бачка Паланка и Оџаци, док се са друге стране Дунава налази Вуковар у Хрватској.
Седиште општине је град Бач, удаљен 62 km од Новог Сада, 140 km од Београда и 120 km од Суботице. Општина Бач се састоји од 6 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 16268 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 3379 људи. У општини се налази 6 основних и 1 средња школа.
Садржај |
Историја [уреди]
Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.
Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму, године 535.
Историјски посматрано, сва насеља на периторији општине Бач су рано формирана. Словени ту живе непрекидно од 6. века. Крајем 9. века на ово подручје досељавају се Мађари и оснивају своју државу. После велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем становништво општине Бач чине углавном Срби и Хрвати (Шокци). У периоду аустроугарске доминације Бач насељавају Немци и Мађари. Први покушај насељавања Словака у околину Бача датира из 1760. године, а убрзо ова етничка група подиже насеље Селенчи. Након Другог светског рата велики број Немаца и Мађара је напустио Војводину, а на подручје бачке комуне насељавају се колонисти из ратом опустошених крајева Босне и Херцеговине.
Насељена места [уреди]
Насељена места у општини Бач су:
- Бач, 5673 становника (2011)
- Бачко Ново Село, 1113 становника (2011)
- Бођани, 1030 становника (2011)
- Вајска, 2975 становника (2011)
- Плавна, 1308 становника (2011)
- Селенча, 3193 становника (2011)
Етничка структура [уреди]
Етничка структура општине Бач (према попису из 2002. године):
- Срби (64,69%)
- Словаци (19,75%)
- Хрвати (8,53%)
- Мађари (6,09%)
- Југословени (4,94%)
- Румуни (3,5%)
- Роми (1,95%)
- Муслимани (1,32%)
- остали (Украјинци, Немци, Црногорци, Македонци и др.)
Према истом попису, за 66% становништва општине је матерњи језик српски, за 20% словачки, за 4% румунски, за 3% мађарски, за 3% хрватски и за 2% ромски.
Насеља са српским већинским становништвом су Бач, Бачко Ново Село и Бођани. Селенча има словачку већину, а Вајска и Плавна имају релативну српску већину.
Вишенационалну структуру општине карактерише чињеница да на релативно малом простору живе припадници три вере и три цркве које су вредни културни споменици: православна, католичка и евангелистичка црква.
Привреда [уреди]
На територији општине Бач послује 64 предузећа.
Пољопривреда је основна делатност, а поред ове гране привреде развијене су и агроиндустрија, индустријска производња, грађевинарство, трговина и угоститељство. Пољопривредна производња одвија се на површини од 14.000 ha на приватном сектору, око 10.000 ha у друштвеном сектору, а поред тога располаже се са 5.000 ha под шумом.
Ратарство је основна грана пољопривреде, а њен основни циљ је да се уз интензивно коришћење обрадивог земљишта произведу што већи приноси квалитетних производа. Традиционално су заступљене културе кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, јечма и соје. Последњих година значајно је проширена производња соје јер је средина изузетно погодна за узгој ове културе.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Јужнобачки управни округ |
|---|
|
Градске општине Града Новог Сада: Нови Сад • Петроварадин |
