Кеса
Из Википедије, слободне енциклопедије
Кеса је употребни предмет који служи да се у њему носе ствари које је непрактично носити у рукама. Најчешће има ручке за лакше ношење. Такође, најчешће је од најлона или папира. Она је неизбежан реквизит при куповини многих ствари и намирница. У новије време се кесе користе и као промотивни, односно пропагандни материјал многих фирми које штампају свој лого и основне податке на кесама. Чак су се и неке модне куће укључиле у дизајнирање кеса.[1]
Садржај |
[уреди] Историјат
Прве кесе од хартије је осмислио амерички ботаничар Франчо Воле, који је уједно осмислио и машину за прављење таквих кеса 1852. године. Његове кесе нису биле још увек као данашње; ивице им се нису поклапале најбоље, па је 1870. његова земљакиња Маргарет Најт побољшала изглед папирних кеса. Пластичне кесе од полиетилена које су ушле у свакодневну употребу први је почео да производи Немац Георг Фишер 1957. године. Кесу за усисивач су у САД измислили Ана и Мелвил Бисел између 1865. и 1876. године.[2]
[уреди] Производња
Машина за тзв. извлачење пластичних кеса назива се екструдер. Тај апарат се користи и за израду других предмета, пре свега фолија, али и амбалаже. Ова машина врши процес екструдирање, при чему се платична маса, која је полазна сировима (у праху или гранулату), најпре под дејством високе температуре растопи, а онда пластифицира, хомогенизује и коначно обликује у жељену форму. За производњу кеса најпогодније су фолије добијене процесом који се назива екструзионо дување.[3]
[уреди] Заштита животне средине
Због све веће употребе пластичних кеса, оне су у новије време постале приличан проблем као знатан део отпада, па тако и загађивачи животне средине. Најчешће су реке и зелене површине препуне пластичних кеса и флаша. Пластична амбалажа је тешко разградљива, али проблем настаје и приликом производње кеса. На пример, у Италији се годишње произведе 300.000 тона кеса, што захтева потрошњу 430.000 тона нафте, а у атмосферу се испусти 200.000 тона угљен-диоксида.[2] Све то захтева веома озбиљан приступ у решавању проблема ПЕТ амбалаже. Најбоље решење овог проблема је у превентивним мерама као што је избегавање употребе пластичних кеса, али и друге пластичне амбалаже. Све се више развијених индустријских земаља враћа картонској амбалажи, односно папирнатим кесама. У последње време у свету су се појавиле посебне врсте пластике које је могуће рециклирати и таква пластика на себи има и одговарајућу ознаку. На пример, једно решење је полимер од скроба, а испитују се и могућности добијања кеса од „коре“ плода парадајза.[2]
[уреди] Референце
- ^ Ekstravaganca: „Louis Vuitton kese za - đubre“
- ^ 2,0 2,1 2,2 Политикин забавник број 2958, стране: 52-54, датум: 17.10.2008.
- ^ Nedć, B. 2008. Tehnologije prerade plastičnih masa. Mašinski fakultet, Kragujevac.
