Кирберт Керак
Кирберт Керак (арап. خربة الكرك Khirbet al-Karak, "остаци тврђаве") или Бет Јерах (хебр. בית ירח "Кућа Месеца (бога)") је тел који се налази на јужној обали Галилејског језера у Израелу.[1]Тел обухвата површину већу од 50 хектара, што га чини једним од највећих у Леванту, и садржи остатке који датирају из раног бронзаног доба (око 3.000 - 2.000 година пре нове ере), преко персијског периода (450 година пре нове ере) до раног исламског периода (1.000 година нове ере).[1][2][3]
Кирберт керак керамика је облик керамике из раног бронзаног доба која је прво откривена на овом локалитету и добила је име по њему. Проналази се и у другим деловима Леванта (укључујући Јерихон и Угарит).[4]
Локација[уреди | уреди извор]
Кирберт Керак се налази на делти реке Јордан у Глалилејско језеро и налази се на 15 метара изнад нивоа језера.[1][5] Има облик троугла од око 1,2 km са 380 метара (у најширем делу), а покрива 60-75 хектара.
Историја[уреди | уреди извор]
Рано бронзано доба (3300/3500—2200. године пре нове ере) - октриће камена са египатским мотивима, укључујући и анк[6] које се догодило 2009. године указује на трговину/политичке односе са првом династијом Египта, око 3000. године пре нове ере.[7][8] Археолози су идентификовали четири нивоа окупације из раног бронзаног доба. Архитектонски развој показује прелаз од подземнх станишта, преко темеља од черпића до темеља од базалта. Куће са темељима од базалта припадају истом временском периоду као Кирберт Керак керамика, из раног бронзаног доба III. Од најранијих фаза, насеље је било заштићено са југа и запада зидом (на северу и истоку се налазило Галилејско језеро). Капија на југу је била изграђена од базалта.[9] Докази о урбаном ортогоналном распореду грађевина је пронађен још у раној бронзи II,[10] што потврђује теорије да је град био један од регионалних урбаних центара у овом периоду.[11]
Средње бронзано доба (2200-1550 пре нове ере) - око 2000. године пре нове ере град је био уништен или напуштен.[3] Пронађена је поплочана улица, радионица грнчара и други налази који датирају из средњег бронзаног доба I. Пронађен је и гроб из средњег бронзаног доба II и део градских зидина из истог периода.[9]
Библијски период - нема доказа становања на локалитету у периоду од 1.200. до 450. године пре нове ере, док локалитет није обловљен током персијског периода.[3]
Бет Јерах[уреди | уреди извор]
Име Бет Јерах је прихваћено и користи се за Кирберт Керак, иако нема доказа да се он налазио овде.[12]Основан у хеленском периоду (4. век пре нове ере), Бет Јерах је престао да постоји крајем овог периода (1. век пре нове ере).[13] Дато му је грчко име Philoteria од стране Птолемеја II Филаделфа за његову сестру, што потврђују и артефакти пронађени на локалитету из периода Птоломејеве власти (3. век пре нове ере).[13][14][15]
Током Римског периода је изграђена тврђава и место је постало познато и добило име по овом здању.[16] Јерусалем Талмуд спомиње Бет Јерах поред Санабрија (Ал-Санабра), описујући их као градове-тврђаве,[5][17][18] , али такође користи име Керах за Бет Јерах.[16] Керах, што значи "тврђава", је био арамејски назив за место у Римском периоду.[16]
Ал-Санабра[уреди | уреди извор]
Ал-Санабра је био познат још у време хеленизма под именом Сенабарис.[5][19] Био је град сличан Бет Јераху.[19] У византијском периоду је изграђена црква тамо, у којој је пронађено доказа да је поново коришћена као кућа током исламског периода.[20]
У време крсташких ратова, била је место битке код Ал-Санабре 1.113. године нове ере.[21]
Археологија[уреди | уреди извор]
.JPG)
Археолози први пут рекогносцирају тел током 1920-их година.[22][23] На'им Макхолу, хришћански палестинац је 1933. године послат на локалитет да води заштитна ископавања пре грађења ауто пута који је требало да прође туда.[24]
Током 1940-их су на локалитету ископавали многи археолози, Бенџамин Мазар, Мишел Ави-Јонах, Моше Шетеклис и Емануел Дунајевски.[25] Током ископавања 1946. године је у северном дело тела пронађено утврђење које је имало неколико објеката, укључујући и купатило са шареним мозаицима.[26][27]
Између 1950. и 1953. године,[28][29][30] П. Л. О. Гај и Песач Бар-Адон су ископавали локалитет и грешком су индентификовали грађевину као синагогу из 5—6. века нове ере.[31][32][27][33]
Ископавања Оријенталног института Универзитета у Чикагу су 1960. године пронашла византијску цркву северно од утврђења.[20]
Рут Амиран је вршио ископавања на телу 1976. године. Након њега се на локалитету поново врше ископавања тек под руководством Нимрода Гетзова 1994. и 1995. године.[34]
У 21. веку су настављена ископавања тела. Прва ископавања су рађена 2003 године.[35] Након овога ископавање врше археолози са Универзитета у Тел Авиву којима руководи Рафаел Гренберг 2010. године.[36][32][37]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Meyers 1996, стр. 312
- ^ The Holy Land: An Archaeological Guide from Earliest Times to 1700, Jerome Murphy O'Connor, Oxford University Press. (1980). стр. 159.
- ^ а б в Milgrom 1995, стр. 630–632
- ^ Khirbet Kerak Ware Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2019) ancientneareast.net
- ^ а б в Milgrom, Jacob; Wright, David Pearson; Freedman, David Noel; Hurvitz, Avi (1995). Pomegranates and golden bells: studies in biblical, Jewish, and Near Eastern ritual, law, and literature in honor of Jacob Milgrom (Illustrated изд.). Eisenbrauns. стр. 630,footnote #2. ISBN 978-0-931464-87-4.
- ^ Greenberg, Rafi; Wengrow, David; Paz, Sarit (јун 2010). „Cosmetic connections? An Egyptian relief carving from Early Bronze Age Tel Bet Yerah (Israel)”. Antiquity. Приступљено 11. 7. 2010.
- ^ Greenberg, Rafi. גן לאומי תל בית ירח (на језику: Hebrew). Israel Antiquities Authority. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
- ^ Siegel, Judy (9. 7. 2009). „New discovery links ancient Egypt and Jordan valley site”. Jpost.com. Приступљено 4. 7. 2010.
- ^ а б Beth Yerah. Archaeological encyclopedia of the Holy Land. 2001. стр. 88—89. ISBN 978-0-8264-1316-1.
- ^ Greenberg, Rafi (2005). „Tel Bet Yerah”. Excavations and Surveys in Israel. Israel Antiquities Authority. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2017.
- ^ Encyclopedia of Prehistory. стр. 97.
- ^ Esse 1991, стр. 35
- ^ а б Safrai 1994, стр. 12
- ^ Chancey 2002, стр. 98
- ^ Constructing early Christian families: family as social reality and metaphor, 1997
- ^ а б в L. SUKENIK. „The Ancient City of Philoteria (Beth Yerah)”. Journal of the Palestine Oriental Society. стр. 107.
- ^ Gil 1997, стр. 3, footnote #5.
- ^ Lightfoot 2013, стр. 142.
- ^ а б Ugarit-Forschungen, Volume 8. Verlag Butzon & Bercker. 1977. стр. 179.
- ^ а б Whitcomb in Schuzman (2009). pp. 245.
- ^ Tyerman 2006, стр. 203
- ^ L. Sukenik, The Ancient City of Philoteria (Beth-Yerah), Journal of the Palestine Oriental Society, vol. 11. стр. 101-108, 1922
- ^ W. F. Albright, Some Archaeological and Topographical Results of a Trip through Palestine, Bulletin of the American Schools of Oriental Research, no. 11. стр. 1-14, 1923
- ^ archaeology tau | archaeology
- ^ B. Maisler, M. Stekelis, and M. Avi-Yonah, The Excavations at Beth Yerah (Khirbet el-Kerak) 1944-1946, Israel Exploration Journal, vol. 2. стр. 165-173 and pp. 219-29, 1951
- ^ Amihai Mazar. „al-Sinnabra Overview”. The Shelby White-Leon Levy Program for Archaeological Excavations. Архивирано из оригинала 10. 2. 2010. г. Приступљено 16. 3. 2010.
- ^ а б „The Umayyad Qasr”. Tel Bet Yerah Research and Excavation Project. Приступљено 18. 3. 2010.
- ^ P. Bar-Adon, Beth Yerah (News and Notes), IEJ, vol. 3. стр. 132, 1953
- ^ P. Bar-Adon, Beth Yerah (News and Notes), IEJ, vol. 4. стр. 128-129, 1954
- ^ P. Bar-Adon, Beth Yerah (News and Notes), IEJ, vol. 5. стр. 273, 1955
- ^ „Individual Scholarship: 2001-2002 Annual Report - Donald S. Whitcomb”. The Oriental Institute of the University of Chicago. 30. 7. 2007. Архивирано из оригинала 13. 06. 2011. г. Приступљено 16. 3. 2010.
- ^ а б „Israeli archaeologists identified Caliph Mu'awiya's Lakeside Palace”. Tel Aviv University: Division for Press Relations, Spokesperson & Communication Guidelines. 15. 3. 2010. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 18. 3. 2010.
- ^ „Tibériade: identification des vestiges d'un palais omeyyade”. RTBF.be. 16. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2010.
- ^ Nimrod Getzov et al., The Tel Bet Yerah Excavations 1994-1995 (IAA Reports S. No. 28), Israel Antiquities Authority. 2006. ISBN 978-965-406-186-5.
- ^ TBYREP
- ^ „Ruins thought to be synagogue was Umayyad palace: 7th century Arab palace identified in Israel”. Al-Arabiya. 16. 3. 2010. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 16. 3. 2010.
- ^ Presse, Agence France (16. 3. 2010). „Ruins of 7th century Arab palace identified in Israel”. Zimbio. Архивирано из оригинала 05. 10. 2012. г. Приступљено 16. 3. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Chancey, Mark A. (2002). The myth of a Gentile Galilee. Cambridge University Press. стр. 98. ISBN 978-0-521-81487-4. Приступљено 11. 7. 2010.
- Tyerman, Christopher (2006). God's War: A New History of the Crusades. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02387-1.
- Lightfoot, John (2013). From the Talmud and Hebraica. Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60206-406-5.
- Milgrom, Jacob (1995). Pomegranates and Golden Bells: Studies in Biblical, Jewish, and Near Eastern Ritual, Law, and Literature in Honor of Jacob Milgrom. Eisenbrauns. ISBN 978-0-931464-87-4.
- Esse, Douglas L. (1991). Subsistence, Trade, and Social Change in Early Bronze Age Palestine. Oriental Institute of the University of Chicago. ISBN 978-0-918986-66-5.
- Meyers, Eric M. (1996). The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East: 5-Volume Set. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506512-1.
- Gil, Moshe (1997). A history of Palestine, 634-1099. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59984-9.
- Safrai, Zeev (1994). The Economy of Roman Palestine. Routledge. стр. 12—. ISBN 978-0-415-10243-8.
- Wright, David Pearson; Freedman, David Noel; Hurvitz, Avi (1995). Milgrom, Jacob; David Pearson Wright; David Noel Freedman; Hurvitz, Avi, ур. Pomegranates and golden bells: studies in biblical, Jewish, and Near Eastern ritual, law, and literature in honor of Jacob Milgrom (Illustrated изд.). Eisenbrauns. ISBN 978-0-931464-87-4.
- Peter N. Peregrine, Peter Neal; Ember, Melvin, ур. (2002). Encyclopedia of Prehistory. 8: South and Southwest Asia. Human Relations Area Files Inc. ISBN 978-0-306-46262-7 https://books.google.com/books?id=C-TQpUtI-dgC&pg=PA98&dq=yerah&q=yerah. Пронађени су сувишни параметри:
|editor1-last=и|editor1=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|editor2-last=и|editor-last2=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|editor2-first=и|editor-first2=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ) - Whitcomb, Donald (2009). Schuzman, Jeffrey, ур. Nomads, Tribes and the State in the Ancient Near East (PDF). стр. 241. ISBN 978-1-885923-61-5. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2011. г. Приступљено 15. 01. 2017.
- Emanuel Eisenberg et al., Bet Yerah, the Early Bronze Age Mound: v. 1: Excavation Reports 1933-1986, Israel Antiquities Authority. 2006. ISBN 978-965-406-197-1.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
