Галилејско језеро
| Галилејско језеро | |
|---|---|
 |
|
| Координате | |
| Површина | 161—169 km² |
| Запремина | 3,6—4,3 km³ |
| Просечна дубина | 25,6 m |
| Највећа дубина | 43 m |
| Надморска висина | −213 до −208,8 m |
| Највећа ширина | 13 km |
| Највећа дужина | 21 km |
| Врста језера | мономиктичко |
| Притоке | Јордан |
| Отоке | Јордан |
| Државе |  Израел |
 |
|
Координате: 32° 49′ 60" СГШ, 35° 34′ 60" ИГД Галилејско језеро (хеб. ים כנרת, јам кинерет, Харфско море (прим.: од харфе, музички инструмент), арап. بحيرة طبريا, бухајрат табарија, или بحر الطبريين, бахр ат-табаријајин, језеро Тиверијадско) назива се још Галилејско море, Тиверијадско језеро, Генезаретско језеро или језеро Кинерет и највеће је слатководно језеро на територију Израела.
Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиверијадско се називало од 1. века по граду Тиверијади. Кинерет је његово данашње службено име.
Садржај |
Географија [уреди]
Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 квадратних километара. Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега извире река Јордан која се касније улива у Мртво море.
Историја [уреди]
Антика [уреди]
На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris'', који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.
Римско царство [уреди]
Галилејско језеро спомиње се у делима историчара Јосифа Флавија, али и у Јеванђељима. По јеванђељима, Христос уз њега деловао: ту је ходао по води, позвао 5 апостола (Андрију, Петра, Јакова, Јована и Матеја), нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао беседу на гори.
Новије доба [уреди]
Почетком 20. века Јевреји су почели досељивање на језеро, види ционизам, 1909. основан је први кибуц.
Године 1947. основана је држава Израел која је обухватала и Галилејско језеро.
Североисточну обалу заузела је Сирија 1948.
Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.
.jpg)
Спољашње везе [уреди]
