Галилејско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галилејско језеро
Галилејско језеро
Галилејско језеро
Географски положај
Координате 32°49′00″N 35°34′00″E / 32.833333, 35.583333
Државе Застава Израела Израел
Физичке карактеристике
Површина 161—169 км²
Највећа ширина 13 км
Највећа дужина 21 км
Запремина 3,6—4,3 км³
Просечна дубина 25,6 м
Највећа дубина 43 м
Надморска висина −213 до −208,8 м
Географске карактеристике
Врста језера мономиктичко
Притоке Јордан
Отоке Јордан
Галилејско језеро на мапи Израела


Координате: 32° 49′ 60" СГШ, 35° 34′ 60" ИГД
Галилејско језеро (хеб. ‏ים כנרת‎, јам кинерет, (прим.: кинерет на хебрејском значи виолиница), арап. بحيرة طبريا‎, бухајрат табарија, или بحر الطبريين‎, бахр ат-табаријајин, језеро Тиверијадско) назива се још Галилејско море, Тиверијадско језеро, Генезаретско језеро или језеро Кинерет и највеће је слатководно језеро на територији Израела.

Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиверијадско се називало од 1. века по граду Тиверијади. Кинерет је његово данашње службено име.

Географија[уреди]

Галилејско језеро, сателитски снимак

Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 km². Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега истиче река Јордан која се касније улива у Мртво море.

Историја[уреди]

Антика[уреди]

На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris'', који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.

Римско царство[уреди]

Галилејско језеро спомиње се у делима историчара Јосифа Флавија, али и у Јеванђељима. По јеванђељима, Христос уз њега деловао: ту је ходао по води, позвао 5 апостола (Андрију, Петра, Јакова, Јована и Матеја), нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао беседу на гори, помиње се и град Далманута на обали језера.

Новије доба[уреди]

Почетком 20. века Јевреји су почели досељивање на језеро, види ционизам, 1909. основан је први кибуц.

Године 1947. основана је држава Израел која је обухватала и Галилејско језеро.

Североисточну обалу заузела је Сирија 1948.

Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.

Галилејско језеро, панорама

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Галилејско језеро