Крсташки ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије

	Крсташки походи
Узроци похода Битка код Манцикерта (Кобна 1071.) Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону   Просјачки крсташки поход 1095.  I поход 1096—1099. Готфрид Бујонски Рајмунд Тулушки Боемунд Тарентски Алексије I Комнин Ослобођење Јерусалима (1099.)   Пад грофофије Едесе 1144.  II поход 1147— 1149. Папа Евгеније II Конрад III Луј VII   Саладин · Пад Јерусалима (1187)  III поход 1189—1192. Папа Гргур VIII Фридрих Барбароса Филип Август Хенри II † Ричард I Лавље Срце    IV поход 1202—1204. Папа Иноћентије III Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.)    Албижански поход 1209. Симон де Монфорт    Дечији поход 1212. Стефан од Клоа    V поход 1217—1221. Андрија II Арпад    VI поход 1228—1229. Фридрих II Хоенштауфен    VII поход 1248—1254. Луј IX Свети    VIII поход 1270. Луј IX Свети Карло I Анжујски    IX поход 1271. Едвард I Плантагенет   Пад Акре 1291. Крсташки редови Темплари † Јовановци    Крсташке државе Јерусалимска краљевина (1099. - 1291.) Грофовија Едеса (1098. - 1150.) Кнежевина Антиохија (1098. - 1268.) Грофовија Триполи (1104. - 1288.) Латинско царство (1204. - 1261.)
	Категорија:Крсташки ратови

Крсташки ратови назив потиче од знака крста, што су га војници (лат. cruce signati - крстом обележени) носили на својим одорама, обично на десном рамену. То је низ војних похода од XI. до XIII века којима је био циљ "ослободити" Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине.

Садржај 1 Узроци 2 Хронологија 3 Занимљивости 4 Види још

[уреди] Узроци

Крсташки ратови представљају низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папа водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих места у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана. Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, с папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у хришћанском свету. На црквеним саборима у Пјаченци и Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши учесницима опраштање свих грехова, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових поседа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити неверници који боље ни не заслужују. Папин позив, као и жарко проповедање занесењака, нпр. француског монаха-августинца Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога. Премда је у XI веку у Европи почело раздобље опште демографске, државне и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко економско стање и глад, а 1095-1096 европске земље је захватила непозната епидемија (вероватно куга), па је покушај бега из такве стварности био сасвим разумљив. Економско стање је било додатно отежано јер су турци Селџуци и египатски Фатимиди кочили трговину малоазијског и северноафричког простора с хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних месних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: верски горљиви појединци - место у рају, великаши - нове велике поседе, сељаци - ослобођење од личне зависности, а сви учесници плен од пљачке. У разним деловима Француске, Немачке и Италије на хиљаде витезова и кметова почињу да се окупљају за ратни поход, стављају на своју одећу велики црвени крст и одлазе у рат за ослобађање наводног Исусовог гроба, крећући се испред главнине, убијајући Јевреје, пљачкајући и изазивајући немире куд год би стигли.

[уреди] Хронологија

• 1096. - 1099. Први крсташки рат
  • 1095. - 1096. Просјачки крсташки поход , зван и Сељачки крсташки рат
  • 1096. Немачки крсташки рат
  • 1100. - 1101. Крсташки рат 1101. , зван и Крсташки рат малодушних
• 1147. - 1149. Други крсташки рат
• 1189. - 1192. Трећи крсташки рат
• 1202. - 1204. Четврти крсташки рат
  • 1203. - 1204. Пад Цариграда (1204.)
• 1209. - 1229. Албигеншки рат , зван и Албижански рат и Катарски крсташки рат
• 1212. Дечији крсташки рат
• 1217. - 1221. Пети крсташки рат
• 1228. - 1229. Шести крсташки рат
• 1248. - 1254. Седми крсташки рат
• 1270. Осми крсташки рат
• 1271. Девети крсташки рат
• Крсташки ратови против Османлија
  • Никопољски крсташки рат (1396) који је организовао краљ Жигмунд Луксембуршки на чијој је страни српску војску предводио Вук Бранковић. Кулминирао је у Битка код Никопоља.
  • Варнински крсташки рат (1444) који су предводили Владислав III Јагело, Јанош Хуњади и Ђурађ Бранковић. Завршен је у Битка код Варне
  • Крсташки рат 1456. године организован да би се прекинула Опсада Београда (1456). Предводили су га Јанош Хуњади и Јован Капистран.

[уреди] Занимљивости

• Путовање из Европе у Јерусалим било је дуготрајно и опасно па су многи крсташи путем умрли. Они који су се вратили у Европу, донели су из Палестине драгоцену свилу и зачине, али и многа знања из математике и астрономије.
• Султан Саладин (1137.-1193.) био је вођа муслиманске војске. Врстан заповедник, султан Египта и Сирије, уздигао је Египат до једног од најмоћнијих подручја Средњег истока.
• Омиљени енглески краљ Ричард I (владавина од 1189.-1199.) био је познат под именом Ричард Лављег Срца. Он је учествовао у трећем крсташком походу и притом заузео лучки град Акру. На повратку заробио га је аустријски војвода Леополд и тражио високу откупнину.
• Године 1213. започео је трагичан крсташки поход у којем су хиљаде хришћанске деце пешице кренуле из Европе према Јерусалиму. Већина их је путем помрла од глади, а остали су махом продати у робље.

[уреди] Види још

• Витешки ред