Крсташки ратови

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Крсташки ратови назив потиче од знака крста, који су војници (лат. cruce signati - крстом обележени) носили на својим одорама, обично на десном рамену. То је низ војних похода од XI. до XIII века којима је био циљ ослободити Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине.

Узроци

Један од главних узрока Крсташких ратова је тај да су Турци Селџуци 1071. године напали византијске поседе у Малој Азији. Након тих ратова византијски цар Алексије I Комнин је позвао Европу у помоћ. Крсташки ратови су представљали низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папе водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих места у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана. Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, с папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у хришћанском свету. На црквеним саборима у Пјаченци и Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши учесницима опраштање свих грехова, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових поседа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити неверници који боље ни не заслужују Папин позив, као и жарко проповедање занесењака. Један део говора Папе Урбана II на савезу у Клермону 1095. године гласио је овако: „Ови непријатељи заузели су Сирију, Јерменију и се земље чак до Босвора, и зато наши ходочасници морају да плаћају пут да би ушли у Јерусалим." Након овог говора група људи који су дошли на савез отпратила га је са великим аплаузима и са узвицима "Deus lo volt" што у преводу значи Божја је воља. Француског монаха-августинцаи Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога. Премда је у XI веку у Европи почело раздобље опште демографске, државне и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко економско стање и глад, а 1095-1096. европске земље је захватила непозната епидемија (вероватно куга), па је покушај бега из такве стварности био сасвим разумљив. Економско стање је било додатно отежано јер су Турци Селџуци и египатски Фатимиди кочили трговину малоазијског и северноафричког простора с хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних месних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: верски горљиви појединци - место у рају, Папа и католичка црква - утицај и контролу на истоку, великаши - нове велике поседе, сељаци - ослобођење од личне зависности, а сви учесници плен од пљачке. У разним деловима Француске, Немачке и Италије на хиљаде витезова и кметова почињу да се окупљају за ратни поход, стављају на своју одећу велики црвени крст и одлазе у рат за ослобађање Исусовог гроба, крећући се испред главнине, убијајући људе свих вера, силујући, палећи, пљачкајући и изазивајући немире куд год би стигли. Крсташких ратова је било осам, не рачунајући сељачки крсташки рат и дечји крсташки рат. Мада сматра се да их је у ствари било преко 100. Током ратова, витезови су се поделили у три групе -Темплари ( Храмовници ) су витезови у белим одорама са црвеним крстом. Они су били чувари Соломоновог храма. -Хоспиталци ( Јовановци ) редови Светог Јована -Тевтонци немачки витешки ред.

Од свих Крсташких ратова највише су се издвајали: -Први крсташки рат- Трајао је од 1096-1099. Хришћански витезови први пут освајају Јерусалим, и почињавају велики масакр у Јерусалиму побијајући муслимане. Војску су предводили Боемунд Тарентски, Годфрид Бујонски и Рејмунд Тулуски. Током опсаде и победе над муслиманским ратницима у Јерусалиму, као краљ ( вођа ) Јерусалима изабран је Годфрид Бујонски ( Годфрид де Бујон ) -Трећи крсташки рат- Трајао је од 1189. до 1192. Војску трећег крсташког рата су повели енглески краљ Ричард Лавље срце, француски краљ Филип II, немачки краљ Фридрих Барбароса. Током доласка у Азију краљ Барбароса је упао у малу речицу и удавио се, док је његова војска се вратила натраг у Европу. Филип и Ричард нису били баш у најбољим односима. Енглески краљ Ричард I Лавље срце склопио је примирје са Саладином ( Муслиманским војсковођом и султаном Египта ). потписао је уговор у коме је наведено да хришћански ходочасници безебедно обилазе Света места. -Четврти крсташки рат-Трајао од 1202. до 1204. године. Византијски цар позвао и понудио крсташке ратнике да дођу у његову палату и да преноће.Крсташки војници очарани лепотом и богаством Цариграда одлучили су опљачкају Византију. Оштетили су је до те мере да је 1204. година сматрана првим падом Цариграда. Византија се једва опоравила и од овог догађаја тешко се опоравила.

Крсташки ратови су донели први пад Цариграда и обичаје прања руку чији су обичај примили од муслимана.

Симбол крсташа,црвени крст на белом

Хронологија

• 1096. - 1099. Први крсташки рат
  • 1095. - 1096. Просјачки крсташки поход, зван и Сељачки крсташки рат
  • 1096. Немачки крсташки рат
  • 1100. - 1101. Крсташки рат 1101., зван и Крсташки рат малодушних
• 1147. - 1149. Други крсташки рат
• 1189. - 1192. Трећи крсташки рат
• 1202. - 1204. Четврти крсташки рат
  • 1203. - 1204. Пад Цариграда (1204.)
• 1209. - 1229. Албигеншки рат, зван и Албижански рат и Катарски крсташки рат
• 1212. Дечји крсташки рат
• 1217. - 1221. Пети крсташки рат
• 1228. - 1229. Шести крсташки рат
• 1248. - 1254. Седми крсташки рат
• 1270. Осми крсташки рат
• 1271. Девети крсташки рат
• Крсташки ратови против Османлија
  • Никопољски крсташки рат (1396) који је организовао краљ Жигмунд Луксембуршки на чијој је страни српску војску предводио Вук Бранковић. Кулминирао је у Битка код Никопоља.
  • Варнински крсташки рат (1444) који су предводили Владислав III Јагело, Јанош Хуњади и Ђурађ Бранковић. Завршен је у Битка код Варне
  • Крсташки рат 1456. године организован да би се прекинула Опсада Београда (1456). Предводили су га Јанош Хуњади и Јован Капистран.

Занимљивости

• Путовање из Европе у Јерусалим било је дуготрајно и опасно па су многи крсташи путем умрли. Они који су се вратили у Европу, донели су из Палестине драгоцену свилу и зачине, али и многа знања из математике и астрономије.
• Султан Саладин (1137.-1193.) био је вођа муслиманске војске. Врстан заповедник, султан Египта и Сирије, уздигао је Египат до једног од најмоћнијих подручја Средњег истока.
• Омиљени енглески краљ Ричард I (владавина од 1189.-1199.) био је познат под именом Ричард Лављег Срца. Он је учествовао у трећем крсташком походу и притом заузео лучки град Акру. На повратку заробио га је аустријски војвода Леополд и тражио високу откупнину.
• Године 1213. започео је трагичан крсташки поход у којем су хиљаде хришћанске деце пешице кренуле из Европе према Јерусалиму. Већина их је путем помрла од глади, а остали су махом продати у робље.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Крсташки ратови

Види још

• Витешки ред