Копа Америка 2001.

С Википедије, слободне енциклопедије
Копа Америка 2001.
XL Copa América 2001.
Детаљи такмичења
Држава домаћин Колумбија
Датум11. јул29. јул 2001.
Тимови12 (из 2. конфедерација)
Стадиони7 (из 7 градова)
Коначан пласман
Шампиони Колумбија (1. титула)
Друго место Мексико
Треће место Хондурас
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица26
Постигнуто голова60 (2,31 по мечу)
Укупно гледалаца665.131 (25.582 по мечу)
Најбољи стрелацКолумбија Аристизабал
(6. голова)
Најбољи играчБразил Гевара[1]
1999 Парагвај
Перу 2004
Подаци важе за датум 5. септембар 2021..

Копа Америка 2001. је било четрдесето издање овог такмичења, КОНМЕБОЛ такмичење Јужноамеричких репрезентација. Првенство се одржало у Колумбији, од 11. јула до 29. јула 2001. године. На турниру је учествовало 12 тимова, од којих три нису били чланови КОНМЕБОЛ-а већ су додата три тима из КОНКАКАФа, репрезентације Мексика, репрезентација Хондураса и репрезентација Костарике. Колумбија је освојила титулу по први пут у својој историји.[2] Друго место припало је Мексику, а треће Хондурасу. Колумбијац Аристизабал је било најбољи стрелци шампионата са шест постигнутих голова.

Бразил као бранилац титуле је био један од фаворита али је испао у четвртфинлу пошто је поражен стране репрезентације Хондураса са 0:2.[3]

За Копа Америку квалификације нису постојале. Учествовало је свих јужноамеричких земаља чланица КОНМЕБОЛ-а, заједно са још две земље које су позване, чинећи укупно дванаест тимова који се такмиче на турниру. Првобитно су били позвани Мексико и првак КОНКАКАФрепрезентација Канаде.

Пре почетка турнира, три састанка одржала су тела КОНМЕБОЛ-а која су била забринута због потенцијалних сигурносних питања у Колумбији. Првог јула најавили су отказивање турнира.[4][5] Венецуела се понудила да буде домаћин такмичења, али је 6. јула КОНМЕБОЛ ипак одлучио да обнови планове за Колумбију, па је турнир одржан по распореду.

Када је турнир првобитно отказан, Канада је расформирала тренинг камп, а канадски играчи су се вратили у своје клупске тимове. Канадски фудбалски савез саопштио је да неће моћи да учествује на враћеном турниру. Са само неколико дана унапред, Костарика (КОНКАКАФ) је прихватила позив да заузме место Канаде на турниру. Костариканци су се пласирали у нокаут фазу, изгубивши у четвртфиналу.

Жалећи на изненадни преокрет и тврдећи да су аргентински играчи примили претње смрћу од терористичких група, Фудбалски савез Аргентине одлучио је да се повуче из такмичења 10. јула, упркос томе што су колумбијске власти предложиле имплементацију додатних мера заштите. [5] С обзиром да је турнир почео наредног дана, позван је Хондурас (КОНКАКАФ), који је 13. јула стигао са једва довољно играча авионом који су обезбедиле колумбијске ваздушне снаге, након почетка турнира и само неколико сати пре прве утакмице. Хондурас се и поред свега наведеног добро показао на турниру, завршивши на трећем месту.

Упркос забринутости пре турнира, није било инцидената насиља нити напада на било коју од земаља учесница.

Учесници[уреди | уреди извор]

На првенству Јужне Америке 2001. учествовало дванаест репрезентација. Девет чланова КОНМЕБОЛа: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Уругвај, Чиле и Венецуела, И три члана КОНКАКАФа: Мексико, Порторико и Хондурас.

Тимови учесници били су подељени у три групе по четири репрезентације. Првопласирани, као и другопласирани из свих група пласирали су се у четвртфинале, као и два најбоља трећепласирана тима из сваке групе. Тим из једне групе играо је против свих осталих тимова из исте групе.

1.  Хондурас
2.  Бразил
3.  Боливија
4.  Венецуела
5.  Еквадор
6.  Колумбија
7.  Парагвај
8.  Перу
9.  Уругвај
10.  Чиле
11.  Мексико
12.  Костарика

Градови домаћини и стадиони[уреди | уреди извор]

Седам градова и седам стадиона су угостили репрезентације учеснице Јужноамеричког купа 2001. године.

Баранкиља
Стадион Метрополитано
Капацитет: 60.000
Медељин
Стадион Атанасио Хирардот
Капацитет: 52.000
Богота
Стадион Ел Кампин
Капацитет: 48.300
Кали Манизалес Переира Арменија
Стадион Олимпико Стадион Палогранде Ернан Рамирез Виљегас Стадион Сентенарио
Капацитет: 45.625 Капацитет: 36.553 Капацитет: 30.313 Капацитет: 29.000

Први круг − групна фаза[уреди | уреди извор]

Тимови су били подељени у три групе по четири тима. Сваки тим је играо по једну утакмицу против сваког другог тима у истој групи. Два бода су додељивана за победу, један бод за реми и нула поена за пораз. Првопласирани и другопласирани тимови у свакој групи су пролазили у четвртфинале. Два најбоља трећепласирана тима такође су се пласирала у четвртфинале.

  • У случају нерешених резултата
    • Ако тимови заврше са изједначеним поенима, користе се следећи тај-брејкови:
    1. већа гол -разлика у свим утакмицама у групи;
    2. већи број постигнутих голова у свим групним утакмицама;
    3. победник у међусобној утакмици између дотичних тимова;
    4. жреб

Група А[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Колумбија 3 3 0 0 5 0 +5 9
 Чиле 3 2 0 1 5 3 +2 6
 Еквадор 3 1 0 2 5 5 0 3
 Венецуела 3 0 0 3 0 7 −7 0

Утакмице[уреди | уреди извор]

Еквадор 1–4 Чиле
Чала Гол 52 Навија Гол 29
Монтесинос Гол 7290
Коралес Гол 84
Гледалаца: 40.000[6]
Судија: Хилберто Идалго (Перу)

Колумбија 2:0 Венецуела
Грисалес Гол 15
Аристизабал Гол 59 (пен.)
Гледалаца: 50.000[7]
Судија: Рене Ортубе (Боливија)

Чиле 1:0 Венецуела
Монтесинос Гол 78
Гледалаца: 33.000[8]
Судија: Хилберто Алкала (Мексико)

Колумбија 1:0 Еквадор
Аристизабал Гол 29
Гледалаца: 40.000[9]
Судија: Убалдо Акино (Парагвај)

Еквадор 4:0 Венецуела
Делгадо Гол 1963
Фернандез Гол 29
Мендез Гол 60
Гледалаца: 20.000[10]
Судија: Хилберто Идалго (Перу)

Колумбија 2:0 Чиле
Аристизабал Гол 10 (пен.)
Аријага Гол 90
Гледалаца: 50.000[11]
Судија: Хорхе Ларионда (Уругвај)

Група Б[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Бразил 3 2 0 1 5 2 +3 6
 Мексико 3 1 1 1 1 1 0 4
 Перу 3 1 1 1 4 5 −1 4
 Парагвај 3 0 2 1 4 6 −2 2

Утакмице[уреди | уреди извор]

Перу 3:3 Парагвај
Лобатон Гол 16
Пахуело Гол 57
дел Солар Гол 72
Фереира Гол 2364
Гарај Гол 90
Гледалаца: 28.420
Судија: Анхел Санчез (Аргентина)

Бразил 0:1 Мексико
Боргети Гол 5
Гледалаца: 32.863
Судија: Оскар Руиз (Колумбија)

Бразил 2:0 Перу
Гиљерме Гол 9
Денилсон Гол 85
Гледалаца: 25.000
Судија: Хорхе Ларионда (Уругвај)

Парагвај 0:0 Мексико
Гледалаца: 26.475
Судија: Рохер Замбрано (Еквадор)

Перу 1:0 Мексико
Холсен Гол 48
Гледалаца: 24.000
Судија: Рене Ортубе (Боливија)

Бразил 3:1 Парагвај
Алекс Гол 60
Белети Гол 89
Денилсон Гол 90
Алваренга Гол 11 (пен.)
Гледалаца: 24.558
Судија: Анхел Санчез (Аргентина)

Група Ц[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Костарика 3 2 1 0 6 1 +5 7
 Хондурас 3 2 0 1 3 1 +2 6
 Уругвај 3 1 1 1 2 2 0 4
 Боливија 3 0 0 3 0 7 −7 0

Утакмице[уреди | уреди извор]

Боливија 0:1 Уругвај
Чевантон Гол 60
Гледалаца: 19.625
Судија: Маурисио Наваро (Канада)

Хондурас 0:1 Костарика
Ванчоп Гол 63
Гледалаца: 20.000
Судија: Маријо Санчез (Чиле)

Уругвај 1:1 Костарика
К. Моралес Гол 53 Ванчоп Гол 28
Гледалаца: 17.655
Судија: Карлос Еугенио Симон (Бразил)

Хондурас 2:0 Боливија
Гевара Гол 5368 12.400

Боливија 0:4 Костарика
Ванчоп Гол 4571
Брајс Гол 63
Фонсека Гол 84
Гледалаца: 23.862
Судија: Луис Солорзано (Венецуела)

Хондурас 1:0 Уругвај
Гевара Гол 86
Гледалаца: 26.000
Судија: Рохер Замбрано (Еквадор)

Рангирање трећепласираних репрезентација[уреди | уреди извор]

На крају прве фазе направљено је рангирање трећепласираних екипа из сваке групе. Два трећепласирана тима са најбољим резултатом пласирала су се у четвртфинале.


Поз. Г Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1 C  Уругвај 3 1 1 1 2 2 0 4
2 B  Перу 3 1 1 1 4 5 −1 4
3 A  Еквадор 3 1 0 2 5 5 0 3
Извор: RSSSF

 Уругвај и  Перу су се пласирали у четвртфинале такмичења.

Нокаут фаза[уреди | уреди извор]

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
22. јул – Переира
 
 
 Чиле 0
 
25. јул – Переира
 
 Мексико 2
 
 Мексико 2
 
22. јул – Арменија
 
 Уругвај 1
 
 Уругвај 2
 
29. јул – Богота
 
 Костарика 1
 
 Мексико 0
 
23. јул – Манизалес
 
 Колумбија 1
 
 Бразил 0
 
26. јул – Манизалес
 
 Хондурас 2
 
 Хондурас 0
 
23. јул – Арменија
 
 Колумбија 2 Third Place
 
 Колумбија 3
 
29. јул – Богота
 
 Перу 0
 
 Уругвај 2 (4)
 
 
 Хондурас 2 (5)
 

Четвртфинале[уреди | уреди извор]

Чиле 0–2 Мексико
Арељано Гол 17
Осорно Гол 78
Гледалаца: 20.000[12]
Судија: Карлос Еуженио Симон (Бразил)

Уругвај 2–1 Костарика
Лемос Гол 61 (пен.)
Лима Гол 87
Ванчоп Гол 52
Гледалаца: 29.000[12]
Судија: Оскар Руиз (Колумбија)

Бразил 0–2 Хондурас
Балети Гол 57 (а.г.)
Мартинез Гол 90+4
Гледалаца: 30.000[12]
Судија: Убалдо Акино (Парагвај)

Колумбија 3–0 Перу
Аристизабал Гол 5069
Ернандез Гол 66
Гледалаца: 30.000[12]
Судија: Хилберто Алкала (Мексико)

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Мексико 2:1 Уругвај
Борхети Гол 14
Г. Аспе Гол 67 (пен.)
Р. Моралес Гол 32
Гледалаца: 20.000[13]
Судија: Анхел Санчез (Аргентина)

Колумбија 2:0 Хондурас
Бедоја Гол 6
Аристизабал Гол 63
Гледалаца: 40.000[13]
Судија: Маријо Санчез Јантен (Чиле)

Утакмица за треће место[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Колумбија 1:0 Мексико
И. Кордоба Гол 65 Извештај
Гледалаца: 47.000[15]
Судија: Убалдо Акино (Парагвај

Коначна табела[уреди | уреди извор]

Поз Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод Еф
1  Колумбија 6 6 0 0 11 0 +11 18 100.0%
2  Мексико 6 3 1 2 5 3 +2 10 55.6%
3  Хондурас 6 3 1 2 7 5 +2 10 55.6%
4  Уругвај 6 2 2 2 7 7 0 8 44.4%
Елиминисани у четвртфиналу
5  Костарика 4 2 1 1 7 3 +4 7 58.3%
6  Бразил 4 2 0 2 5 4 +1 6 50.0%
7  Чиле 4 2 0 2 5 5 0 6 50.0%
8  Перу 4 1 1 2 4 8 −4 4 33.3%
Елиминисани у групној фази
9  Еквадор 3 1 0 2 5 5 0 3 33.3%
10  Парагвај 3 0 2 1 4 6 −2 2 22.2%
11  Боливија 3 0 0 3 0 7 −7 0 0.0%
12  Венецуела 3 0 0 3 0 7 −7 0 0.0%

Листа стрелаца[уреди | уреди извор]

На овом првенству укупно 41 стрелац је постигао 60 голова, титулу најбољег стрелца турнира је освојио колумбијац Виктор Аристизабал са 6 постигнутих голова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Copa América Best Players”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. септембар 2021. 
  2. ^ „Colombia celebrate double triumph” (на језику: енглески). 2001-07-30. Приступљено 2019-05-25. 
  3. ^ „Honduras surprise brittle Brazil | Football | The Guardian”. amp.theguardian.com. Приступљено 2019-05-25. 
  4. ^ Vickery, Tim (30. 7. 2001). „Colombia seize first Copa crown”. BBC. Приступљено 24. 1. 2008. 
  5. ^ а б Steven Scragg (16. 2. 2015). „Honduras' Legendary Copa América Odyssey”. These Football Times. Приступљено 9. 7. 2015. 
  6. ^ HEIM:SPIEL. „Match details / line-up: Ecuador – Chile (Copa America 2001 Colombia)”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 5. септембар 2021. 
  7. ^ „Colombia - Venezuela 2:0 (Copa América 2001 Colombia, Group A)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 
  8. ^ „Chile - Venezuela 1:0 (Copa América 2001 Colombia, Group A)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 
  9. ^ „Colombia - Ecuador 1:0 (Copa América 2001 Colombia, Group A)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 
  10. ^ „Ecuador - Venezuela 4:0 (Copa América 2001 Colombia, Group A)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 
  11. ^ „Colombia - Chile 2:0 (Copa América 2001 Colombia, Group A)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 
  12. ^ а б в г HEIM:SPIEL. „Match details / line-up: Chile – Mexico (Copa America 2001 Colombia)”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 5. септембар 2021. 
  13. ^ а б HEIM:SPIEL. „Match details / line-up: Colombia – Honduras (Copa America 2001 Colombia)”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 5. септембар 2021. 
  14. ^ HEIM:SPIEL. „Match details / line-up: Uruguay – Honduras (Copa America 2001 Colombia)”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 5. септембар 2021. 
  15. ^ „Mexico - Colombia 0:1 (Copa América 2001 Colombia, Final)”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 5. септембар 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]