Корисник:Софија Гајевић/песак

Меј Ланфанг (кин. 梅兰芳, пин. Méi Lán Fāng), (22. октобар 1894 - 8. август 1961), чије име је Лан (кин.澜/ Lán), такође познат и као Хеминг (кин.鹤鸣, Hè míng), а надимци су му Ћуенци (кин.裙子, Qúnzi), Ћуенци (кин.群子/ Qúnzi), Ци Ванхуа (кин.字畹华,Zì Wǎn huá ), негде потписан као "Господар палате од Жада" (кин.玉轩, yù xuān), савремени је извођач кинеске пекиншке опере. Његова домовина је Тајџоу(кин. 泰州, пин.Тàizhōu ) , провинција Ђангсу (江苏, ,Јiāngsū) . Рођен је у Пекингу, и био је глумац Дан опере. Познат је у целом свету по својим изванредним сценским извођењима, као и патриотским осећањима, и он је први од “Четири велика Дан глумца” (四大名旦,Sì dàmíng dàn) пекиншке опере. Такође је био уважаван од стране вођа комунистичке партије Кине, а Мао Цедунг (кин.毛泽东, Мáо Zédōng) га је чак називао “Шеф Меj”。

Биографија

Меј ЛанФанг је рођен 24. дана у деветом месецу лунарног календара, у току 20. године владавине цара Гуангсју(кин.光緒, пин.Guāngxù), који је владао у време династије Ћинг (22. октобра 1894. године нове ере), у старој кући породице Меј, у улици Литјегваји (кин.李铁拐, пин. Lǐtiěguǎi), изван Пекинга. Породица Меј Ланфанга се већ генерацијама бавила уметношћу, а његов деда је познати пекиншки оперски извођач Меј Ћаолинг (кин. 梅巧玲, Méi Qiǎolíng ). 1899 године Меј Ланфанг је започео школовање у једној приватној школи, а након смрти његових родитеља одгајао је га је ујак Меј Јутјен(кин. 梅雨田, пин. Мéi Yǔtián), који је био познати извођач пекиншке опере. Од своје осме године, 1902. почео је да учи оперу од најбољег пријатеља свог деде, оперског извођача Ву Лингсјена(吳菱仙, пин.Wú Língxiān), једног од „Тринаест чуда Тонггуанга“. У августу 1904. године, десетогодишњи Меј Ланфанг је по први пут изводио оперу на сцени у Пекингу, у театру Гуангхе. 1907. године је почео да наступа у трупи "Сиљен Ченг“ (кин.喜连成班,xǐ lián chéng bān) , а вођа те трупе Је Чуншан (кин. 叶春善/ Yè Chūnshàn) га је поставио за свог шегрта. 1913. године одлази у Шангај и изводи оперу "Етно село Муке“ (кин.穆柯寨, пин.Мù kē zhài), које је изазвало сензацију у Шангају и одмах постало популарно.

-Меј Ланфанг је изазвао велику сензацију, када је 1919. године први пут посетио Јапан и ту наступио. Чак је постојао и коментар :“ Овим рукама се могу одсећи руке свих других жена“. 1920. Године Ћи Рушан (кин. 齐如山, пин.Qí Rúshān ) је упознао Меј Ланфанга са Ћи Бајши (кин. 齐白石, пин.Qíbáishí). 1924. године, због великог земљотреса Канто у Јапану, позван је да наступи поново у Јапану ради помоћи услед непогоде. Управо у том периоду је оболео од акутног гастроентеритиса, који је био опасан по живот, а лечио га је јапански доктор. Доктор није наплатио лечење, већ је затражио да му да један пар манжетни рађених по „Cloisonné enamel“ (француска реч која означава древну технику која се користи за украшавање предмета од метала, данас најпопуларнија у Кини за украшавање вазни или чинија, прим.прев) техници. Исте те године је постао шегрт Ћи Бајшију при учењу сликарства, а Ћи Бајши је сарађујући са Ђин Бејлоуом и Ванг Менгбајем насликао слику за 30. рођендан Меј Ланфанга, у његовом Џуи Цусјуену. Меј Ланфанг је 6. априла 1928. године премијерно у театру "Џонгхе" у Пекингу извео нову пекиншку оперу „Повратак феникса у гнездо“(кин. 凤还巢, пин.Fèng hái cháo). Пре 1930. године је отишао у Сједињене Америчке Државе и 72 дана наступао у Сијетлу, Чикагу, Вашингтону, Њујорку, Сан Франциску, Лос Анђелесу, Сан Дијегу, Хонолулу-у и другим државама, што је изазвало велику сензацију. Тада су му амерички „Помона универзитет“ и универзитет из Јужне Калифорније доделили почасне докторате из књижевности. 1932. године се преселио у Шангај, а 1935. Године је посетио Совјетски Савез. Године 1938. он је предводио своју трупу на наступима у Хонгконгу, а 1941. се из финансијских разлога вратио у Шангај. Државна влада Ванг Ђингвеја(кин. 汪精卫, пин.wāngjīngwèi) га је присилно позвала да наступи, али он је остао непоколебљив и намерно пустио браду, отворено изјавивши да је одлучан да прекине контакте са јапанским силама. С обзиром на то да ту више није имао наступе, извори финансија су били укинути, а он се ослањао на продају калиграфских дела, слика и трофеја како би издржавао породицу и трупу. 1945. године Јапан је капитулирао, а Меј Ланфанг се вратио на сцену.

У јулу 1951. године Меј Ланфанг се вратио у Пекинг и настанио у улици „Хугуоси бр.1 (данас меморијална дворана Меј Ланфанг). 1952. године по други пут посећује Совјетски Савез како би наступио. Године 1954. бива изабран за посланика у Првом Народном Конгресу. У септембру те године је присуствовао првој седници Првог Народног Конгреса, на којој се разговарало о плану устава, а током којег је он чак држао говор. Његова трећа посета Јапану 1956. године је такође изазвала велику пометњу, а током те посете је он испунио обећање о манжетнама од пре више од 30 година. Придружио се Комунистичкој партији Кине 1959. године. Меј Ланфанг је 1960. снимио последњи филм Кунћу опере, под називом „Павиљон божура“(кин.游园惊梦, пин.Yóuyuán jīng mèng) . Умро је од болести, у Пекингу, у 5 сати ујутру, 8. августа 1961. године, у 67. години живота.

Уметничка достигнућа

Меј Ланфанг, Ченг Јенћу, Шанг Сјаојуен и Сјуен Хуејшенг су још познати под називом „Четири велика Дан глумца“ (кин. 四大名旦, пин.Sì dà míng dàn), под вођством Мејланфанг-а. Он је био најважнији представник кинеске пекиншке опере данђуе (кин. 旦角, пин. dànjué), дословно  женска улога у Кинеској опери, традиционално извођена од стране мушких глумаца, прим.прев.)), популаран у целој генерацији. Његове вештине маскирања мушкарца у жену су изузетне, он унапређује пекиншку оперу, првобитно популарну драму, представљајући естетику лирског царства. Његов тон је лежеран и незаборавног стила и омогућава публици да осети грациозна осећања класичних жена.

У Меј Ланфанговим раним годинама, он је следио савете свог ментора Ћи Цушана и од њега наследио сценски став и величанственост у финој, традиционалној пекиншкој опери. Како би исправио недостатке у форми пекиншке опере из прошлости, којој су недостајале емоције и извођења из душе, прилагодио је хармонију текста, музику и ритам. Унео је више емоција у наступе и створио много лепих и незаборавних уметничких слика. Сакупио је велики број фантастичних драма, развио и унапредио певачку и извођачку уметност пекиншких опера и глумаца, и створио своју школу јединственог стила извођења: “Меј школа“/(кин. 梅派, пин. Méi pài).

Меј Ланфанг је најрепрезентативнија фигура која повезује период процвата кинеске пекиншке опере и период културног просперитета након касне династије Ћинг и оснивања Народне Републике Кине. Током своје педесетогодишње сценске каријере, створио је многе уметничке слике жена и развио извођачку уметност женских улога Пекиншке опере. Његов најмлађи син, Меј Баођу (кин. 梅葆玖, пин.Méi bǎojiǔ) је наследник Меј школе.

Репертоар у Меј школи

1.     „Незванична биографија Јанг Тајџен-а“ (кин. 《楊太真外傳》/《太真外傳》, пин.Yángtài zhēn wàizhuàn)

2.     „Пијана конкубина“ (кин. 贵妃醉酒, пин.Guìfēi zuìjiǔ )

3.     „Збогом моја конкубино“ (кин. 霸王別姬, пин. Bàwáng bié jī)

4.     „Космичка извидница“ (кин. 宇宙锋, пин. Yǔzhòu fēng)

5.     „Мржња према животу и смрти“ (кин. 生死恨, Shēng sǐ hèn)

6.     „Љен Ђинфенг“ (кин.廉錦楓, пин.Lián jǐnfēng )

Пекиншка и Кунћу опера у филмовима са Меј Ланфангом у главној улози

КИНА

1." Проблематична Чунсјанг" ( кин. 春香鬧學, пин. Chūnxiāng nào xué, енг. Chunxiang troubles)

2. “ Небеска девојка расипа цвеће“ (кин. 天女散花, пин.Tiānnǚ sàn huā)

3. “ Мржња према животу и смрти“ (кин. 生死恨,Shēng sǐ hèn) - у боји, позоришни консултант Ванг Шаоћинг, вођа сцене Ванг Сјејуен, режија Феј Му, 1948.

4. „ Луо Шен“  (洛神, Luòshén) - у режији Ву Цуганга, 1955.

5.  „Меј Ланфангова сценска уметност“ ( кин.梅蘭芳舞台藝術, пин. Méi lánfāng wǔtái yìshù) -у боји, укључујући документарац о животу и уметности Меј Ланфанга, као и четири драме: " Легенда о белој змији: Сломљени мост", "Универзална граница", "Збогом моја конкубино" и "Пијана конкубина", у режији Ву Цуганга, 1955 (Сломљени мост је Кунћу опера)

6. „Павиљон божура“ (кин. 游园惊梦, Yóuyuán jīng mèng)- Кунћу опера, у боји, режија Сју Ке (кин. 許珂, xǔ кē), 1960.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

1."Госпођа Шангјуен" (кин.上元夫人, пин.Shàng yuán fūrén) - снимљено у Пекингу, 1923.

БРИТАНСКИ ХОНГ КОНГ

"Си Ши - Ју Ву" , "Збогом моја конкубино - Плес са мачевима" , "Госпођа Шангјуен - Мушица" , "Девојка у оклопу - Живот на струни" , "Дајју сахрањује цвеће", - снимљено у Пекингу, 1924.

ЈАПАН

"Близу дуге - Пуцњава" (кин. 對槍, пин.Duì qiāng) -1924.

"Љен Ђинфенг - Плес шкољки" (кин. 廉錦楓·刺蚌舞, пин.Lián jǐn fēng·cì bàng wǔ) -1924. Оба филма су снимљена у Јапану од стране Тохо компаније.

САД

"Феј Џен Е убија тигра" (кин. 費貞娥刺虎, пин. Fèi Zhēn é cì hǔ)

СОВЈЕТСКИ САВЕЗ

"Близу дуге" (кин.虹霓關, пин.Hóng ní guān) -Режија Сергеја Ајзенштајна, 1935.

Његови студенти

Његови студенти (ученици) су: Ченг Јенћу, Џанг Ђунћу, Веј Љенфанг, Џанг Јијун, Ли Шифанг, Мао Шилај, Љу Јуантонг, Ли Јуфу, Јан Хуејџу, Гу Џенгћу, Ченг Јунглинг, Ћин Хуејфен, Јанг Цонгхуан, Ду Ђингфанг, Фенг Џенгвеј, Јанг Ћулинг, Гуан Сушуанг, Ху Џифенг, Пекинг Ли Ли, и још више од сто људи.

Приватан живот

1910. године Меј Ланфанг је оженио Ванг Мингхуа (kin. 王明华, пин. WángMíngHuá) , која је потицала из аристократске породице извођача пекиншке опере. Након венчања, Ванг Минхуа рађа сина и ћерку и бива подвргнута операцији контроле рађања. Нажалост, деца су умрла у детињству. Пошто Меј Ланфангов стриц није имао деце, Меј Ланфанг је наследио сву имовину 1921. године, уз сагласност Ванг Мингхуа, оженио је и прогласио оперску глумицу Фу Џифанг (кин. 福芝芳, Fú Zhī Fāng) својом „равноправном женом“. Фу Џифанг и Меј Ланфанг су заједно имали деветоро деце, али је само четворо доживело одрасле године, а то су Меј Баочен(кин. 梅葆琛, пин. Méi Bǎo Chēn) , Меј Баодзен(梅葆珍,пин. Méi Bǎo Zhēn) Меј Баојуе (кин. 梅葆, пин. Méi Bǎo Yuè) и Меј Баођу(кин. 梅葆玖, пин. Méi Bǎo Jiǔ). Ванг Minghua је умрла касније, 1929. године. Фу Џифанг и Ванг Мингхуа су имале хармоничан однос, па је Фу Џифанг чак предала свог најстаријег сина Ванг Мингхуа, како би га одгајала. Када је Меј Ланфанг преминуо, 1961. године, Фу Џифанг се залагала за изградњу његовог гробља на планини Ванхуа (кин. 万花山,wàn huāshān), источно од планине Сјанг (кин. 香山, xiāngshān), инсистирајући да Меј Ланфанг и Вангминхуа буду заједно сахрањени. Фу Џифанг је такође овде сахрањена након своје смрти.

1925. године Меј Ланфанг се заљубио у Менг Сјаодунг, а 1927. године ју је прогласио „равноправном женом“. У то време Ванг Мингхуа је и даље била жива, па према закону, ни Фу, ни Менг нису имале статус Меј Ланфангове жене, и законски су сматране конкубинама. Према народним обичајима, Фу ЏиФанг је била призната као Меј Ланфангова „равноправна жена“, коју је оженио због недостатка потомства, у домаћинству свог стрица. Менг Сјаодунг чак ни у таквим причама нема статус „равноправне жене“, већ само  статус љубавнице. Менг Сјаодунг касније тврди да су тврдње о венчању и наслеђивању биле лажне. Њих двоје су се венчали 24. дана првог месеца у лунарном календару, у Бејпингу(назив за Пекинг у периоду од 1928-1949), а Фен Генггуанг је био сведок на венчању. Јавност није признала овај брак, као ни породица Меј Ланфанга и његова супруга Ванг Мингхуа, а ни његова „равноправна жена“ Фу Џифанг. У јулу 1931. Године, Меј Ланфанг и Менг Сјаодунг су званично раскинули. У септембру 1933. Менг Сјаодунг је у Тјенђиновом „Та Кунг Пао“ часопису објавила обавештење, јавно објашњавајући разлоге разлаза и најављујући прекид породичног односа ње и Меј Ланфанга.

Документарни филмови о његовом животу

ОБЈАВЉЕНИ ТОКОМ ЖИВОТА

1955. године, када је филмски студио у Пекингу снимао филм у боји „Меј Ланфангова сценска уметност“, Ву Цугуанг је режирао први документарни филм у боји о уметничком животу Меј Ланфанга, са оркестралном музиком, коју је компоновао Ванг Џенја. Представљено је заједно са Кунћу опером „Легенда о белој змији; Сломљен мост).

ОБЈАВЉЕНИ ПОСТХУМНО

-2000. године, документарни филм „Меј Ланфангов свет“ (кин. 梅蘭芳的世界, Мéi lán fāng de shìjiè ) , у режији Чен Мејђуна

-2004. године, 10 епизода докуменатрног филма „Меј Ланфанг“ итд.

-2006. године, документарни филм „Поновни сусрет са Меј Ланфангом“, снимио „China Central Newsreel and Documentary Film Studio (Group) “ (кин. 中央新闻纪录电影制片厂, Zhōngyāng xīnwén jìlù diànyǐng zhì piàn chǎng), режисер Меј Бао Ђу

-2008. године филм „Меј Ланфанг“, у режији Чен Кајгеа, снимљено на основу књиге његовог сина Меј Шаовуа „Аутобиографија Меј Ланфанга“ (кин. 梅蘭芳自敘, Мéi Lán fāng zìxù),  филмско и телевизијско дело

Филмска и телевизијска дела

ГОДИНА	НАСЛОВ	ГЛУМЦИ
ФИЛМОВИ
2008	„Меј Лан Фанг“(кин. 梅兰芳, Méi Lán Fāng)	Ли Минг (кин. 黎明, Lí Мng), Ју Шао Ћун (кин. 余少群, Yú Shǎo Qún)
ТВ ДРАМЕ
2001	"Велика капија палате" (кин. 大宅门, dàzháimén)	Сонг Сјаочуан (кин. 宋小川, Sòng xiǎochuān) као Ван Сјаођу (кин. 万筱菊, пин. Wàn xiǎo jú)
2009	Хонг Конг ТВБ ТВ серија " Цаи Е и Сјао Фенг Сјен" (кин. 蔡鍔與小鳳仙, пин. cài'è yǔ xiǎo fèng xiān)	Ценг Вејћуен игра Меј Ланфанга, "Бога коцке" Данг Лангхонга
2015	Хонг Конг ТВБ ТВ серија "Херој"	Цао Јонгљен игра Шанг Венбина, представљајући Меј Ланфанга

Додатна литература

ГОДИНА	НАСЛОВ КЊИГЕ	АУТОР	ИЗДАВАЧКА КУЋА
1952	"Четрдесет година сценског живота", први и други део	Меј Ланфанг, биографија Сју Ђи-а	Шангај: Издавачка кућа Пингминг
1981	"Четрдесет година сценског живота" , трећи део	Меј Ланфанг, биографија Сју Ђи-а	Пекинг: Издавачка кућа Кинеске драме
2010	"Лирска традиција и кинеска модерност"	Ванг Девеј	Пекинг: Књижара Санљен
2010	„Желим само да је твоје срце као моје: Сусрет Менг Сјаодонга, Меј Ланфанга и Ду Јуешенга“, „Биографија и књижевност“, стр. 23-38.	Шен Чаоћун