Корисник:Aleksandra Marinko/песак2
за чланак Lekovite gljive - OVDE TREBA DODATI I ZORIN TEKST!
Гљиве у медицини[уреди | уреди извор]
Коришћење гљива у медицинске сврхе увео је још Хипократ, а савремена наука је доказала да многе врсте гљива садрже изузетна лековита својства. Једна од најпознатијих таквих гљива свакако је Penicillium notatum, од које је добијен антибиотик широког дејства, под називом пеницилин. Печурке су огроман, али недовољно искоришћен извор полисахарида са антитуморним и имуностимулационим својствима и велики потенцијал за стварање нових и моћних фармацеустких производа намењених пре свега јачању имунитета и превенцији развоја канцерогених ћелија.[1] Доказано је да лековита својства поседује преко пет стотина гљива. Летњи вргањ, на пример, стимулише многе важне човекове функције и користи се у лечењу стенокардије и промрзлина, а садржи антиканцерогена својства.
Медицинске гљиве су посебно заступљене у традицији Кине и Индије. Преко 5000 година се у источњачкој медицини лековита својства гљива користе у превенцији и лечењу различитих болести. Храстову сјајницу или Реиши (Reishi) гљиву Кинези називају још и "линг ћи", у преводу "света гљива". Ово је вероватно једна од најпознатијих лековитих гљива, иако је превише дрвенаста и лошег укуса па није јестива. Реиши гљиве су изузетно цењене због својих адаптогених својства која помажу телу да се боље носи са стресом, стимулативно делују на организам и подижу природни имунитет а појачавају циркулаију. Сматра се да има позитивно дејство код вирусних инфекција, бронхитиса, хипертензије и несанице.
Кордицепс (Cordyceps sinensis) су лако препознатљиве гљиве, јер никако не подсећају на печурке. Више личе на папричице фефероне, јер имају дугачко стабло и петељку. И оне имају велики значај у оријенталној медицини. Као и код реиши глјива сматра се да организму "интелигентно” пружају могућност да прилагоди свој унутрашњи баланс онако како је то њему у датом стању потребно. Осим овога, оне се препоручују и као благи седатив, антихистаминик, заштита јетре и бубрега и у борби против леукемије.
Кориолус (Coriolus versicolor)је тип гљиве мање познат западним цивилизацијама. Источњаци је због специфичног облика и спектра боја у којима се може јавити зову још и ћуранов реп.У себи садржи два полисахарида: крестин (ПСК) и пептид (ПСП). Обе ове супстанце имају изузетно противтуморско дејство, што их сврстава у ред снажних превентора против ширења малигних ћелија у организму. Уједно су стуб одбране и јачања имуног система, а осим овога, значајне су за повећање ефикасности хемотерапије, смањење токсичних ефеката и бола код хемотерапије и зрачења, код хепатитиса, третирање херпеса, јачања рада плућа, повећања апетита и енергије итд.
Чага је гљива специфична за Сибир. Иако успева и у другим деловима света њена примена у лечењу није толико позната. У Сибиру је њена примена у лечењу широко распрострањена. Овај тип гљива познат је по својој изузетној способности да јача имунолошки систем организма због веома снажних антиоксиданата које у себи садрже. Осим имунолошке суперфункције, чага гљиве омогућују да се тело обезбеди неопходним фитонутријентима који су у стању да штите тело од слободних радикала, иначе реактивних молекула који оштећују ћелије и доводе до болести. Ова врста гљиве веома је специфична по изгледу, расте на кори дрвећа као неугледна израслина, њена губолика појава на стаблу биће уједно знак да је дрво почело да се суши.
Шитаке су праве печурке по свом изгледу, бар према ономе како већина нас замишља печурке, јер имају своју дршку и шеширић, уједно су и врста гљиве која се данас веома успешно гаји у вештачки створеним условима. Шитаке су вероватно најпознатије по својој способности да штите организам од кардиоваскуларних болести и подржава опште здравље и функцију срца. Сматра се још да помажу код спречавања: вирусних инфекција, стварања крвних угрушака и стварања плака на зидовима крвних судова.
Маитаке гљиве су још једна врста која је одавно забележена и примењена у медицини истока. Оне су познате по својој употреби у лечењу тешких медицинских стања, као што су рак и леукемија. Такође се користе и код лечења високог крвног притиска, диабетеса типа 2 и слабог варења. [2] Још неколико врста гљива – печурака које се користе у исхрани и медицини
- Ћуранов реп (http://glaszapadnesrbije.rs/vest6285140.html)
- Црна гљива[3]
- Бела Гљива[4]
- Еноки[5]
- Буковача[6]
- ^ „медицинске глјиве”. мој имунитет. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Mediscinske gljive: 6 supermoćnih pečuraka”. Bašta Balkana. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „ЦрнCrna gljiva, tonik dugovečnosti”. Блиц. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „White Fungus, Benefits and a Few How-To”. Taste Hongkong. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ D., Radivojac. „Malo poznate enoki pečurke”. Jutro. Приступљено 21. 5. 2019.
- ^ „Bukovača”. Bukovača zdrava hrana budućnosti. Приступљено 21. 5. 2019.