Корисник:Bogdan Podraščić/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Вилијам Купер (26. новембар 1731 – 25. април 1800) је био енглески песник. Као један од најпознатијих песника овог доба, Купер је променио правац у ком се кретала поезија природе у 18. веку описиајући свакодневни живот и пејзаже у енглеским селима. Био је један од претходника поезије романтизма. Самјуел Тејлор Колриџ га је назвао „најбољим модерним песником“, док се Вилијам Вордсворт посебно дивио Куперовој песми „Yardle-Oak“. [1]

Писао је религиозну поезију, песме природе, као и многе песме против ропства које су постигле велику популарност. Песму „The Negro’s Complaint“, која је брзо постала позната, је често цитирао и Мартин Лутер Кинг за време покрета за грађанска права у 20. веку.

Биографија[уреди | уреди извор]

Живот[уреди | уреди извор]

Портрет Вилијама Купера који је насликао Лемуел Франсис Абот[2]

Купер је рођен у Беркемстеду, у Хартфордширу, где је његов отац Џон Купер свештеник у цркви Светог Петра.[3][4] Вилијамова стрина, Џудит Мадан, је била песникиња. Вилијамова мајка Ана умрла је када је родила своје седмо дете, Вилијамовог брата Џона. Вилијам и Џон су једина деца, од седморо, која су доживела старост у породици Купер. Својој покојној мајци Вилијам је посветио песму „On the Receipt of My Mother's Picture“, коју је написао чак 50 година после њене смрти. Љубав за читањем му је пренео ујак Роберт док је још као мали читао дела Џона Банјана и Џона Геја.

Похађао је Вестминстерску школу. Почео је да учи латински веома рано и хтео је да проучава тај језик остатак свог живота. Старија деца су често малтретирала Купера. У то време, Вестминстерска школа је била популарна међу породицама које су биле присталице политичке партије виговаца. Читао је „Илијаду“ и „Одисеју“ и та дела су у њему пробудила љубав за Хомеровим еповима. Временом је постао сјајан у превођењу латинског језика и тиме се бавио до краја живота. Такође је познавао и латинску метрику те је написао неколико песама и на латинском језику.

Вилијам Купер
Место рођењаБеркемстед, Хартфордшир, Енглеска
Место смртиИсточни Дирам, Норфок, Енглеска
ЗанимањеПесник

Након што је завршио школовање, Купер је почео да се бави правом. Док се упознавао са послом правника, проводио је време код стрица Боба Купера, где се заљубио у своју рођаку Теодору, коју је касније желео да ожени. Међутим, како преноси Џејмс Крофт који је први објавио Куперове песме посвећене Теодори, Теодорин отац Боб је веровао да је веза две особе које су у толико блиском крвном сродству недопустива, због чега је одбио да испуни жељу своје ћерке и нећака и дозволи им да се венчају. Купер је био веома разочаран након тога и први проблеми са његовим менталним здрављем су се јавили непосредно након неуспелог покушаја да се ожени својом рођаком.

1763. године је добио понуду да ради у Дому лордова, у енглеском парламенту, али је због превеликог притиска почео да пролази кроз периоде депресије и лудила. Покушао је три пута себи да одузме живот и послат је у Сент Олбанс да би се опоравио. Написао је песму „Sapphics“ након покушаја самоубиства.

Када се опоравио, отишао је у Хатингтон са пензионисаним свештеником Морлијем Анвином, и свештениковом женом Мери. Њих троје су постали веома блиски пријатељи и Купер се чак и преселио и поћео да живи са породицом Анвин у градићу Оунију. Тамо је упознао свештеника Џона Њутона, некадашњег капетана бродова који су служили за трговину робовима. Непосредно након тога, Морли Анвин је умро након пада са коња, али Купер је наставио да живи у дому породице Анвин и постао је веома везан за, сада удовицу, Мери Анвин.

У Оунију је са Њутоном писао молитве које је објавио у збирци под хазивом „Olney Hymns“ коју су објавили тек 1779. године. Ова збирка садржи неке од најпознатијих песама Вилијама Купера.

1773. године Купер је доживео напад лудила током ког је мислио да му је суђено да своју вечност проведе у паклу и да му бог наређује да сам себи одузме живот. Мери Анвин га је брижно неговала и помогла му да почне да се опоравља. 1779. године Купер наставља да пише поезију и у наредном периоду је написао неколико сатиричних песама које су касније објављене 1781. године.

Исте године када је објавио своју другу збирку песама, Купер среће удовицу Леди Остин која га инспирише да настави да пише. Између осталог, Вилијам Купер тада пише и једну од својих најзначајнијих песама „The Diverting History of John Gilpin“, а успех овог дела се сматра једним од разлога због којих се Купер није препустио потпуном лудилу.

Купер и Мери Анвин се 1786. године селе у село Вестон Андервуд, у Бакингемширу, након што су постали блиски пријатељи Леди Хариет Хескет [5](сестре Вилијамове прве љубави Теодоре). Тада Купер почиње да преводи Илијаду и Одисеју у бланкверсу и ове верзије превода Хомерових епова су биле најзначајнији енглески преводи ових дела још од превода које је објавио Александар Поуп почетком 18. века. Касније су критичари осуђивали Куперове преводе због тога што су сматрали да су написани превише у маниру Џона Милтона.

1789. године се Купер спријатељио са својим рођаком доктором Џоном Џонсоном и 1795. године се сели, заједно са Мери Анвин, у Норфок код свог рођака. Након неколико селидби по Норфоку, коначно су се за стално преселили у источни део Дирама, након што је Мери постала парализована.

Мери Анвин је умрла 1796. године и то Купера доводи у јако лоше ментално стање и депресију која ће трајати до краја његовог живота. Наставио је да преводи Хомера и објавио је другу верзију свог превода. До краја живота је наставио да се бави преводом са грчког на енглески и са енглеског на латински, а и написао је песму „The Castaway“.

Смрт[уреди | уреди извор]

Оболео је од едема на у пролеће 1800. године и убрзо преминуо 25. априла исте године. Сахрањен је у капели Светог Томаса Бекета, у цркви Светог Николе у Источном Дираму, где се налази витраж који је посвећен животу Вилијама Купера.

Витражи посвеђени животу и стварању Вилијама Купера се налазе такође у цркви Светог Петра у Беркемстеду, на којима се налазе и стихови из његових песама. 1823. године је Џон Џонсон објаво и писма која је Купер размењивао.[6][7] Такође, близу места Вестон Андервуд се налази омањи дворац који је Купер посеђивао док је писао поезију и тај дворац, који се помиње и у неким стиховима Куперове поезије, је и дан данас на месту и служи као посвета Куперовом уметничком раду.[8][9]

Дела[уреди | уреди извор]

Песме[уреди | уреди извор]

The Snail, 1730

The Winter Nosegay, 1777

Olney Hymns, 1778–1779, in collaboration with John Newton

John Gilpin, 1782

Epitaph on a Hare, 1782

Poems by William Cowper, of the Inner Temple, Esq., 1782

The Rose, 1783

The Task, 1785

The Morning Dream, 1788

Homer's Iliad and Odyssey, 1791

The Retired Cat, 1791

To Mary, 1793

On the Ice Islands Seen Floating in the German Ocean, 1803

The Castaway, 1803

Hatred and vengeance, my eternal portion, 1815

The Poplar-Field, 1785

Lines Written During a Period of Insanity, 1816

Молитве[уреди | уреди извор]

127 Jesus! where'er thy people meet

357 The Spirit breathes upon the word

450 There is a fountain, filled with blood

790 Hark! my soul! it is the Lord

856 To Jesus, the Crown of my hope

871 Far from the world, O Lord! I flee

885 My Lord! how full of sweet content

932 What various hindrances we meet

945 Oh! for a closer walk with God

965 When darkness long has veiled my mind

1002 'Tis my happiness below

1009 O Lord! in sorrow I resign

1029 O Lord! my best desire fulfill

1043 There is a safe and secret place

1060 God of my life! to thee I call

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „William CowperDereham Norfolk”. www.poetsgraves.co.uk. Приступљено 2022-12-18. 
  2. ^ Lemuel Francis Abbott (на језику: енглески), 2022-07-19, Приступљено 2022-12-18 
  3. ^ „Covert-Cutts | British History Online”. www.british-history.ac.uk. Приступљено 2022-12-18. 
  4. ^ Taylor, Thomas (1835). The Life of William Cowper, Esq (на језику: енглески). Seeley. 
  5. ^ „Hesketh [née Cowper], Harriet, Lady Hesketh (bap. 1733, d. 1807), cousin and intimate friend of the poet William Cowper”. Oxford Dictionary of National Biography (на језику: енглески). doi:10.1093/ref:odnb/13124. Приступљено 2022-12-18. 
  6. ^ Cowper, William; Johnson, John (1824). Private correspondence of William Cowper, esq., with several of his most intimate friends. London: H. Colburn etc. 
  7. ^ Prothero, G. W.; Prothero, Rowland E.; Murray, John; Smith, William; Macpherson, William; Elwin, Whitwell; Lockhart, J. G.; Coleridge, John Taylor; Gifford, William (1809). „The Quarterly review.”: v. ISSN 2043-5819. 
  8. ^ „Cowper's Alcove - Wood Lane, Weston Underwood, Buckinghamshire, UK - Best Kept Secrets on Waymarking.com”. www.waymarking.com. Приступљено 2022-12-18. 
  9. ^ „The Task, by William Cowper”. www.gutenberg.org. Приступљено 2022-12-18.