Корисник:DaniloCimesa/песак
Рударство у Србији у првој половини XV века[уреди | уреди извор]
Рударство у средњевековној Србији доживљава изузетан успон у другој половини XV века, међутим повољна дешавања из прве половине XV века су била разлог за то. Повољна спољна политика и мир унутар земље за време деспота Стефана Лазаревића (1402—1427), као и добри односи са Турском главни су разлози за развитак рударства у средњевековној Србији. Деспот Стефан је предузео многе мере са циљем да повећа рударску производњу како би увећао своје приходе, да би могао да одбрани земљу и плаћао дажбине Турцима. Настојао је и да законом среди положај рудара и рудника, па је у том циљу издао закон о руднику и граду Ново Брдо (1412).[1]
Рударство у Србији (у првој половини XV века)[уреди | уреди извор]
На напредак рударства је утицала и несташица племенитих метала на европском тржишту која датира још од 14. века. Посредстовм Дубровчана производи српских и босанских рудника су се слали у средњевековну Европу.
У Србији су се из тог разлога отварало мноштво рудника и то углавном у познатим рударским басенима, и то копаоничком (Запланина — 1400, Ливада (Ливађе) — 1405, Беласица — 1423, Ковачи — 1426, Бело Брдо — 1438), подрињском (Зајача — 1412, Бохорина — 1412, Крупањ — 1415), средњобосанском (Дежевица — 1403, Дусина — 1413). Међу млађим рудницима из области Косова и Метохије помиње се Гларево (1450), затим Главичица (1426) и Леце (1443) познато из дубровачких извора.[2]
Рудник у Шумадији такође држи корак са осталим рударским центрима. Расте број конзулата који се именују за решавање судских спорова, а највише их је било 1428. године (38). У том погледу Трепча заостаје за Рудником. Закупнина за царину у Руднику 1423. године је била 600 литара сребра, док је 1417. године деспот Стефан издао сребреничку царину за закуп од 3100 литара сребра. Према овоме царина у Руднику је била 4 до 5 пута мања што значи да је производња сребра у Руднику била знатно мање у односу на Сребреницу.
У копаоничком басену активност траје од XIV века. У XV веку се поред Плане, у изворима појављују и рударска места Копорић и Беласица. Копорић није имао дубровачке насеобине, па су се ту трговци кратко задржавали онолико колико је потребно да се изврши трговина. Дубровчани су у Беласици имали своју насеобину и ту су годинама успешно трговали. У Беласици се поред сребра призводило и злато. Најмлађи копаонички рудник Бело Брдо се први пут у изворима дубровчана појављује тек 1438. године. Богатији и напреднији рудници увелико су утицали на формирање и успон рударских тргова у њиховој близини. Један од најзначајнијих је Приштина, смештена на важном путу који води преко Косова.
Довољно је истаћи чињеницу да се у Приштини, између 1422. и 1440, сваке године у парницама спомиње више од стотину Дубровчана, а у појединим годинама њихов број прелази две стотине. Они су се бавили трговином и то, што је посебно важно истаћи, у првом реду трговином племенитим металима из околних рудника — Новог Брда, Јањева и Трепче. На истим основама, иако у знатно мањим размерама, развија се и трг Вучитрн.[3]
Рударство у Босни (у првој половини XV века)[уреди | уреди извор]
Значај рударства за развитак градских насеља се види и у Босни. Током првих 30 година XV века формирају се велике дубровачке насеобине у Високом, а нарочито у Зворнику где се у судским споровима од 1415. До 1432. Године помињу укупно 640 Дубровчана.
На раскрсници важних путева измедју Србије, Угарске и Босне и у близини средњоподрињског рударског басена налазио се Зворник.[4] Дубровчани су се у Зворнику поред трговине сребром бавили и одржавањем трговачких веза највише са Сребреницом.
Почетком XV века краљевски град Високо полако постаје, управно и политичко средиште босанске државе. Успону Високог доприноси близина средњобосанских рудника Фојнице, Крешева, Дусине (богатих сребром, бакром и оловом). Дубровчани су често из Високог одлазили у ова рударска места и куповали сребро а потом се враћали у Високо јер су им чврсти градски бедеми пружали потребну сигурност. У Олову, руднику познатом по руди олова, Дубровчана је било мало разлог томе је то што су били оријентисани више на трговину сребром.
Тридесетих година XV века долази до промена у развоју рударских градова средњовековне Србије и Босне, што показује њихову зависност од количине рударске производње. Тако се Зворник и Високо, некада главни рударски центри босанске трговине племенитим металима полако гасе.
Дубровчани из Зворника због тога прелазе у Фојницу и Сребреницу, а из Високог искључиво у Фојницу. Фојница тада постаје главни рударски трговачки центар целе босанске државе. Дубровачке насеобине, веће него икада се налазе у највећим рударским центрима-Сребреница и Ново Брдо.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. стр. 95. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. стр. 95. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. стр. 99. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. стр. 101. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
Литература[уреди | уреди извор]
Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук Старо Српско Рударство