Вучитрн
| Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
-
Уколико сте тражили тврђаву, погледајте чланак Вучитрн (тврђава).

| Вучитрн |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| УНМИК | Вучитрн |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 514 m |
| Остали подаци | |
Координате: 42° 49′ 00" СГШ, 20° 58′ 00" ИГД
Вучитрн стари облик Вучји Трн (алб. Vushtrri) је насеље и седиште општине Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вучитрн површине 1845 ha. Смештен је на ушћу Трстене у Ситницу, на надморској висини од 512m. Налази се на путном правцу који повезује Косовску Митровицу са Приштином односно на некадашњем караванском друму који је повезивао Дубровачку републику са Скопљем. Град је добио име по биљци Вучији трн(лат. Ononis spinosa).
Садржај |
Демографија[уреди]
Насеље има албанску етничку већину. До 1999. године у граду је живело око 1200 Срба, око 500 Муслимана и око 2000 Рома.
Број становника на пописима:
- попис становништва 1948. године: 5813
- попис становништва 1953. године: 6691
- попис становништва 1961. године: 8025
- попис становништва 1971. године: 12334
- попис становништва 1981. године: 20204
- попис становништва 1991. године: 30651
Историја[уреди]
Вучитрн је подигнут на простору римског Вицијанума (лат. Vitianum), док се сам град се развио око српске средњовековне тврђаве и њеног подграђа које су по народном предању подигли епски Војиновићи. У првој четвртини XV века у њему се налазила престоница Бранковића (Вука и Ђурђа) и у њему је у свом двору повеље издавао будући деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427—1456). Од српског средњовековног града, данас су опстали само остаци тврђаве коју чини део бедема са тзв. кулом Војиновића и велики камени мост преко Ситнице познат као Војиновића мост. Ово место је током средњег века било центар трговине са Дубровчанима. Током османлијске владавине Вучитрн је био један од значајнијих градова у том делу Балканског полуострва и седиште једног санџака. Током 14. и 15. века у граду је било смештено средиште турске управне власти. У пописима који су рађени почетком 16. века помиње се да је у вучитрнском санџаку било „укупно манастира и цркава 52". Једно време Вучитрн је био и седиште српске митрополије. Према народном предању, на месту данашњег муслиманског хамама и текије налазила се православна црква. Данас у Вучитрну постоји црква Св. Илије, која је подигнута 1834. године. Она је доста укопана у земљу да не би прелазила висину коју су турске власти прописивале за хришћанске богомоље.
После НАТО бомбардовања СРЈ и доласка УНМИКа на Косово и Метохију око 1.300 Срба је према проценама ОЕБСа напустило општину, а током мартовских немира 2004. страдале су куће Срба и Ашкалија, а православна црква у самом граду је тешко оштећена. У граду се данас налази школа Косовске полицијске службе.
Културне знаменитости[уреди]
Војиновића кула[уреди]
| За више информација погледајте чланак Војиновића кула |
Данас је од целокупног некадашњег утврђења опстала само Донжон кула која се у народу назива Војиновића кула (по Војиновићима из епских песама) са делом бедема у облику квадрата.
Сам Донжон спада у ред најлепших кула тог типа у овом делу Србије због својих лепих пропорција и правилно поређаног камења у њеним зидовима. На њеним зидовима (дебљине око 3 m) се виде остаци машикула, стрелница односно пушкарница, а поред затвореног приземља, имала је спрат, над којим се налазио отворени врх куле са грудобраном.
Висина бедема квадратног дворишта је 4 m—5 m, са изузетком јужног дела бедема који је окренут ка главној улици са косином при дну (висина 1,2 m—1,5 m, испад 0,35 m—0,4 m) чија је висина 6 m—7 m.
Војиновића мост[уреди]
| За више информација погледајте чланак Војиновића мост |
Војиновића мост у Вучитрну преко реке Ситнице на старом караванском друму који је повезивао Дубровачку републику са Скопљем је најстарији очувани камени мост на простору републике Србије и потиче са краја XIV века. Чини га укупно 9 лукова (5 првобитних и 4 накнадно додата) са укупном дужином преко 135 m, док ширина коловоза износи скоро 5 m. Ситница више не протиче испод Војиновића моста, јер је, услед природних геолошких промена променила свој ток, па сада протиче у непосредној близини Војиновића моста.
Литература[уреди]
- Александар Дероко. Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд, 1950.
- Иван Здравковић. Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд, 1975
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Званична презентација
- Вучитрн (www.fallingrain.com)
- ОЕБСови подаци и процене о становништву Вучитрна
(PDF)
| Насељена места општине Вучитрн |
|---|
|
Балинце • Бањска • Бенчук • Бечић • Бивољак • Бошљане • Брусник • Букош • Велика Река • Весековце • Виљанце • Врница • Вучитрн • Галица • Главотина • Гојбуља • Горња Дубница • Горња Судимља • Горње Становце • Горњи Сврачак • Граце • Гумниште • Добра Лука • Дољак • Доња Дубница • Доња Судимља • Доње Становце • Доњи Сврачак • Дрваре • Дубовац • Жиливоде • Загорје • Језеро • Караче • Коло • Куновик • Курилово • Луг Дубница • Маврић • Мијалић • Мироче • Невољане • Недаковац • Ново Село Бегово • Ново Село Мађунско • Окраштица • Ошљане • Пантина • Пасома • Пестово • Прилужје • Ресник • Ропица • Самодрежа • Скочна • Скровна • Славковце • Слатина • Смрековница • Стровце • Тараџа • Трлабућ • Херцегово • Цецелија • Шалце • Шљивовица • Штитарица |
|
||||||||||||||||||||