Вучитрн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили тврђаву, погледајте чланак Вучитрн (тврђава).
Вучитрн

Вучитрн
Вучитрн

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
УНМИК Вучитрн
Становништво
Положај
Координате 42°49′00″N 20°58′00″E / 42.816667, 20.966667
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 514 m
Вучитрн на мапи Србије
{{{alt}}}
Вучитрн
Вучитрн на мапи Србије
Остали подаци


Координате: 42° 49′ 00" СГШ, 20° 58′ 00" ИГД


Вучитрн стари облик Вучји Трн (алб. Vushtrri) је насеље и седиште општине Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вучитрн површине 1845 ha. Смештен је на ушћу Трстене у Ситницу, на надморској висини од 512m. Налази се на путном правцу који повезује Косовску Митровицу са Приштином односно на некадашњем караванском друму који је повезивао Дубровачку републику са Скопљем. Град је добио име по биљци Вучији трн(лат. Ononis spinosa).

Демографија[уреди]

Џамија у Вучитрну

Насеље има албанску етничку већину. До 1999. године у граду је живело око 1200 Срба, око 500 Муслимана и око 2000 Рома.

Број становника на пописима:


Историја[уреди]

Вучитрн је подигнут на простору римског Вицијанума (лат. Vitianum), док се сам град се развио око српске средњовековне тврђаве и њеног подграђа које су по народном предању подигли епски Војиновићи. У првој четвртини XV века у њему се налазила престоница Бранковића (Вука и Ђурђа) и у њему је у свом двору повеље издавао будући деспот Србије Ђурађ Бранковић (14271456). Од српског средњовековног града, данас су опстали само остаци тврђаве коју чини део бедема са тзв. кулом Војиновића и велики камени мост преко Ситнице познат као Војиновића мост. Ово место је током средњег века било центар трговине са Дубровчанима. Током османлијске владавине Вучитрн је био један од значајнијих градова у том делу Балканског полуострва и седиште једног санџака. Током 14. и 15. века у граду је било смештено средиште турске управне власти. У пописима који су рађени почетком 16. века помиње се да је у вучитрнском санџаку било „укупно манастира и цркава 52". Једно време Вучитрн је био и седиште српске митрополије. Према народном предању, на месту данашњег муслиманског хамама и текије налазила се православна црква. Данас у Вучитрну постоји црква Св. Илије, која је подигнута 1834. године. Она је доста укопана у земљу да не би прелазила висину коју су турске власти прописивале за хришћанске богомоље.

После НАТО бомбардовања СРЈ и доласка УНМИКа на Косово и Метохију око 1.300 Срба је према проценама ОЕБСа напустило општину, а током мартовских немира 2004. страдале су куће Срба и Ашкалија, а православна црква у самом граду је тешко оштећена. У граду се данас налази школа Косовске полицијске службе.

Културне знаменитости[уреди]

Војиновића кула[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војиновића кула

Данас је од целокупног некадашњег утврђења опстала само Донжон кула која се у народу назива Војиновића кула (по Војиновићима из епских песама) са делом бедема у облику квадрата.

Сам Донжон спада у ред најлепших кула тог типа у овом делу Србије због својих лепих пропорција и правилно поређаног камења у њеним зидовима. На њеним зидовима (дебљине око 3 m) се виде остаци машикула, стрелница односно пушкарница, а поред затвореног приземља, имала је спрат, над којим се налазио отворени врх куле са грудобраном.

Висина бедема квадратног дворишта је 4 m—5 m, са изузетком јужног дела бедема који је окренут ка главној улици са косином при дну (висина 1,2 m—1,5 m, испад 0,35 m—0,4 m) чија је висина 6 m—7 m.

Војиновића мост[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војиновића мост

Војиновића мост у Вучитрну преко реке Ситнице на старом караванском друму који је повезивао Дубровачку републику са Скопљем је најстарији очувани камени мост на простору републике Србије и потиче са краја XIV века. Чини га укупно 9 лукова (5 првобитних и 4 накнадно додата) са укупном дужином преко 135 m, док ширина коловоза износи скоро 5 m. Ситница више не протиче испод Војиновића моста, јер је, услед природних геолошких промена променила свој ток, па сада протиче у непосредној близини Војиновића моста.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :