Корисник:Kejt2003/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Маркетинг друштвеник мрежа[уреди | уреди извор]

С Википедије, слободне енциклопедије

Маркетинг друштвених мрежа је употреба платформи друштвених мрежа и веб сајтова ради промоције производа или услуга. [1]Иако се термини е-маркетинг и дигитални маркетинг још увек доминантно користе у академским круговима, маркетинг друштвених мрежа постаје све популарнији међу практичарима и истраживачима.[2] Већина платформи друштвених мрежа има уграђене алате за аналитику података, омогућавајући компанијама праћање напретка, успеха и ангажованости рекламних кампања. Компаније се обраћају различитим интересним групама путем маркетинга друштвених мрежа, укључујући тренутне и потенцијалне купце, тренутне и потенцијалне запослене, новинаре, блогере и ширу јавност. На стратешком нивоу, маркетинг друштвених мрежао бухвата управљање маркетиншком кампањом, успостављање управљачких пракси, одређивање опсега (нпр. активна или пасивна употреба) и успостављање жељене "културе" и "тона" компаније на друштвеним медијима.

Приликом коришћења маркетинга друштвених мрежа, компаније могу омогућити корисницима интернета да објављују садржај који су сами генерисали (нпр. онлајн коментари, рецензије производа итд.), познат као "earned media" (стекнути медиј), уместо да користе рекламне текстове припремљене од стране маркетара.

Платформе[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Друштвене мреже

Део
Интернет маркетинга
Маркетинг претраживача
Оглашавање путем приказа
Партнерски маркетинг
Мобилно оглашавање

Веб сајтови за друштвено умрежавање[уреди | уреди извор]

Веб сајтови за друштвено умрежавање омогућавају појединцима, предузећима и другим организацијама да међусобно комуницирају, граде односе и заједнице путем интернета. Када компаније приступе овим друштвеним каналима, потрошачи могу директно да комуницирају са њима. [3]Та интеракција може бити личнија за кориснике од традиционалних метода одлазног маркетинга и оглашавања. [4]Веб сајтови за друштвено умрежавање делују као "word of mouth" (речи из уста у уста), или прецизније eлектронско ширење информација усменim putem. Могућност интернета да допре до милијарди људи широм света омогућава електронским речима из уста у уста моћан глас и широк досег. Способност брзе промене навика куповине и стицања производа или услуга, као и активности према све већем броју потрошача, дефинисана је као утицајна мрежа.[5] Веб сајтови за друштвено умрежавање и блогови омогућавају пратиоцима да "ретвитну" или "поновно објаве" коментаре других о промовисаном производу, што се често дешава на неким друштвеним медијима. [6]Понављањем поруке, везе корисника могу видети поруку, чиме се досеже више људи. Будући да се информације о производу шире и понављају, више се саобраћаја доводи до производа/компаније. [4]

Веб сајтови за друштвено умрежавање темеље се на изградњи виртуелних заједница које омогућавају потрошачима да изразе своје потребе, жеље и вредности онлајн. Маркетинг друштвених мрежаза тим повезује ове потрошаче и публику са предузећима која деле исте потребе, жеље и вредности. Путем веб локација за друштвено умрежавање, компаније могу одржавати контакт с појединачним пратиоцима. Ова лична интеракција може утицати на осећај оданости код пратилаца и потенцијалних купаца. Такође, одабиром кога пратити на овим локацијама, производи могу досегнути врло уску циљну групу. [4]Веб сајтови за друштвено умрежавање такође садрже много информација о производима и услугама за које би потенцијални клијенти могли бити заинтересовани. Коришћењем нових технологија семантичке анализе, трговци могу открити сигнале куповине, као што су садржај који деле људи и питања постављена онлајн. Разумевање сигнала куповине може помоћи продавцима да циљају релевантне потенцијалне клијенте, а трговцима омогућити вођење микро-таргетираних кампања.

Током 2014. године, преко 80% пословних директора је идентификовало друштвене медије као интегрални део свог пословања.[7] Трговци су видели повећање прихода од друштвено медијског маркетинга од 133%.[8]

Неки примери популарних веб локација за друштвено умрежавање током година су Фејсбук, Инстаграм, Твитер, ТикТок, Мајспејс, Линкедин и Снепчет.

Мобилни телефони[уреди | уреди извор]

Друштвене мреже на паметном телефону

Више од три милијарде људи широм света користи интернет. Током година, број корисника интернета се континуирано повећавао, скочивши са 738 милиона 2000. године на чак 3,2 милијарде 2015. године.[9] Отприлике 81% тренутне популације у Сједињеним Америчким Државама има неки облик профила на друштвеним мрежама са којим често комуницирају.[10] Коришћење мобилних телефона је корисно за маркетинг на друштвеним мрежама због њихове могућности прегледања интернета, што појединцима омогућава тренутни приступ друштвеним мрежама. Мобилни телефони су променили процес куповине омогућавајући потрошачима да лако добијају цене и информације о производима у реалном времену.[11] Такође су омогућили компанијама да константно подсећају и ажурирају своје пратиоце. Многе компаније сада постављају QR (Quick Responce) кодове заједно са производима како би појединци могли приступити веб сајту компаније или онлајн услугама путем својих паметних телефона. Продавци користе QR кодове како би олакшали интеракцију потрошача са брендовима тако што повезују код са веб сајтовима брендова, промоцијама, информацијама о производима и другим мобилно омогућеним садржајима. Поред тога, употреба реалног времена за надметање (real-time bidding) у индустрији мобилног оглашавања је висока и расте због своје вредности за брзо претраживање интернета у покрету. У 2012. години, Nexage, пружалац услуга реалног времена за надметање у мобилном оглашавању, пријавио је повећање прихода од 37% сваког месеца. Adfonic, још једна платформа за објављивање мобилних огласа, пријавила је повећање захтева за оглашавање од 22 милијарде исте године.[12]

Мобилни уређаји су постали све популарнији, а њих користи 5,7 милијарди људи широм света.[13] Ово је имало утицај на начин на који потрошачи користе медије и има многе друге импликације за рејтинге телевизије, оглашавање, мобилну трговину и још много тога. Конзумација мобилних медија као што су стримовање аудио садржаја или мобилно гледање видео садржаја је у порасту - у Сједињеним Америчким Државама се предвиђа да ће више од 100 милиона корисника приступити видео садржају путем мобилних уређаја. Приходи од мобилног видеа обухватају плаћања по прегледу, оглашавање и претплате. Према подацима из 2013. године, пенетрација корисника интернета путем мобилних телефона у свету износила је 73,4%. У 2017. години, подаци сугеришу да ће више од 90% корисника интернета приступити онлајн садржају путем својих телефона.[14]

Приступи[уреди | уреди извор]

Постоји два основна приступа за коришћење друштвених медија као маркетиншког алата:

Пасивни приступ[уреди | уреди извор]

Друштвени медији могу бити корисни извор информација о тржишту и начин да се чује перспектива купаца. Блогови, заједнице садржаја и форуми су платформе где појединци деле своје рецензије и препоруке о брендовима, производима и услугама. Пословни субјекти могу искористити и анализирати гласове купаца и повратне информације које се генеришу путем друштвених медија у маркетиншке сврхе; [15]У том смислу, друштвени медији представљају релативно јефтин извор тржишних информација који могу бити искоришћени од стране тржишних стручњака и менаџера како би пратили и реаговали на проблеме које су идентификовали потрошачи, као и да би открили тржишне прилике. На пример, интернет је експлодирао са видеима и сликама теста савијања iPhone 6 телефона, што је показало да се овај пожељни телефон може савити притиском руке. Контроверза названа "бенд гејт" је изазвала конфузију [16]међу потрошачима који су месецима чекали лансирање најновије верзије iPhone-а. Међутим, Apple је одмах издао саопштење у коме је рекао да је проблем изузетно ретка појава и да је компанија предузела неколико корака како би кућиште мобилног уређаја било јаче и отпорније. За разлику од традиционалних метода истраживања тржишта као што су анкете, фокус групе и рударење података, које су временски захтевне и скупе, и које захтевају недеље или чак месеце за анализу, тржишни стручњаци могу користити друштвене медије како би добили "уживо" или "real-time" информације о понашању потрошача и њиховом ставу према бренду или производима компаније. Ово може бити корисно у високо динамичном, конкурентном, брзом и глобалном тржишту 2010-их година.

Активни приступ[уреди | уреди извор]

Друштвене мреже се могу користити не само као алати за односе с јавношћу и директни маркетинг, већ и као комуникацијски канали који циљају врло специфичне публике помоћу утицајних особа и личности на друштвеним мрежама као ефикасних алата за ангажовање корисника. [15] Ова тактика је позната као инфлуенсер маркетинг. Инфлуенсер маркетинг омогућава брендовима да на аутентичан начин досегну циљну групу путем одабране групе инфлуенсера који рекламирају њихов производ или услугу. Према проценама Business Insider Intelligence-а на основу података Mediakix-а, брендови ће до 2022. године потрошити чак до 15 милијарди долара на инфлуенсер маркетинг.[17]

Технологије које су претходиле друштвеним медијима, попут телевизије и новина, такође могу пружити оглашивачима прилично циљану публику, с обзиром да ће реклама емитована током преноса спортске утакмице или у спортском делу новина вероватно бити прочитана од стране љубитеља спорта. Међутим, друштвене мреже могу још прецизније циљати нишне тржишне сегменте. Користећи дигиталне алате попут Google AdSense-а, оглашивачи могу циљати своје рекламе на врло специфичне демографске групе, попут људи заинтересованих за друштвено предузетништво, политички активизам повезан с одређеном политичком странком или видео играма. Goodle AdSense то постиже тако што тражи кључне речи у објавама и коментарима корисника друштвених медија. Било би тешко за телевизијску станицу или новине у штампаном формату да пруже рекламе које су овако циљане (иако није немогуће, као што се може видети са "специјалним издањима" о нишним темама, које новине могу користити за продају циљаних огласа).

Друштвене мреже се, у многим случајевима, сматрају великим алатом за избегавање скопих истраживања тржишта. Познате су по пружању кратког, брзог и директног начина за достизање аудиенције преко особе која је широко позната. На пример, спортиста који добије подршку спортске компаније такође доноси своју базу од милиона људи који су заинтересовани за оно што ради или како игра, и сада желе да буду део тог спортисте кроз његове сарадње са том одређеном компанијом. Раније су потрошачи посећивали продавнице да би видели производе са познатим спортистима, али сада можете видети најновију облеку познатог спортисте, као што је Кристијано Роналдо, на интернету само једним кликом. Он вам их рекламира директно преко својих Твитер, Инстаграм и Фејсбук налога.

Фејсбук и Линкедин су водеће платформе друштвених медија где корисници могу хипер-циљати своје огласе. Хипер-циљање не користи само јавне информације профила, већ и информације које корисници достављају, али скривају од других.[18] Постоји неколико примера компанија које покрећу неку врсту онлајн дијалога са јавношћу ради унапређења односа са корисницима. Према Константинидесу, Лоренцу и Гóмезу Борји (2008): "Пословни извршни директори попут Џонатана Шварца, председника и извршног директора компаније Sun Microsystems, Стива Џобса, извршног директора компаније Apple Computers, и потпредседника компаније McDonald'са, Боба Лангерта, редовно објављују постове на својим CEO блоговима (Блог изврсног директора), охрабрујући кориснике да интерагују и слободно изразе своја осећања, идеје, сугестије или примедбе о њиховим објавама, компанији или њеним производима".[15] Коришћење утицајних корисника (на пример популарних блогера) може бити веома ефикасан и економичан начин за лансирање нових производа или услуга.[19] Међу политичким лидерима на дужности, премијер Нарендра Моди има највећи број пратилаца са 40 милиона, а председник Доналд Трамп заузима друго место са 25 милиона пратилаца. [20]Моди је користио друштвене медије да заобиђе традиционалне медијске канале и допре до младе и урбане популације Индије, која се процењује на 200 милиона.

Алгоритми[уреди | уреди извор]

Садржај на друштвеним мрежама који је вођен алгоритмима постао је све популарнија карактеристика у последњим годинама. [21]

Једна друштвена медијска платформа која је применила ову револуционарну стратегију је ТикТок. ТикТок је постао једна од најбрже растућих апликација до данас и тренутно има око 1,5 милијарду корисника, углавном деце и тинејџера. [22]Алгоритам који се користи на овој платформи подстиче креативност међу корисницима ТикТока захваљујући широком спектру ефеката и изазова који се мењају из дана у дан. [22][22]Захваљујући овој функцији, ствараоци садржаја, без обзира на њихову популарност, имају веће шансе да постану вирални тако што ће се појавити на ТикТок-овој "за тебе" страници. Алгоритам "за тебе" странице омогућава корисницима да им се препоруче видео записи на основу њихових претходних прегледа, лајкова и дељења.[22]

Ово може бити изузетно корисно за мале бизнисе који користе ову платформу као средство за друштвено-медијални маркетинг. Иако можда започињу мало, пратећи трендове, користећи хештегове и много тога, свако може промовисати себе на овој све популарнијој апликацији како би привукао нове публике из целог света. Осим тога, коришћење алгоритамски вођеног садржаја унутар ТикТока омогућава позитивнији одзив корисника, јер је циљна публика углавном млада и подложнија овим све популарнијим маркетиншким комуникацијама.[23] Имајући то у виду, ТикТок је пун богатог садржаја који укључује слике и видео записе, што може корисно помоћи инфлуенсер маркетингу на платформама које се углавном ослањају на текст јер су мање укључујуће за своју публику.[23]

Када разматрамо алгоритме у односу на друштвене медијске платформе, очигледно је да они могу снажно утицати на резултате ове маркетиншке стратегије. Будући да је то нова карактеристика садржаја, млађа публика може на њу позитивније реаговати од других, али то није нешто што треба занемарити за осталу публику. Свако може користити ову маркетиншку стратегију да би се истакао и ангажовао нове купце или кориснике због ефикасне технике алгоритма.

Ангажовање[уреди | уреди извор]

Ангажовање на друштвеној мрежи значи да су купци и заинтересоване стране активни учесници уместо пасивних посматрача. Примери таквих укључују групе за заштиту потрошача и групе које критикују компаније (нпр. лобистичке групе или организације за заговарање). Употреба друштвених медија у пословном или политичком контексту омогућава свим потрошачима/грађанима да изразе и поделе своје мишљење о производима, услугама, пословним праксама компанија или поступцима владе. Сваки учествујући купац, некупац или грађанин који учествује на мрежи путем друштвених медија постаје део маркетинг одељења (или изазов маркетиншком напору), јер остали купци читају њихове позитивне или негативне коментаре или рецензије. Осигуравање ангажовања потрошача, потенцијалних потрошача или грађана на мрежи фундаментално је за успешни маркетинг путем друштвених медија. [24]Са појавом маркетинга путем друштвених медија, постало је све важније освојити интересовање купаца за производе и услуге. То се на крају може превести у понашање куповине или понашање гласања и донирања у политичком контексту. Појавили су се нови концепти ангажовања и лојалности на мрежи који имају за циљ изградњу учешћа купаца и репутације бренда.[25]

Ангажовање на друштвеним мрежама у оквиру стратегије друштвених мрежа се дели на два дела. Први део је проактивно, редовно објављивање новог садржаја на мрежи. То се може видети кроз дигиталне фотографије, дигиталне видео записе, текст и разговоре. Такође се представља кроз дељење садржаја и информација других путем веб линкова. Други део је реактивни разговор са корисницима друштвених медија, одговарање на оне који се обраћају вашим профилима на друштвеним медијима путем коментара или порука. [26]Традиционални медији попут ТВ вести су ограничени на једносмерну интеракцију са корисницима или "push and tell" где се корисницима даје само одређене информације са мало или ограниченим механизмима за добијање повратних информација од корисника. Традиционални медији попут штампаних новина дају читаоцима могућност слања писама уреднику. Међутим, то је релативно спор процес, јер уреднички одбор мора да прегледа писмо и одлучи да ли је прикладно за објављивање. С друге стране, друштвени медији су партиципативни и отворени; учесници могу одмах делити своје ставове о брендовима, производима и услугама. Традиционални медији су давали контролу над поруком тржишном аналитичару, док друштвени медији пребацују равнотежу на потрошача или грађанина.

Компаније[уреди | уреди извор]

Пословна употреба друштвених мрржа у Великој Британији

Локалне компаније[уреди | уреди извор]

Мале компаније такође користе друштвене мреже као промотивну технику. Предузећа могу пратити кориснике друштвених мрежа у локалном подручју и оглашавати посебне понуде и попусте. Ове понуде могу бити ексклузивне и у облику "добијте бесплатно пиће уз овај твит". Оваква порука подстиче друге локалне становнике да прате предузеће на друштвеним мрежама како би искористили промотивну понуду. У том процесу, предузеће постаје видљиво и промовише себе (видљивост бренда).

Мале компаније користе друштвене мреже како би развиле властита истраживања тржишта о новим производима и услугама. Подстицањем својих корисника да дају повратне информације о новим идејама за производе, компаније могу добити драгоцене увиде о томе да ли производ може бити прихваћен од стране циљног тржишта довољно да заслужи пуну производњу или не. Осим тога, купци ће имати осећај да је компанија укључила њих у процес заједничког стварања - процес у којем компанија користи повратне информације купаца како би креирала или модификовала производ или услугу која задовољава потребе циљног тржишта. Такве повратне информације могу се прикупљати на различите начине, као што су анкете, такмичења, гласања итд.

Друштвене мреже попут Линкедин-а такође пружају могућност малим предузећима да пронађу кандидате за попуњавање радних места.[27]

Наравно, сајтови за оцењивање, попут Yelp-а, такође помажу малим предузећима да изграде свој углед изван самог видљивости бренда. Позитивне рецензије корисника помажу да се утиче на нове потенцијалне купце да више верују у производе и услуге него у рекламе компаније.[28]

Nike #MakeItCount[уреди | уреди извор]

Почетком 2012. године, Најк је покренуо кампању на друштвеним медијима под називом "Make It Count". Покретање кампање је започело јутјуберима Кејси Нејстат и Макс Џозеф лансирањем Јутјуб видеа, у којем су пропутовали 34.000 миља како би посетили 16 градова у 13 земаља. Они су промовисали хештег #makeitcount, који су милиони потрошача делили путем Твитера и Инстаграма тако што су слали фотографије и твитове. [29]#MakeItCount јутјуб видео постао је виралан, а Најк је забележио повећање профита од 18% у 2012. години, када је овај производ пуштен у продају.

Предности маркеринга друштвених мрежа[уреди | уреди извор]

Могуће користи од маркетинга на друштвеним медијима укључују:

  • Омогућава компанијама да се промовишу пред великим и разноврсним аудиторијумима којима се не би могли обратити путем традиционалног маркетинга, као што су оглашавање путем телефона и е-поште.[30]
  • Маркетинг на већини платформи друштвених медија кошта врло мало или ништа, што га чини доступним скоро свим врстама пословања.[30]
  • Омогућава персонализовани и директан маркетинг који циља специфичне демографске групе и тржишта.[30]
  • Компаније могу директно ступити у интеракцију са својим купцима, што им омогућава да брзо добијају повратне информације и решавају проблеме.[30]
  • Идеално окружење за спровођење истраживања тржишта.[31]
  • Може се користити као средство за добијање информација о конкуренцији и повећање конкурентске предности.[31]
  • Друштвене платформе се могу користити за промоцију догађаја, понуда и вести бренда.[31]
  • Друштвене платформе такође се могу користити за пружање подстицаја у виду бонуса и попуста.[31]

Сврхе и тактике[уреди | уреди извор]

Један од главних циљева употребе друштвених мрежа у маркетингу јесте као алат за комуникацију који чини компаније доступним онима који су заинтересовани за њихов производ и чини их видљивим онима који немају сазнања о њиховим производима.[32] Ове компаније користе друштвене медије како би створиле узбуђење, училе од својих корисника и циљале одређене потрошаче. То је једини облик маркетинга који може пратити потрошаче током сваке фазе процеса доношења одлуке. [33]Маркетинг путем друштвених медија има и друге користи. Од 10 фактора који су повезани са јаком органском претрагом на Гуглу, седам фактора зависе од друштвених медија. То значи да ако су брендови мање или нису активни на друштвеним медијима, мање ће се појављивати у резултатима претраге на Гуглу. [34]Иако платформе попут Твитера, Фејсбука и Гугл+ имају већи број месечних корисника, платформе засноване на дељењу визуелних медија путем мобилних уређаја привлаче већи ниво интеракције и забележиле су најбржи раст, што је променило начине на које потрошачи ангажују садржај брендова. Инстаграм има стопу интеракције од 1,46% са просечно 130 милиона корисника месечно, за разлику од Твитера који има стопу интеракције од 0,03% са просечно 210 милиона месечних корисника. [34]За разлику од традиционалних медија који су често прескупи за многе компаније, стратегија друштвених медија не захтева астрономски буџет.[35]

У ту сврху, компаније користе платформе попут Фејсбука, Твитера, Јутјуба, ТикТока и Инстаграма како би досегле много ширу публику него што би то могле постићи само кроз традиционалне штампане/ТВ/радио огласе, а све то по знатно мањем трошку, јер се већина друштвених мрежа може користити без икаквих или уз минималне трошкове (ипак, неки веб сајтови наплаћују премиум услуге компанијама). То је променило начин на који компаније приступају интеракцији са потрошачима, будући да се значајан проценат интеракција са потрошачима сада одвија путем онлајн платформи које имају знатно већу видљивост. Потрошачи сада могу објављивати рецензије производа и услуга, оцењивати корисничку подршку и директно постављати питања или изражавати своје бриге компанијама путем друштвених медија. Према истраживању компаније Measuring Success, преко 80% потрошача користи интернет за истраживање производа и услуга. [36]Стога се друштвени медији такође користе у пословању како би се изградили односи поверења са потрошачима.[37] У ту сврху, компаније могу ангажовати особље које ће се специфично бавити овим интеракцијама на друштвеним медијима, а која обично извештавају под називом "менаџери онлајн заједнице". Ефикасно управљање овим интеракцијама може резултирати повећањем поверења потрошача. Да би се постигао овај циљ и поправио перцепција јавности о компанији, предузимају се три корака у циљу решавања брига потрошача: идентификација обима друштвених разговора, ангажовање утицајних особа како би помогле и развијање пропорционалног одговора.[38]

Твитер[уреди | уреди извор]

Твитер омогућава компанијама да промовишу своје производе путем кратких порука познатих као твитови, ограничених на 280 карактера, који се приказују на почетној страници пратилаца.[39] Твитови могу садржати текст, хештегове, фотографије, видео записе, анимиране ГИФ-ове, емоџије или линкове ка веб страницама производа и другим профилима на друштвеним мрежама, итд. [40]Твитер се такође користи од стране компанија за пружање корисничке подршке.[41] Неке компаније омогућавају подршку 24 сата дневно, свих седам дана у недељи и брзо одговарају, чиме побољшавају оданост и задовољство корисника према бренду.

Фејсбук[уреди | уреди извор]

Фејсбук странице су много детаљније од Твитер налога. Оне омогућавају производу да пружи видео записе, фотографије, дуже описе и препоруке где пратитељи могу коментарисати странице производа да би их други видели. Фејсбук може да усмери кориснике ка Твитер страници производа, као и да шаље подсетнике за догађаје. У мају 2015, 93% маркетиншких компанија користило је Фејсбук за промоцију својих брендова. [42]Марк Закерберг, оснивач Фејсбука, 2014. године је основао компанију Мета, која је нова марка за апликације и функције Фејсбука. Мета је матична компанија Фејсбука.[1]

Истраживање из 2011. године приписује 84% "ангажовања" или кликова и лајкова који се враћају путем Фејсбука оглашавања. [43]До 2014. године, Фејсбук је ограничио садржај који се објављује на пословним страницама и страницама брендова. Промене у Фејсбук алгоритмима смањиле су публику за бесплатне пословне странице (које имају најмање 500.000 "лајкова") са 16% у 2012. години на 2% у фебруару 2014. године.[44][45][46]

Линкедин[уреди | уреди извор]

Линкедин, професионална мрежна платформа за пословно повезивање, омогућава компанијама да креирају професионалне профиле за себе и своје пословање како би се умрежили и упознали друге. [47]Путем употребе виџета, чланови могу промовисати различите активности на друштвеним мрежама, попут Твитер низова или блог уноса својих страница производа, на својој Линкедин профилној страници.[48] Линкедин пружа својим члановима могућност генерисања продајних потенцијала и пословних партнера. [49]Чланови могу користити "Company Pages" сличне Фејсбук страницама како би креирали простор који ће омогућити власницима предузећа да промовишу своје производе или услуге и да комуницирају са својим купцима.[50]

Воцап[уреди | уреди извор]

Воцап је основан од стране Јана Коума и Брајана Актона. Придруживши се Фејсбуку 2014. године, Воцап и даље функционише као засебна апликација с фокусом на изградњу брзог и поузданог слања порука које ради било где у свету. Почевши као алтернатива СМС-у, Воцап сада подржава слање и примање различитих медија, укључујући текст, фотографије, видео записе, документе и локацију, као и гласовне позиве. Воцап поруке и позиви су обезбеђени end-to-end енкрипцијом, што значи да ниједна трећа страна, укључујући Воцап, не може да их прочита или преслуша. Воцап има базу корисника од 1 милијарду људи у више од 180 земаља. [51][52]Користи се за слање персонализованих промотивних порука индивидуалним корисницима. Има многе предности у односу на СМС, укључујући могућност праћења перформанси слања порука путем плавог ознака опције у Воцап-у. Омогућава слање порука корисницима који су у режиму "Не узнемиравај" (Do Not Disturb). Воцап се такође користи за слање низа масовних порука циљаним корисницима путем опције емитовања. Компаније су почеле да користе ову опцију у великој мери јер је економичан промотивни избор и брзо шири поруку. Воцап и даље, као од 2019. године, не дозвољава компанијама да постављају рекламе у својој апликацији.[53]

Јелп[уреди | уреди извор]

Јелп се састоји од свеобухватног онлајн индекса пословних профила. Пословни субјекти су претраживи по локацији, слично као Жуте Стране. Њеб страница је активна у седам различитих земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе и Канаду. Власницима пословних налога дозвољено је креирање, дељење и уређивање пословних профила. Могу постављати информације попут локације пословања, контакт информација, слика и информација о услугама. Њеб страница такође омогућава појединцима да пишу и објављују рецензије о пословним субјектима и оцењују их на петостепеној скали. Опције разговора и порука су такође доступне за опште чланове њеб странице, служећи као смернице за мишљења и ставове.[54]

Инстаграм[уреди | уреди извор]

Апликација Инстаграм

У мају 2014. године, Инстаграм је имао преко 200 милиона корисника. Стопа ангажовања корисника на Инстаграму била је 15 пута већа од Фејсбука и 25 пута већа од Твитер. [55]Према Скоту Галовеју, оснивачу Л2 и професору маркетинга на Stern School of Business на Универзитету у Њујорку, најновија истраживања процењују да 93% престижних брендова има активно присуство на Инстаграму и укључује га у свој маркетинг микс. [56]Када је реч о брендовима и пословању, циљ Инстаграма је да помогне компанијама да досегну своју циљну публику путем занимљивих слика у богатом визуалном окружењу.[57] Осим тога, Инстаграм пружа платформу на којој корисници и компаније могу јавно и директно комуницирати, чинећи га идеалном платформом за компаније да се повежу са својим тренутним и потенцијалним купцима.[58]

Многе брендове данас интензивно користе ову мобилну апликацију како би побољшали своју маркетиншку стратегију. Инстаграм се може користити како би се стекао потребан замах за привлачење пажње сегмента тржишта који је заинтересован за понуду производа или услуга. [59]Будући да Инстаграм подржавају Епл и Андроид систем, лако му се може приступити путем паметних телефона. Осим тога, могуће му је приступити и путем интернета. Због тога маркетари виде Инстаграм као потенцијалну платформу за ширење видљивости својих брендова међу јавношћу, посебно међу млађом циљном групом. Поред тога, маркетари не користе само друштвене медије за традиционално оглашавање на интернету, већ подстичу кориснике да створе пажњу око одређеног бренда. Ово уопштено ствара могућност веће изложености бренда. [60]Осим тога, маркетари такође користе платформу за потицање друштвене куповине и инспирисање људи да прикупљају и деле слике својих омиљених производа. Многи велики брендови већ су се придружили: Старбакс, МТВ, Најк, Марк Џејкобс и Редбул само су неки од мултинационалних компанија које су рано усвојиле ову мобилну фото апликацију. Модна блогерка Даниел Бернштајн, која користи име @weworewhat на Инстаграму, сарађивала је с часописом Harper's Bazaar како би приказала како брендови користе Инстаграм за маркетинг својих производа, и како блогери зарађују новац од тога. Бернштајн, која тренутно има милион и по пратилаца на Инстаграму, а њени "outfit of the day" (оутфит дана) фотографије на Снепчету добијају десетине хиљада снимака екрана, објаснила је да за многе своје спонзорисане објаве мора приказати бренд у одређеном броју објава и често не може носити производ конкурентске компаније на истој слици. Према Harper's Bazaar-у, процене у индустрији кажу да брендови троше више од милијарду долара годишње на оглашавање генерисано потрошачима.[61]

Инстаграм се доказао као моћна платформа за маркетаре да досегну своје купце и потенцијалне клијенте путем дељења слика и кратких порука. Према истраживању Simply Measured, 71% највећих светских брендова сада користи Инстаграм као маркетиншки канал. [62]За компаније, Инстаграм може бити алатка за повезивање и комуникацију са тренутним и потенцијалним купцима. Компанија може представити личнију слику свог бренда, и на тај начин пренети бољу и истиниту слику о себи. Идеја Инстаграм слика лежи у тренутности, осећају да се догађај дешава баш сада, што додаје још један слој личног и аутентичног приказа компаније. У ствари, Томас Ранкин, суоснивач и CEO програма Деш Хадсон, изјавио је да када одобрава Инстаграм објаву блогера пре него што буде објављена у име бренда који његова компанија представља, једина негативна повратна информација је ако изгледа превише намештено. "Није то редакционална фотографија", објаснио је, "Не покушавамо бити магазин. Покушавамо створити тренутак." [61]Друга опција коју Инстаграм пружа је могућност компанијама да одразе праву слику бренда из перспективе купаца, на пример, коришћењем садржаја које корисници генеришу путем хештегова. [63]Осим филтера и функција хештегова, Инстаграмови 15-секундни видео записи и недавно додата могућност слања приватних порука између корисника отварају нове могућности за брендове да се повежу са купцима на нов начин, додатно промовишући ефикасан маркетинг на Инстаграму.

Снепчет[уреди | уреди извор]

Снепчет је популарна апликација за размену порука и фотографија коју су 2011. године креирала тројица студената са Универзитета Стенфорд - Еван Спигел, Боби Марфи и Реџи Браун. Апликација је првобитно развијена како би корисницима омогућила да шаљу поруке напред-назад и да такође шаљу фотографије које су доступне само 1-10 секунди, након чега више нису доступне. Апликација је одмах постигла велики успех међу члановима друштвених мрежа, а данас је свакодневно користи до 158 милиона људи. [64]Такође се процењује да корисници Снеппчета отварају апликацију око 18 пута дневно, што значи да су корисници на апликацији око 25-30 минута дневно.[64]

Јутјуб[уреди | уреди извор]

Jутјуб је још једна популарна платформа; рекламе су направљене на начин који одговара циљној публици. Врста језика који се користи у рекламама и идеје које се користе за промоцију производа одражавају стил и укус публике. Такође, рекламе на овој платформи обично су усклађене са садржајем траженог видеа, што је још једна предност коју Jутјуб пружа оглашивачима. Одређене рекламе се приказују уз одређене видео записе јер је садржај релевантан. Промотивне могућности попут спонзорисања видеа такође су могуће на Jутјубу, "на пример, корисник који тражи Јутјуб видео о обуци паса може добити спонзорисани видео од компаније која продаје играчке за псе као резултат претраге заједно са другим видеима." [65]Јутјуб такође омогућава издавачима да зараде новац путем свог YouTube Partner Program-a. Компаније могу плаћати YоуТубе-у за посебан "канал" који промовише производе или услуге компаније.

ТикТок[уреди | уреди извор]

ТикТок је први пут објављен 2016. године и постао је једна од најпопуларнијих друштвених медијских апликација која омогућава корисницима да објављују кратке видео садржаје. Главна карактеристика апликације је њен мобилни фокус.

Године 2016. је покренута под именом Musical.ly, а главни фокус је био на lip-sink садржају. Након што је апликација купљена од стране компаније ByteDance 2018. године, име апликације је промењено у ТикТок.

Тренутно, корисници могу објављивати видео снимке који трају до десет минута. ТикТок је сада платформа која пружа различите врсте садржаја персонализоване за сваког гледаоца на основу претходно лајкованих видео снимака. ТикТок сада нуди и могућност директног преноса уживо са корисницима који имају већу базу фанова. ТикТок је донео нове јавне личности у центар пажње, као што су Чарли Дамелио и Аликс Ерл.

Клаб Хаус[уреди | уреди извор]

Клаб Хаус је лансиран у априлу 2020. године и представља апликацију за друштвене медије засновану на звуку, која вам омогућава да креирате и придружите се просторији где можете разговарати са другим корисницима или слушати разговоре других корисника.ђ

Друштвене платформе за обележавање садржаја[уреди | уреди извор]

Друштвене платформе за обележавање садржаја, користе се у промоцији на друштвеним мрежама. Свака од ових платформи је посвећена сакупљању, курацији и организовању линкова ка другим веб сајтовима које корисници сматрају високог квалитета. Овај процес је"краудсорсован", што омогућава аматерским члановима друштвених мрежа да сортирају и приоритетизују линкове према релевантности и општој категорији. Због великог броја корисника ових платформи, сваки линк са једне платформе ка другој може изазвати брзу популарност и нагли пораст интересовања ка циљном веб сајту. Осим промоције коју корисници генеришу, ове платформе такође нуде рекламе унутар појединачних заједница корисника и категорија. [66]Због тога што се рекламе могу постављати у одређеним заједницама са веома специфичном циљном публиком и демографијом, имају много већи потенцијал за генерисање саобраћаја од реклама које су одабране само на основу колачића и историје прегледа претраживача. [67]Додатно, неке од ових платформи су такође имплементирале мере како би рекламе биле релевантније за кориснике, омогућавајући им да гласају за оне које желе да виде на страницама које често посећују. Друштвене платформе за обележавање садржаја (социал боокмаркинг ситес) користе се у промоцији на друштвеним мрежама. Свака од ових платформи је посвећена сакупљању, курирању и организовању линкова ка другим веб сајтовима које корисници сматрају високог квалитета. [68]Могућност преусмеравања великих количина веб саобраћаја и циљање специфичних, релевантних публика чини веб сајт за обележавање садржаја вредним ресурсом за маркетаре на друштвеним мрежама.

Блогови[уреди | уреди извор]

Wordpress блог

Платформе попут ЛинкедИн-а стварају окружење за повезивање компанија и клијената путем интернета.[69] Компаније које препознају потребу за информацијама, оригиналношћу и приступачношћу користе блогове како би популаризовале и учиниле своје производе јединственим, и на крају досегле потрошаче који су упућени на друштвене медије. [70]Студије из 2009. године показују да потрошачи сматрају извештавање у медијима или од блогера неутралнијим и веродостојнијим у односу на штампане огласе, који се не сматрају бесплатним или независним. [71]Блогови омогућавају производу или компанији да пруже детаљније описе производа или услуга, могу садржавати сведочанства и могу се повезивати са другим друштвеним мрежама и блог страницама. Блогови се могу често ажурирати и служе као промотивне технике за задржавање постојећих купаца, али и за привлачење пратилаца и претплатника који могу бити усмерени ка друштвеним мрежама. Онлајн заједнице омогућавају пословању да досегну клијенте других предузећа користећи платформу. Да би компанија могла да процени свој положај у пословном свету, сајтови омогућавају запосленима да оцењују своје компаније. [69]

Неки пословни субјекти избегавају интеграцију друштвених медија у своју традиционалну маркетиншку рутину. Такође постоје одређени корпоративни стандарди који се примењују при интеракцији на интернету. [69] Да би одржале предност у односу пословање-потрошач, компаније морају бити свесне четири кључна ресурса које потрошачи имају: информације, укљученост, заједницу и контролу. [72]

Тамблер[уреди | уреди извор]

Веб сајт за блоговање Тамблер први пут је лансирао рекламне производе 29. маја 2012. [73]Уместо да се ослања на једноставне банер огласе, Тамблер захтева од оглашивача да креирају Тамблер блог како би садржај тих блогова могао бити приказан на сајту. [74]У року од једне године, развијена су четири формат нативе огласа за веб и мобилне уређаје, а више од 100 брендова се оглашавало на Тамблер-у са укупно 500 спонзорисаних објава.

Формати огласа:

  • Спонзорисана мобилна објава - Огласи (објаве оглашивача) ће се појављивати на корисниковом Дасхбоард-у када корисник користи мобилни уређај као што су паметни телефони и таблети, омогућавајући им да лајкују, реблогују и деле спонзорисану објаву.
  • Спонзорисана веб објава - "Највећа рекламна јединица у току корисниковог сурфовања вебом" која привлачи пажњу корисника када прегледа свој Дасхбоард путем рачунара или лаптопа. Такође им омогућава да лајкују, реблогују и деле објаву.
  • Спонзорисани радар - Радар прикупља изузетне објаве из целе Тамблер заједнице на основу оригиналности и креативности. Налази се са десне стране поред Дасхбоард-а и обично остварује 120 милиона дневних приказа. Спонзорисани радар омогућава оглашивачима да своје објаве поставе ту како би имали прилику да стекну нове пратиоце, реблогове и лајкове.
  • Спонзорисано светло рефлектора - Светло рефлектора је директоријум неких од популарних блогова у заједници и место где корисници могу пронаћи нове блогове које могу пратити. Оглашивачи могу изабрати једну од педесет категорија на којој могу имати свој блог наведен.[75]

Oви постови могу бити један или више од следећег: слике, сетови фотографија, анимирани ГИФ-ови, видео записи, аудио снимци и текстуални постови. Да би корисници могли да разликују промовисане постове од обичних корисничких постова, промовисани постови имају симбол долара у углу. 6. маја 2014. године, Тамблер је најавио могућност прилагођавања и тематизације мобилних апликација за брендове ради оглашавања.[76]

Рекламна компанија

Да бисте промовисали филм Monsters University из 2013. године, Дизни/Пиксар је креирао Тамблер налог под називом MUGrumblr, наводећи да налог одржава "пресељеник из Монстрополиса" и "самодијагностицирани зависник од кафе" који тренутно похађа другу годину на Мonsters University. [77]"Студент" са Мonsters University је објављивао мимове, анимиране ГИФ-ове и слике налик на Инстаграм, везане за филм.

Године 2014, Епл је креирао Тамблер страницу како би промовисао iPhone 5C, назвавши је "Свака боја има причу" са називом сајта: "iSee5c". Када се отвори страница, она је прекривена различитим бојама које представљају боје iPhone 5C телефона и футрола. Када се кликне на обојени део, пушта се 15-секундни видео са песмом који "показује тачкице које се налазе на задњем делу званичних футрола за iPhone 5C и на динамичким позадинама iOS 7",[78] завршавајући речима које су повезане са темом видеа.

Маркетиншке технике[уреди | уреди извор]

Маркетинг путем друштвених мрежа подразумева коришћење друштвених мрежа, активности корисника на интернету везаних за бренд (COBRA) и електронске усмености (eWOM)[79][80] како би се успешно оглашавало онлајн. Друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера пружају оглашивачима информације о интересовањима и преференцијама њихових потрошача.[65] Ова техника је кључна јер пружа предузећима "циљну групу" потрошача. [65]Помоћу друштвених мрежа, предузећима су доступне информације које су релевантне за интересе корисника, а на основу тих информација се оглашавају. Активности попут постављања слике "нових Converse патика" на Фејсбуку [81]су пример COBRA-е. Електронске препоруке и оцене су практичан начин да се производ промовише путем "интеракција потрошача са потрошачима". Пример еWOM-а био би онлајн рецензија хотела; хотел може имати два могућа исхода на основу своје услуге. Добра услуга ће резултирати позитивном рецензијом која ће хотелу донети бесплатно оглашавање путем друштвених мрежа. Међутим, лоша услуга ће резултирати негативном рецензијом потрошача која може потенцијално наштетити угледу предузећа.[82]

Друштвене мреже попут Фејсбука, Инстаграма, Твитера, МајСпејс-а и других су све утицале на популарност маркетинга путем усмености. 1999. године, Миснер је рекао да је маркетинг путем усмености "најефикаснија, али најмање схваћена маркетиншка стратегија на свету" (Трусов, Буклин и Паувелс, 2009, стр. 3).[83] Кроз утицај мишљења лидера, повећање онлајн "усмености" маркетинга који производ, услуга или предузећа доживљавају је резултат пораста коришћења друштвених медија и паметних телефона. Предузећа и маркетари су приметили да "понашање особе је под утицајем многих малих група" (Котлер, Буртон, Деанс, Браун и Армстронг, 2013, стр. 189). Ове мале групе ротирају се око налога друштвених мрежа који воде утицајне особе (мишљења лидера или "вође мишљења") које имају пратиоце у групама. Врсте ових група (пратилаца) су:[84] референце групе (људи који се познају лицем у лице или имају неизраван утицај на став или понашање особе); чланство групе (особа има директан утицај на став или понашање особе); и аспирационе групе (групе којима појединац жели да припада).

Инфлуенсер маркетинг[уреди | уреди извор]

Chiara Ferragni је модна инфлуенсерка и блогерка позната по својим спонзорисаним модним објавама.

Маркетери циљају утицајне особе, које називамо инфлуенсерима, на друштвеним мрежама које су препознате као вође мишљења и формиратељи мишљења, како би послали поруке својој циљној публици и појачали утицај своје поруке. Друштвена медијска објава од стране вође мишљења може имати много већи утицај (путем дељења објаве или "лајковања" објаве) у поређењу са објавом обичног корисника. Маркетери су схватили да "потрошачи су склонији да верују другим појединцима" које познају и којима верују ((Sepp, Liljander и Gummerus, 2011). Вође мишљења и формиратељи мишљења такође могу слати сопствене поруке о производима и услугама које одаберу (Fill, Hughes и De Francesco, 2013, стр. 216). Разлог зашто вође мишљења имају тако велику базу пратилаца је тај што се њихово мишљење цени и верује (Clement, Proppe и Rott, 2007). Они могу прегледати производе и услуге за своје пратиоце, што може бити позитивно или негативно према бренду. Вође мишљења и формиратељи мишљења су људи који имају друштвени статус и због своје личности, веровања, вредности итд. имају потенцијал да утичу на друге људе (Котлер, Буртон, Деанс, Браун и Армстронг, 2013, стр. 189). Обично имају велики број пратилаца, познатих као њихова референтна група, чланство или група којој теже (Котлер, Буртон, Деанс, Браун и Армстронг, 2013, стр. 189). Када вођа мишљења или формиратељ мишљења подржи производ бренда објавом фотографије, видеа или писаном препоруком на блогу, то може утицати на њихове пратиоце и, будући да им верују, постоји велика шанса да бренд прода више производа или створи базу пратилаца. Присуство вође мишљења помаже у ширењу усменог предавања међу референтним групама и/или групама чланства, као што су породица, пријатељи, колеге с посла итд. (Котлер, Буртон, Деанс, Браун и Армстронг, 2013, стр. 189).[85][86][87][88]Прилагођени модел комуникације приказује коришћење вођа мишљења и формиратеља мишљења. Пошиљалац/извор шаље поруку многим вођама мишљења/формиратељима мишљења који преносе поруку заједно са својим личним мишљењем, прималац/пратитељ (групе/пратиоци) формирају сопствено мишљење и шаљу своју личну поруку својој групи (пријатељима, породици итд.) (Dahlen, Lange и Smith, 2010, стр. 39).[89]

Природно коришћење друштвених мрежа[уреди | уреди извор]

Власнички канали друштвених мрежа су кључна екстензија пословања и брендова у данашњем свету. Брендови требају да створе своју бренд слику на свакој платформи и прилагоде се демографији потрошача на свакој од њих. За разлику од традиционалног оглашавања пре интернета, попут ТВ реклама и новинских огласа, где је маркетар контролисао све аспекте огласа, на друштвеним медијима корисници су слободни да остављају коментаре испод онлајн огласа или објаве компаније о својим производима. Компаније све више користе своју стратегију друштвених медија као део својих традиционалних маркетиншких напора путем часописа, новина, радио реклама и телевизијских реклама. Од 2010-их година, потрошачи медија често користе више платформи истовремено (на пример, сурфују интернетом на таблету док гледају стриминг ТВ емисију), па маркетиншки садржај треба да буде доследан на свим платформама, без обзира да ли се ради о традиционалним или новим медијима. Heath (2006) је писао о томе колико пажње предузећа треба посветити својим друштвеним медијским сајтовима. Ради се о проналажењу равнотеже између честог објављивања, али не и прекомерног објављивања. Потребно је обратити много више пажње на друштвене медијске сајтове јер људима су потребна ажурирања да би препознали бренд. Због тога је потребно много више садржаја, а то често може бити и неспланиран садржај.[90]

Планирани садржај започиње када креативни/маркетинг тим генерише идеје, након чега их шаљу на одобрење. Постоје два општа начина за то. Први је када сваки сектор одобрава план један за другим, уредник, бренд, а потом правни тим (Брито, 2013). Сектори се могу разликовати у зависности од величине и филозофије пословања. Други начин је да се сваком сектору додели 24 сата (или одређено време) да одобри или одбаци план. Ако у року од 24 сата не предузму никакву акцију, оригинални план се имплементира. Планирани садржај често је приметан купцима и није оригиналан или недостаје узбуђење, али је истовремено сигурнија опција која избегава непотребне негативне реакције јавности.[91] Обе руте за планирани садржај одузимају време, као што је горе наведено; први начин одобрења траје 72 сата. Иако други начин може бити значајно краћи, такође носи више ризика, посебно у правном одељењу.

Непредвиђени садржај је идеја "у тренутку", "спонтана, тактичка реакција" (Cramer, 2014, стр. 6). Садржај може бити тренди и немати времена да иде путем планираног садржаја. Непредвиђени садржај се објављује спорадично и није организован према календару/датуму/времену (Deshpande, 2014). [92][93]Проблеми с непредвиђеним садржајем се врте око правних питања и питања да ли порука која се шаље одговара пословном/брендираном идентитету. Ако компанија брзо пошаље твит или поруку на Фејсбуку, може ненамерно користити неприкладан језик или поруке које могу удаљити неке потрошаче. На пример, позната куварица Пола Дин је била критикована након што је објавила поруку на друштвеним мрежама коментаришући HIV-AIDS и Јужну Африку; њена порука је била увредљива према многим посматрачима. Главна разлика између планираног и непредвиђеног је време за одобрење садржаја. Непредвиђени садржај мора још увек бити одобрен од стране менаџера маркетинга, али на много бржи начин, нпр. 1-2 сата или мање. Сектори могу пропустити грешке због журбе. Приликом коришћења непредвиђеног садржаја, Брито (2013) каже: "будите спремни да будете реактивни и одговорите на проблеме када се појаве." [91]Брито (2013) пише о постојању "планова ескалације кризе", јер "то ће се десити". План укључује разбијање проблема на теме и класификацију проблема у групе. Класификација потенцијалних ризика бојама такође помаже у организовању проблема. Проблем се затим може решити одговарајућим тимом и ефикасније се решава уместо да се свако ко се налази при руци труди да реши ситуацију.[91]

Последице традиционалног оглашавања[уреди | уреди извор]

Минимизирање употребе[уреди | уреди извор]

Традиционалне технике оглашавања укључују оглашавање путем принтаних медија и телевизије. Интернет је већ претекао телевизију као највеће тржиште оглашавања. [94]Веб сајтови често садрже банер или искачуће огласе. Друштвене мреже често немају огласе. Заузврат, производи имају целе странице и могу интерагирати с корисницима. Телевизијске рекламе често завршавају с гласноговорником који позива гледаоце да посете веб страницу производа ради више информација. Иако су кратко били популарни, штампани огласи укључивали су QR кодове на њима. Ти се QR кодови могу скенирати мобилним телефонима и рачунарима, што кориснике шаље на веб страницу производа. Оглашавање почиње преусмјеравати гледатеље с традиционалних медија на електроничке платформе.[95] Иако су традиционални медији попут новина и телевизијског оглашавања увелико засењени успоном оглашавања на друштвеним мрежама, и даље постоји место за традиционални маркетинг. На пример, код новина, читаност током година бележи пад. Међутим, читаоци новина још увек су снажно привржени само штампаним медијима. 51% читаоца новина чита само новине у штампаном облику, [96]што чини добро позициониране огласе вреднима.

Објављивање информација[уреди | уреди извор]

Процуреле информације на интернету и друштвеним мрежама представљају један од проблема с којима се суочава традиционално оглашавање. Видео и штампани огласи често процуре у свет путем интернета пре него што су заказани да се премијерно прикажу. Друштвене мреже омогућавају да се ове информације прошире вирално и буду виђене од стране много корисника много брже. Временска разлика такође представља проблем за традиционалне оглашиваче. Када се догађају друштвени догађаји и емитују на телевизији, често постоји временско кашњење између емитовања на источној и западној обали Сједињених Америчких Држава. Друштвене мреже постале су средиште коментара и интеракција везаних за догађај. То омогућава појединцима који гледају догађај на западној обали (са кашњењем) да сазнају резултат пре него што се емитује. Додатно, 2011. године Греми награде су истакле овај проблем. Гледаоци на западној обали су сазнали ко је освојио различите награде на основу коментара на друштвеним мрежама од особа које су гледале уживо на источној обали. [97]Будући да су гледаоци већ знали ко је победио, многи су престали да гледају и рејтинзи су били нижи. Све рекламе и промоције које су биле део тог догађаја су биле изгубљене јер гледаоци нису имали разлог да наставе гледање.

Незгоде[уреди | уреди извор]

Друштвене мреже омогућавају организацијама да се повежу са својим купцима. Међутим, организације морају заштитити своје информације и пажљиво пратити коментаре и бриге на друштвеним мрежама које користе. Брза анкета спроведена међу 1225 ИТ извршних директора из 33 земље открила је да су друштвене медијске несреће организацијама у 2010. години заједно проузроковале штету у износу од 4,3 милиона долара. [98]Три најчешћа инцидента на друштвеним мрежама с којима се организација суочила претходне године су били дељење превише информација од стране запослених у јавним форумима, губитак или излагање поверљивих информација и повећана изложеност тужбама. [98]Због виралне природе интернета, грешка једног запосленог у неким случајевима може имати разорне последице по организације. Пример друштвене медијске несреће укључује грешку на Твитеру дизајнера Кенета Кола 2011. године. Када је Кенет Кол твитовао: "Милиони су у побуни у #Каиро. Гласине кажу да су чули да је наша нова колекција за пролеће доступна на интернету на [веб-сајту Кенета Кола]". [99]Ова референца на египатску револуцију 2011. године изазвала је негодовање јавности; широко је критикована на интернету.[99] Кенет Кол је убрзо схватио своју грешку и одговорио изјавом извињења за твит.[100]

2012. године, током урагана Сенди, Геп је послао твит својим пратитељима у коме их је саветовао да остану безбедни, али је истовремено подстакао куповину путем интернета и понудио бесплатну доставу. Твит је сматран неосетљивим, а Геп га је касније уклонио и извинио се. [101]Постоји и низ других примера грешака у онлајн маркетингу. Примери укључују Јутјуб видео запосленог у Domino's Pizza који крши здравствене стандарде, који је постао виралан на интернету и касније резултирао подизањем оптужнице против двоје запослених. [68][102]Твитер хештег који је McDonald's објавио 2012. године привукао је пажњу због бројних притужби и негативних догађаја које су купци доживели у ресторану; такође, 2011. године један запослени у Chrysler Group је објавио твит у коме је рекао да нико у Детроиту не зна да вози. [103]Када је Link REIT отворио Фејсбук страницу како би препоручивао ресторане старог стила, страница је преплављена љутим коментарима који су критиковали REIT јер је приморао многе ресторане и продавнице да затворе своја врата; REIT је морао да прекине кампању раније због даљег погоршања корпоративне слике.[104]

2018. године, Max Factor, MAC и друге козметичке марке биле су присиљене брзо се дистанцирати од кувејтске блогерке за лепоту и "инфлуенсерке" на Инстаграму, Sondos Alqattan, након што је критиковала владине мере за побољшање услова за домаће раднице.[105]

Етика[уреди | уреди извор]

Кодекс етике који је повезан с традиционалним маркетингом може се примијенити и на друштвене медије. [106]Међутим, с обзиром на то да су друштвени медији тако особни и међународни, постоје и додатне компликације и изазови који произлазе из етичког понашања онлајн. Осјетљива тема која се тиче професионалаца на друштвеним мрежама је етика у праксама маркетинга на друштвеним мрежама, посебно када је реч о правилној употреби често врло особних података. [107]С изумом друштвених медија, маркетари више нису фокусирани само на основне демографске и психографске податке добивене из телевизије и часописа, већ сада могу виђети што потрошачи воле чути од оглашивача, како се ангажују онлајн и какве су њихове потребе и жеље. [108]Општа идеја о томе како бити етичан при оглашавању на друштвеним мрежама је бити искрен у вези с циљевима кампање, избјегавати лажно оглашавање, бити свестан услова приватности корисника (што значи да се не користе личне информације потрошача у сврху стицања користи), поштивати достојанство особа у заједници на мрежи те преузети одговорност за све погрешке или несреће које су резултат ваше маркетиншке кампање. [109]Већина маркетара на друштвеним мрежама користи веб странице попут Фејсбука и Мајспејса како би покушали привући посетиоце на другу веб страницу. [110]Иако је етички користити друштвене мреже за ширење поруке људима који су заиста заинтересовани, многи људи злоупотребљавају систем помоћу програма за аутоматско додавање пријатеља и слања спам порука и обавештења. Друштвене мреже постају све свесније тих пракси и учинковито их откривају и забрањују њиховим починитељима.

Друштвено медијске платформе постале су изузетно свесне својих корисника и прикупљају информације о њима како би се на разне начине повезале с њима. Компанија Facebook Inc., која управља друштвеном мрежом Фејсбук, тајно ради на новом систем за оглашавање који би омогућио маркетарима да циљају кориснике с огласима на основу огромне количине информација које људи откривају о себи на тој платформи.[111] Ова могућност може бити етичка или неетичка, зависно од индивидуалног мишљења. Неке особе могу негативно реаговати јер сматрају да је то кршење приватности. Са друге стране, неки људи могу уживати у овој могућности јер њихова друштвена мрежа препознаје њихове интересе и шаље им одређене огласе који се односе на те интересе. Потрошачи воле да се повезују с људима који деле њихове интересе и жеље. [112]Особе које пристају да имају јавне профиле на друштвеним медијима требале би бити свесне да оглашивачи имају могућност да користе информације које их занимају како би им слали информације и огласе ради повећања продаје. Менаџери користе друштвене медије како би изградили односе и комуницирали с купцима. [113]То је етичан начин да менаџери шаљу поруке о својим огласима и производима својим потрошачима.

Откако је настао маркетинг на друштвеним медијима, стратеги и маркетиншки стручњаци постају све паметнији и опрезнији у начину прикупљања информација и дистрибуцији огласа. С присуством компанија које прикупљају податке, више није потребно циљати одређену публику. То може се сматрати великим етички нејасним подручјем. За многе кориснике, то представља кршење приватности, али не постоје закони који спречавају ове компаније да користе информације које су достављене на њиховим њеб страницама. Компаније попут Equifax, Inc., TransUnion Corp и LexisNexis Group просперирају захваљујући прикупљању и дељењу личних података корисника друштвених медија. [114]2012. године, Фејсбук је купио информације о 70 милиона домаћинстава од треће стране, компаније под именом Datalogix. Фејсбук је касније открио да је купио те информације како би створио ефикаснију услугу оглашавања.[115]

Фејсбук је имао процењених 144,27 милиона прегледа у 2016. години, што је отприлике 12,9 милиона месечно.[116] Упркос високој посети, веома мало тога је урађено да се заштите милиони корисника који се пријављују на Фејсбук и друге друштвене мреже сваког месеца. Председник Барак Обама је покушао да сарађује са Федералном трговинском комисијом (ФТК) како би покушао да регулише прикупљање података. Предложио је Права приватности, који би заштитили просечног корисника од преузимања и дељења његових приватних информација са компанијама трећих лица. Предложени закони би дали потрошачу већу контролу над информацијама које компаније могу да прикупе. [114]Председник Обама није успео да усвоји већину ових закона кроз Конгрес и није сигурно шта ће председник Трамп урадити у вези са етиком маркетинга на друштвеним мрежама.

Мере[уреди | уреди извор]

  • Извештаји о веб сајту

Ово подразумева праћење броја посета, потенцијалних купаца и корисника на веб сајту са појединачних друштвених канала. Google Analytics [117] је бесплатни алат који приказује понашање посетилаца веб сајта с друштвених мрежа, као и друге информације попут демографије и коришћеног уређаја. Овај и други комерцијални алати могу помоћи маркетарима у избору најефикаснијих друштвених мрежа и активности маркетинга на друштвеним медијима.

Подаци о поврату улагања[уреди | уреди извор]

Погледај такође: Подаци о поврату улагања

Крајњи циљ сваког маркетиншког напора је генерисање продаје. Иако је друштвени медиј корисно маркетиншко средство, често је тешко квантификовати у којој мери доприноси профиту. Поврат инвестиција (ROI) може се мерити поређењем маркетиншке аналитичке вредности са контакт базом или CRM-ом и повезивањем маркетиншких напора директно са активностима продаје.

Одзив купаца[уреди | уреди извор]

Све више корисника се окреће друштвеним мрежама како би изразили своје задовољство или фрустрацију брендовима, производима или услугама. Због тога, маркетари могу мерити фреквенцију којом корисници дискутују о њиховом бренду и проценити колико су ефикасне њихове стратегије друштвених медија. У недавним истраживањима, 72% испитаника је изјавило да очекује одговор на своје притужбе на Твитеру у року од једног сата. [118]

Друштвене мреже у спорту[уреди | уреди извор]

Повећање употребе друштвених мрежа у маркетиншке сврхе у спорту приметно је, будући да спортски тимови и клубови препознају важност одржавања односа с фановима и другим публикама путем друштвених мрежа. [119] Спортске личности попут Кристијана Роналда имају 40,7 милиона пратилаца на Твитеру и 49,6 милиона на Инстаграму, што ствара могућности за спонзорства.[120]

Такође погледајте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Felix, Reto; Rauschnabel, Philipp A.; Hinsch, Chris (2017-01-01). „Elements of strategic social media marketing: A holistic framework”. Journal of Business Research (на језику: енглески). 70: 118—126. ISSN 0148-2963. doi:10.1016/j.jbusres.2016.05.001. 
  2. ^ Shaltoni, Abdel Monim (2016-07-01). „E-marketing education in transition: An analysis of international courses and programs”. The International Journal of Management Education (на језику: енглески). 14 (2): 212—218. ISSN 1472-8117. doi:10.1016/j.ijme.2016.04.004. 
  3. ^ Wayback Machine (на језику: енглески), 2023-05-17, Приступљено 2023-05-21 
  4. ^ а б в „U-M Weblogin - Stale Request”. weblogin.umich.edu. Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ Chang, Ray M.; Oh, Wonseok; Pinsonneault, Alain; Kwon, Dowan (2010-09). „A Network Perspective of Digital Competition in Online Advertising Industries: A Simulation-Based Approach”. Information Systems Research (на језику: енглески). 21 (3): 571—593. ISSN 1047-7047. doi:10.1287/isre.1100.0302.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ CiteSeerX (на језику: енглески), 2023-04-29, Приступљено 2023-05-21 
  7. ^ Bennett, Shea. „Social Media Business Statistics, Facts, Figures & Trends 2014 [INFOGRAPHIC]”. www.adweek.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ „The Impact of Social Media Marketing Trends on Digital Marketing”. Social Media Today (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „3.2 Billion People Now Using Internet Worldwide”. web.archive.org. 2015-05-27. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ „U.S. population social media penetration 2021”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  12. ^ Insider, Business. „INFOGRAPHIC: Inside The Mobile Real-Time Bidding Ad Ecosystem”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „Mobile phone users worldwide 2015-2020”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ cycles, This text provides general information Statista assumes no liability for the information given being complete or correct Due to varying update; Text, Statistics Can Display More up-to-Date Data Than Referenced in the. „Topic: Mobile internet usage worldwide”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ а б в Constantinides, Efthymios; Romero, Carlota Lorenzo; Boria, Miguel A. Gomez (2008), Social media: a new frontier for retailers? (на језику: енглески), Springer, стр. 1—28, Приступљено 2023-05-21 
  16. ^ Welch, Chris (2014-09-25). „Apple says iPhone 6 Plus bending through normal use is 'extremely rare'”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ Intelligence, Insider. „Influencer Marketing: Social media influencer market stats and research for 2022”. Insider Intelligence (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ Shih, Clara (2011). The facebook era: tapping online social networks to market, sell, and innovate (2nd ed изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-708512-5. 
  19. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  20. ^ „The world's most-followed leaders on Facebook – DW – 03/26/2017”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ DeVito, Michael A.; Gergle, Darren; Birnholtz, Jeremy (2017-05-02). „"Algorithms ruin everything": #RIPTwitter, Folk Theories, and Resistance to Algorithmic Change in Social Media”. Proceedings of the 2017 CHI Conference on Human Factors in Computing Systems. CHI '17. New York, NY, USA: Association for Computing Machinery: 3163—3174. ISBN 978-1-4503-4655-9. doi:10.1145/3025453.3025659. 
  22. ^ а б в г Weimann, Gabriel; Masri, Natalie (2023-05-04). „Research Note: Spreading Hate on TikTok”. Studies in Conflict & Terrorism (на језику: енглески). 46 (5): 752—765. ISSN 1057-610X. doi:10.1080/1057610X.2020.1780027. 
  23. ^ а б Haenlein, Michael; Anadol, Ertan; Farnsworth, Tyler; Hugo, Harry; Hunichen, Jess; Welte, Diana (2020-11). „Navigating the New Era of Influencer Marketing: How to be Successful on Instagram, TikTok, & Co.”. California Management Review (на језику: енглески). 63 (1): 5—25. ISSN 0008-1256. doi:10.1177/0008125620958166.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  24. ^ Evans, Dave (2010-09-16). Social Media Marketing: The Next Generation of Business Engagement (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-94421-9. 
  25. ^ Evans, Dave (2012). Social media marketing: an hour a day (2. ed изд.). Indianapolis, Ind: Wiley. ISBN 978-1-118-19449-2. 
  26. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  27. ^ Morrison, Kimberlee. „Survey: 92% of Recruiters Use Social Media to Find High-Quality Candidates”. www.adweek.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ „The Impact of Online Reviews on Customers' Buying Decisions [Infographic]”. web.archive.org. 2018-05-14. Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ „PResto » online P.R”. web.archive.org. 2014-02-02. Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ а б в г Ramsaran-Fowdar, Rooma Roshnee; Fowdar, Sooraj (2013-03-31). „The Implications of Facebook Marketing for Organizations”. Contemporary Management Research (на језику: енглески). 9 (1). ISSN 1813-5498. doi:10.7903/cmr.9710. 
  31. ^ а б в г Parsons, Amy L.; Lepkowska-White, Elzbieta (2018-04-03). „Social Media Marketing Management: A Conceptual Framework”. Journal of Internet Commerce (на језику: енглески). 17 (2): 81—95. ISSN 1533-2861. doi:10.1080/15332861.2018.1433910. 
  32. ^ http://www.ijecbs.com/July2011/13.pdf
  33. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2014-06-07. Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ а б „Which Social-Media Platforms Should Brands Use?”. International Business Times (на језику: енглески). 2013-08-09. Приступљено 2023-05-21. 
  35. ^ Hanna, Richard; Rohm, Andrew; Crittenden, Victoria L. (2011-05-01). „We’re all connected: The power of the social media ecosystem”. Business Horizons. SPECIAL ISSUE: SOCIAL MEDIA (на језику: енглески). 54 (3): 265—273. ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2011.01.007. 
  36. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  37. ^ Olenski, Steve. „4 Things Marketers May Not Know About Social Media Marketing”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Guest, CIO Central. „Because We're Happy: Using Social Media to Turn Audiences Around”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ „About your For you timeline on Twitter”. help.twitter.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ „About Twitter | Our company and priorities”. about.twitter.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „Customer Service as a Spectator Sport Is About to End”. Time (на језику: енглески). 2015-06-10. Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ „Social media platforms used by marketers 2022”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ „Marketers Spend More On Mobile Search”. www.mediapost.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ „Ogilvy”. www.ogilvy.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ Oremus, Will (2014-03-24). „Facebook’s Like Affair With Brands Is Over”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ Digiday (2014-02-28). „Facebook is not making friends on Madison Avenue”. Digiday (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ „About LinkedIn”. about.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ „Homepage”. GigaOm (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  49. ^ www.linkedin.com https://www.linkedin.com/help/linkedin?lang=en. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  50. ^ https://www.facebook.com/* (2010-12-06). „Why LinkedIn Is the Social Network That Will Never Die”. Ad Age (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  51. ^ „Информације о апликацији WhatsApp”. WhatsApp.com (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  52. ^ „WhatsApp”. WhatsApp.com (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  53. ^ „Making WhatsApp free and more useful”. WhatsApp.com (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  54. ^ www.yelp.ca https://www.yelp.ca/faq#what_is_yelp. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  55. ^ http://www.imediaconnection.com/content/36444.asp#ISpA0xhFUu2p2vUi.99
  56. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  57. ^ http://blog.business.instagram.com/post/76235731349/tools-and-tips-to-help-marketers-inspire-and
  58. ^ http://su.diva-portal.org/smash/get/diva2:625012/FULLTEXT01.pdf
  59. ^ http://www.business2community.com/social-media/instagram-marketing-success-for-small-businesses-0445424?tru=PvRYC#FpFWbWL0GLFxFl94.99
  60. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  61. ^ а б „How Bloggers Make Money On Instagram”. Harper's BAZAAR (на језику: енглески). 2015-05-20. Приступљено 2023-05-21. 
  62. ^ „As Instagram Rolls Out Ad Platform, Brands Are Seeing Record Engagement”. www.businesswire.com (на језику: енглески). 2013-10-29. Приступљено 2023-05-21. 
  63. ^ „Guide: Kommunicera rätt med Instagram”. Internetworld (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  64. ^ а б Carson, Biz. „Here's everything you need to know about how many people are using Snapchat”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  65. ^ а б в Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  66. ^ Lunden, Ingrid (2014-01-11). „Ad 'Experiments' Come To Delicious As It Updates Social Bookmarking API With Authentication, Rate Limits”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  67. ^ „How to integrate reddit into your next digital marketing campaign”. The Guardian (на језику: енглески). 2014-06-18. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-21. 
  68. ^ а б „Digg Ads Are Here: Will Users Bury Them Into Oblivion?”. Mashable (на језику: енглески). 2009-08-06. Приступљено 2023-05-21. 
  69. ^ а б в Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  70. ^ Chiang, I-Ping; Hsieh, Chung-Hsien (2011-10-14). „Exploring the Impacts of Blog Marketing on Consumers”. Social Behavior and Personality: an international journal. 39 (9): 1245—1250. doi:10.2224/sbp.2011.39.9.1245. 
  71. ^ CiteSeerX (на језику: енглески), 2023-04-29, Приступљено 2023-05-21 
  72. ^ Kerr, Gayle; Mortimer, Kathy; Dickinson, Sonia; Waller, David (2012). „Buy, Boycott or Blog: Exploring online consumer power to share, discuss and distribute controversial advertising messages”. European Journal of Marketing (на језику: енглески). 46 (3/4): 387—405. ISSN 0309-0566. 
  73. ^ „Tumblr”. www.tumblr.com. Приступљено 2023-05-21. 
  74. ^ http://www.technologyreview.com/view/514156/how-tumblr-forces-advertisers-to-get-creative/
  75. ^ advertise. „Tumblr Ads – where fan love drives brand love”. where fan love drives brand love get in touch why Tumblr? it’s all about the fans Tumblr is a fan-first platform where people come to create, curate, and celebrate the things they love most. the most passionate brand studio on the internet,the Tumblr Creatr Network see our creatrs 100s of partners 1,000sof commissioned artworks 1,000,000sof…. Приступљено 2023-05-21. 
  76. ^ Sloane, Garett. „How 4 Brands Embraced Tumblr's New Mobile Design”. www.adweek.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  77. ^ http://www.stitchkingdom.com/disney-monsters-university-grumblr-viral-site-live-61559/
  78. ^ http://9to5mac.com/2014/03/02/apple-seemingly-turns-to-tumblr-to-promote-the-iphone-5c/
  79. ^ Muntinga, Daniël G.; Moorman, Marjolein; Smit, Edith G. (2011-01). „Introducing COBRAs: Exploring motivations for brand-related social media use”. International Journal of Advertising (на језику: енглески). 30 (1): 13—46. ISSN 0265-0487. doi:10.2501/IJA-30-1-013-046.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  80. ^ Schivinski, Bruno; Christodoulides, George; Dabrowski, Dariusz (2016-03-01). „Measuring Consumers' Engagement With Brand-Related Social-Media Content: Development and Validation of a Scale that Identifies Levels of Social-Media Engagement with Brands”. Journal of Advertising Research (на језику: енглески). 56 (1): 64—80. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/JAR-2016-004. 
  81. ^ Muntinga, Daniël G.; Moorman, Marjolein; Smit, Edith G. (2011-01). „Introducing COBRAs: Exploring motivations for brand-related social media use”. International Journal of Advertising (на језику: енглески). 30 (1): 13—46. ISSN 0265-0487. doi:10.2501/IJA-30-1-013-046.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  82. ^ https://eprints.bbk.ac.uk/26176/3/26176.pdf
  83. ^ Trusov, Michael; Bucklin, Randolph E.; Pauwels, Koen (2009-09). „Effects of Word-of-Mouth versus Traditional Marketing: Findings from an Internet Social Networking Site”. Journal of Marketing (на језику: енглески). 73 (5): 90—102. ISSN 0022-2429. doi:10.1509/jmkg.73.5.90.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  84. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  85. ^ Sepp, Marianne; Liljander, Veronica; Gummerus, Johanna (2011-12). „Private bloggers' motivations to produce content – a gratifications theory perspective”. Journal of Marketing Management (на језику: енглески). 27 (13-14): 1479—1503. ISSN 0267-257X. doi:10.1080/0267257X.2011.624532.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  86. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  87. ^ Clement, Michel; Proppe, Dennis; Rott, Armin (2007-05-30). „Do Critics Make Bestsellers? Opinion Leaders and the Success of Books”. Journal of Media Economics (на језику: енглески). 20 (2): 77—105. ISSN 0899-7764. doi:10.1080/08997760701193720. 
  88. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  89. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  90. ^ Heath, Robert; Brandt, David; Nairn, Agnes (2006-12-01). „Brand Relationships: Strengthened by Emotion, Weakened by Attention”. Journal of Advertising Research (на језику: енглески). 46 (4): 410—419. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/S002184990606048X. 
  91. ^ а б в „Que Publishing | InformIT”. www.informit.com. Приступљено 2023-05-21. 
  92. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  93. ^ „CMI: Content Marketing Strategy, Research”. Content Marketing Institute (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  94. ^ Sweney, Mark (2009-09-30). „Internet overtakes television to become biggest advertising sector in the UK”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-21. 
  95. ^ „How Technology Impacts Online Advertising”. business.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  96. ^ https://www.journalism.org/2016/06/15/newspapers-fact-sheet/
  97. ^ „AI-Generated Seinfeld Spoof Streams 24/7 on Twitch”. www.adweek.com (на језику: енглески). 2023-02-04. Приступљено 2023-05-21. 
  98. ^ а б International Standard Serial Number (на језику: енглески), 2023-05-05, Приступљено 2023-05-21 
  99. ^ а б Reporter, IB Times Staff (2011-02-04). „Twitter account dedicated to poke fun at Kenneth Cole for #Cairo tweet”. International Business Times (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  100. ^ „Creative Jobs :: Careers for Graphic Designers, Copywriters, Social Media Managers, Proof Readers and More.”. www.mediabistro.com. Приступљено 2023-05-21. 
  101. ^ „Gap Criticized For Insensitive Tweet During Hurricane Sandy”. Mashable (на језику: енглески). 2012-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  102. ^ Clifford, Stephanie (2009-04-16). „Video Prank at Domino’s Taints Brand”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  103. ^ Evangelista, Benny (2011-03-17). „High price to be paid for controversial social-media mishaps”. SFGATE (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  104. ^ lifestyle.etnet.com.hk http://lifestyle.etnet.com.hk/column/index.php/management/executive/10010?locdes=content. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  105. ^ National, The (2018-07-26). „MAC Cosmetics releases statement denouncing Kuwaiti influencer Sondos Al Qattan”. The National (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  106. ^ Yao, Becatien; Shanoyan, Aleksan; Peterson, Hikaru Hanawa; Boyer, Cheryl; Baker, Lauri (2019-04). „The use of new‐media marketing in the green industry: Analysis of social media use and impact on sales”. Agribusiness (на језику: енглески). 35 (2): 281—297. ISSN 0742-4477. doi:10.1002/agr.21581.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  107. ^ Ford, John B. (2019-12-01). „What Do We Know About Social-Media Marketing?”. Journal of Advertising Research (на језику: енглески). 59 (4): 383—384. ISSN 0021-8499. doi:10.2501/JAR-2019-041. 
  108. ^ „The Ethics of Social Media Marketing”. HuffPost (на језику: енглески). 2012-12-03. Приступљено 2023-05-21. 
  109. ^ Barker, Melissa; Barker, Donald I.; Bormann, Nicholas F.; Neher, Krista E. (2012-03-09). Social Media Marketing: A Strategic Approach (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-40214-7. 
  110. ^ AIPMM (2008-04-09). „Ethics in Social Network Marketing”. Product Management Buzz (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  111. ^ Social media marketing (на језику: енглески), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-21 
  112. ^ Mangold, W. Glynn; Faulds, David J. (2009-07-01). „Social media: The new hybrid element of the promotion mix”. Business Horizons (на језику: енглески). 52 (4): 357—365. ISSN 0007-6813. doi:10.1016/j.bushor.2009.03.002. 
  113. ^ de Vries, Lisette; Gensler, Sonja; Leeflang, Peter S.H. (2012-05). „Popularity of Brand Posts on Brand Fan Pages: An Investigation of the Effects of Social Media Marketing”. Journal of Interactive Marketing (на језику: енглески). 26 (2): 83—91. doi:10.1016/j.intmar.2012.01.003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  114. ^ а б http://jitpl.jmls.edu/2015/04/02/summary-of-data-mining-issues-and-regulations/#_ftnref3
  115. ^ Grinberg,BuzzFeed/CNN, Ryan Broderick,Emanuella (2013-06-13). „10 ways you give up data without knowing it”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  116. ^ „Social Media Statistics”. National Archives (на језику: енглески). 2016-08-09. Приступљено 2023-05-21. 
  117. ^ „Google Marketing Platform - Unified Advertising and Analytics”. Google Marketing Platform (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  118. ^ „72% of People Who Complain on Twitter Expect a Response Within an Hour”. blog.hubspot.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  119. ^ „Investing”. The Telegraph (на језику: енглески). 2016-02-14. ISSN 0307-1235. Приступљено 2023-05-21. 
  120. ^ Badenhausen, Kurt. „Cristiano Ronaldo Is First Athlete With 200 Million Social Media Followers”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kejt2003/песак&oldid=25748472”