Корисник:Miodrag Ristovic/песак
Мерење у средњовековном рударству је важан део српског рударства у коме је мерење извршавано помоћу инструмената и система мерних јединица. Уз развијање писмености развијала са и способност прецизног мерења, што је и омогућило планирања и тачног остваривања замисли, код копања и израђивања подземних ходника.
Јединице мере[уреди | уреди извор]
Саси су заједно са основама рударства и начелима рударског права у Србију донели и своје мере и поступке у мерењу. У Србији те мере су се укрстале са домаћим мерама, које су настале по истом антропометријским обрасцима и повезаним на сличан начин.
Јединице мере за дужину[уреди | уреди извор]
Јединице мера ( за дужину) у средњовековном рударству у Србији:
Ове мерне јединице су повезане системом тако да је један сежањ имао 4 комола, односно 8 педи, 96 прста. Проучавањем мера на старим српским грађевинама, закључено је да један српски сежањ је реда велјичине од 176 центиметара до 182 центиметра.
Овај мерна јединица је нешто више од Lachtera, сежња или хвата којим оперише Агрикола, који би код немачких рудара износио 171 цм, а мање од нововековних рударских хватова који су били тек нешто мањи од 2 метра.
| Име | Сежањ | Комол | Лакат | Пед | Прст | Савременe
мерне јединице (цм) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Сежањ | 1 | 4 | 6 | 8 | 96 | 176-182 |
| Комол | 0,25 | 1 | 1,5 | 2 | 24 | 44-45,5 |
| Лакат | 0,16 | 0,66 | 1 | 1,33 | 16 | 29,3-30,33 |
| Пед | 0,125 | 0,5 | 0,75 | 1 | 12 | 22-22,75 |
| Прст | 0,010 | 0,041 | 0,062 | 0,083 | 1 | 1,83-1,89 |
Јединице мере за тежину[уреди | уреди извор]
Јединице мере (за тежину) у средњовековном рударству у Србији:
Ове мерне јединице су се јавиле у Србији као посредство Византије. Једном литар, се састојао од 12 унча , а свака унча је имала 6 аксађа.
Као веће јединице јављају се :
Основа за реконструкцију целог система и утврђивање физичке величине појединих јединица је литра, различита од места до места. Захваљујући ретким случајевима да се иста количина сребра изражава различитим јединицама, од којих су неке познате, као дубровачке или турске, могло се утврдити да је литра у Новом Брду тежила 337,24 гр, литра у Приштини 345,6 гр, у Беласици 368 гр, а у босанском руднику Олово 364 гр. Рудари су се, очигледно, служили општим мерама за тежину, које су биле навеликим пространствима уједначене у називима и начину како су повезане у систем, а различите у физичкој величини. У време турске власти извршено је уједначавање на основи мере зване ока, која је образована од четири византијске тежинске литре (1 ока = 1.276 гр) а садржала је 400 дирхема (1 дирхем = 3,20 гр, односно 3,07 кад се рачунало са дамаским дирхемом). Тежинску литру из византијског и српског времена наследила је турска лодра, неједнаке величине, некад од 100, некад од 115 или 120 дирхема.[1]
Основне мере[уреди | уреди извор]
Основна мера била је кабао или каблић, по имену једнака са мерицом за житарице и друге суве материје. Како је било више врста кабала, веома различитих запремина, у имену нема никаквог ослонца за процену физичке величине рударског кабла или каблића. Имајући у виду велику специфичну тежину минерала, природно је очекивати да је реч о сразмерно малој посуди — мерици.
Историја основних мера[уреди | уреди извор]
Судећи према документима из доба турске власти, рударски кабао је био дефинисан и тежинским јединицама. У документу из XVI в. који се односи на рудник Кратово у Македонији изричито се каже да је у том руднику кабао имао 19 ока и 135 драма (дирхема), што одговара тежини од 24,806 кг нашим савременим мерама. Према истом извору, четири таква кабла чинила су товар, а три товара (што значи 12 кабала) чинили су хичу или хицу, која немачким ликом (НЉе) сведочи о пореклу из старе рударске традиције. Хице су се звале и велике, дрвене посуде у које се стављала руда прикупљена на имс урбуре, владаочевог регалног права. Каблови и хице су служили и као јединице за одмеравање количина руде коју је требало топити и за утврђивање пропорције оних материја које су додаване у процесу топљења, о чему ће бити више говора у каснијем поглављу о економији рударског пословања.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Којић, Мирјана Н. (1970-01-01). „ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА ИЗ УГЛА ИНТЕГРАЛНОГ ПРИСТУПА”. Методички видици. 4 (4): 93. ISSN 2334-7465. doi:10.19090/mv.2013.4.93-105.
Литература[уреди | уреди извор]
- Сима Ћирковић , Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук (2002). "Старо српско рударство"