Корисник:Viktor Milosavljević/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Smog in Shanghai, China, December, 1993—an example of air conditions typically rated as unhealthy
An annotated satellite photo showing smoke from wildfires in Greece, giving rise to an elevated AQI downwind

Индекс квалитета ваздуха је коришћен од стране владиних агенција[1] како би јавили јавности колико је загађен ваздух или колико ће бити загађен.[2][3] Информације о ИКВ су добијене просечном вредностима добијеним од стране сензора та квалитет ваздуха, које се могу повећати од стране саобраћаја, шумских пожара, или било шега што може да повећа загађење ваздуха. Група загађивача тестираних садржи честице, озон, азот-диоксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, међу осталима.

Ризик по јавно здавља се повећава са повећањем ИКВ, посебно по децу, старе и појединце са респираторим или срчаним проблемима. За ово време, владини органи препоручују људима да смање физичку активност напољу, или чак да избегавају излазак напољу. Коришћење маски за лице такође могу бити препоручено.

Различите државе имају собствене индексе квалитете ваздуха, у зависности са другачијим државним стандардима. Неки од њих су канадски здравствени индекс квалитета ваздуха, малезијски индекс загађења ваздуха и сингапурски индекс стандарда загађивача.

Преглед[уреди | уреди извор]

Рачунање ИКВ захтева концентрацију загађивача ваздуха преко одређеног времена, добијеном преко одређеног времена, добијеном помоћу монитора ваздуха или модела. Узето заједно, концентрација и време представља дозу загађивача вазуха. Ефекти на здравље који одговарају датој дози утврђују се епидемиолошким истраживањем.[4] Загађивачи ваздуха се разликују по снази, а функција која се користи за претварање концентрације загађивача ваздуха у ИКВ варира од загађивача. Његове вредности индекса квалитета ваздуха се обично групишу у опсеге. Сваком опсегу је додељен дескриптор, шифра боје и стандардизовани савет за јавно здравље.

ИКВ се може повећати због повећања избацивања загађивача у ваздух. На пример, током саобраћаја у шпицу или када постоји шумски пожар уз ветар или због недостатка разблаживања загађивача ваздуха. Стајаћи ваздух, често узрокован антициклоном, температурном инверзијом или малим брзинама ветра, омогућава да загађење ваздуха остане у локалном подручју, што доводи до високих концентрација загађивача и хемијских реакција између загађивача ваздуха и магловитих услова.[5]

На дан када се предвиђа да ће ИКВ бити повишен због загађења ситним честицама, агенција или јавна здравствена организација ће можда:

-прогласити „дан акције“ за подстицање добровољних мера за смањење емисија у ваздух, као што је коришћење јавног превоза.[6]

-прогласити „дан акције“ за подстицање добровољних мера за смањење емисија у ваздух, као што је коришћење јавног превоза.[7]

-препоруче употребу маски како би се спречио улазак ситних честица у плућа.[8]


Током периода веома лошег квалитета ваздуха, као што је епизода загађења ваздуха, када ИКВ указује да озбиљна изложеност може нанети значајну штету јавном здрављу, агенције могу да се позову на планове за хитне случајеве који им омогућавају да нареде великим загађивачима (као што су индустрије сагоревања угља) да смање емисије док се опасни услови не смире.[9]

Већина загађивача ваздуха нема однос са ИКВ. Многе земље прате приземни озон, честице, сумпор-диоксид, угљен-моноксид и азот-диоксид и израчунавају индексе квалитета ваздуха за ове загађиваче.[10]

Дефиниција ИКВ у одређеној нацији одражава разговор око развоја националних стандарда квалитета ваздуха у тој земљи.[11] Недавно је постао доступан веб-сајт који владиним агенцијама било где у свету омогућава да поставе своје податке о праћењу ваздуха у реалном времену за приказ користећи заједничку дефиницију индекса квалитета ваздуха.[12]

Индекси по локацији[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Свака од држава и територија Аустралије је одговорна за праћење квалитета ваздуха и објављивање података у складу са стандардима Националне мере заштите животне средине (квалитет амбијенталног ваздуха).[13]

Свака држава и територија објављује податке о квалитету ваздуха за појединачне локације за праћење, а већина држава и територија објављује индексе квалитета ваздуха за сваку праћену локацију.

Широм Аустралије се примењује конзистентан приступ са индексима квалитета ваздуха, користећи једноставну линеарну скалу где 100 представља стандард максималне концентрације за сваки загађивач, како је постављено од стране НМЗЖП-а. Ови стандарди максималне концентрације су:

Станица за мерење квалитета ваздуха у Единбургу, Шкотска
Табла у Гулфтону у Хјустону која указује на озонски сат
Pollutant Период усредњавања Стандард максималне концентрације
Угљен моноксид 8 сати 9 ppm
Азот-диоксид 1 сат 0.12 ppm
1 година 0.03 ppm
Озон 1 сат 0.10 ppm
4 сата 0.08ppm
Сумпор диоксид 1 сат 0.20 ppm
1 дан 0.08 ppm
1 година 0.02 ppm
Олово 1 година 0.50 μg/m3
PM 10 1 дан 50 μg/m3
1 година 25 μg/m3
PM 2.5 1 дан 25 μg/m3
1 година 8 μg/m3

ИКВ за појединачну локацију је једноставно највиша од вредности индекса квалитета ваздуха за сваки загађивач који се прати на тој локацији.

ИКВ групе, са здравственим саветима за сваку:[14]

ИКВ Опис Здравствени савети
0–33 Веома Добар Уживајте у активностима
34–66 Добар Уживајте у активностима
67–99 Прихватљив Људи необично осетљиви на загађење ваздуха: Планирајте напорне активности на отвореном када је квалитет ваздуха бољи
100–149 Лош Осетљиве групе: Смањите или промените распоред напорних активности на отвореном
150–200 Веома Лош Осетљиве групе: Избегавајте напорне активности на отвореном. Сви: Смањите или промените распоред напорних активности на отвореном
200+ Катастрофалан Осетљиве групе: Избегавајте све физичке активности на отвореном. Сви: Значајно смањите физичке активности на отвореном

Канада[уреди | уреди извор]

Квалитет ваздуха у Канади се већ дуги низ година бележи помоћу провинцијских индекса квалитета ваздуха (ИКВ). Значајно је да ИКВ вредности одражавају циљеве управљања квалитетом ваздуха, који се заснивају на најнижој могућој стопи емисија, а не на искључивој бризи за здравље људи. Здравствени индекс квалитета ваздуха (ЗИКВ) је скала дизајнирана да помогне у разумевању утицаја квалитета ваздуха на здравље. То је алат за заштиту здравља који се користи за доношење одлука о смањењу краткорочне изложености загађењу ваздуха прилагођавањем нивоа активности током повећаног нивоа загађења ваздуха. Здравствени индекс квалитета ваздуха такође пружа савете о томе како побољшати квалитет ваздуха предлажући промену понашања како би се смањио утицај на животну средину. Овај индекс посебну пажњу посвећује људима који су осетљиви на загађење ваздуха. Пружа им савете о томе како да заштите своје здравље током нивоа квалитета ваздуха који је повезан са ниским, умереним, високим и веома високим здравственим ризицима.

ЗИКВ даје број од 1 до 10+ који указује на ниво здравственог ризика повезан са локалним квалитетом ваздуха. Понекад, када је количина загађења ваздуха ненормално висока, број може премашити 10. ЗИКВ пружа тренутну вредност локалног квалитета ваздуха, као и прогнозу максимума локалног квалитета ваздуха за данас, вечерас и сутра, и пружа повезане здравствене савете.[15]

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 +
Risk: Low (1–3) Moderate (4–6) High (7–10) Very high (above 10)
Ризик по здравље Здравствени индекс квалитета ваздуха Здравствене поруке
Ризична популација *Општа популација
Low 1–3 Уживајте у уобичајеним активностима на отвореном. Идеалан квалитет ваздуха за активности на отвореном
Moderate 4–6 Размислите о смањењу или поновном заказивању напорних активности на отвореном ако имате симптоме. Нема потребе да мењате своје уобичајене активности на отвореном осим ако не осетите симптоме као што су кашаљ и иритација грла.
High 7–10 Смањите или промените распоред напорних активности на отвореном. Деца и старији такође треба да се олако слажу. Размислите о смањењу или поновном заказивању напорних активности на отвореном ако осетите симптоме као што су кашаљ и иритација грла.
Very high Above 10 Избегавајте напорне активности на отвореном. Деца и старији такође треба да избегавају физички напор на отвореном. Смањите или промените распоред напорних активности на отвореном, посебно ако осетите симптоме као што су кашаљ и иритација грла.

Кина[уреди | уреди извор]

Хонг Конг[уреди | уреди извор]

Хонг Конг је 30. децембра 2013. заменио индекс загађења ваздуха новим индексом под називом Здравствени индекс квалитета ваздуха.[16] Овај индекс, који извештава Одељење за заштиту животне средине, мери се на скали од 1 до 10+ и разматра четири загађивача ваздуха: озон; азот-диоксид; сумпор диоксид и честице (укључујући ПМ10 и ПМ2,5). За било који дати сат ЗИКВ се израчунава из збира процентуалног ризика од дневног пријема у болницу који се може приписати 3-часовном покретном просеку концентрација ова четири загађивача. ЗИКВ су груписани у пет ЗИКВ категорија ризика по здравље са здравственим саветима:[17]

Категорија здравственог ризика ЗИКВ
Нисак 1
2
3
Средњи 4
5
6
Висок 7
Веома висок 8
9
10
Озбиљан 10+

Свака од категорија ризика по здравље има савете у вези са њом. На ниском и умереном нивоу јавност се саветује да може да настави нормалне активности. За високу категорију, деци, старијим особама и особама са срчаним или респираторним обољењима саветује се смањење физичких напора на отвореном. Изнад овог (веома високог или озбиљног), широј јавности се такође саветује да смањи или избегава физички напор на отвореном.

Континентална Кина[уреди | уреди извор]

Кинеско Министарство заштите животне средине (МЗЖС) је одговорно за мерење нивоа загађења ваздуха у Кини. Од 1. јануара 2013. МЗЖС прати дневни ниво загађења у 163 своја највећа града. Ниво ИКВ се заснива на нивоу шест атмосферских загађивача, односно сумпор-диоксида (SО2), азот-диоксида (NО2), суспендованих честица мањих од 10 μм у аеродинамичком пречнику (ПМ10),[18] суспендованих честица мањих од 2,5 μм у аеродинамичком пречнику (ПМ2 .5),[18] угљен моноксид (CO) и озон (О3) мерени на станицама за праћење у сваком граду.[19]

МЕХИНИКЕ ИКВ

Индивидуални резултат (Индивидуални индекс квалитета ваздуха, ИИКВ) се израчунава коришћењем доле наведених граничних концентрација и коришћењем исте линеарне функције по комадима за израчунавање средњих вредности као и америчка ИКВ скала. И Коначна ИКВ вредност се може израчунати или на сат или на 24 сата и представља максимум од ових шест резултата.[19]

Кинеска ИКВ категорија и граничне тачке загађивача[19]
Индивидуални индекс Јединице су у μg/m3 осим CО, који је у mg/m3
IAQI Сумпор диоксид (ЅО2) 24-часовни средња вредност Сумпор диоксид (ЅО2) 1 сат средња вредност (1) Азот диоксид (NО2) 24-часовни средња вредност Азот диоксид (NО2) 1 сат средња вредност (1) ПМ10 24-часовна средња вредност Угљен моноксид (CО) 24 сата просечно Угљен моноксид (CО) 1 сат средња вредност (1) Озон (О3) средња вредност за 1 сат Озон (О3) 8-сатни покретни просек ПМ2,5 24-часовно средње
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
50 50 150 40 100 50 2 5 160 100 35
100 150 500 80 200 150 4 10 200 160 75
150 475 650 180 700 250 14 35 300 215 115
200 800 800 280 1200 350 24 60 400 265 150
300 1600 （2） 565 2340 420 36 90 800 800 250
400 2100 （2） 750 3090 500 48 120 1000 (3) 350
500 2620 （2） 940 3840 600 60 150 1200 (3) 500
Белешке: (1) Просечне концентрације SО2,NО2 и CО од 1 сата су само за извештавање у реалном времену. За дневне извештаје користите просечне концентрације за 24 сата.

(2) Ако концентрација SО2 од 1 сата прелази 800 μg/m3, уместо тога користите индекс из концентрације од 24 сата.

(3) Ако О3 8-часовни покретни просек прелази 800μg/m3, уместо тога користите индекс из концентрације од 1 сата.

Резултат за сваки загађивач је нелинеаран, као и коначни ИКВ резултат. Дакле, ИКВ од 300 не значи двоструко веће загађење од АКИ на 150, нити значи да је ваздух двоструко штетнији. Концентрација загађивача када је његов ИИКВ 100 није једнака двострукој концентрацији када је његов ИАКИ 50, нити значи да је загађивач двоструко штетнији. Док ИКВ од 50 од дана 1 до 182 и ИКВ од 100 од дана 183 до 365 даје годишњи просек од 75, то не значи да је загађење прихватљиво чак и ако се референтна вредност од 100 сматра безбедном. Пошто мерење има 24-часовни циљ, а годишњи просек мора да одговара годишњем циљу, потпуно је могуће имати безбедан ваздух сваког дана у години, али и даље не испуњава годишњи показатељ загађења.[19]

ИКВ и здравствене последице (HJ 633–2012)[19]
ИКВ Ниво загађења ваздуха Категорија загађења

ваздуха

Здравствене последице Препоручене мере
0–50 1 ниво Одличан (优) Нема здравствених последица. Свако може нормално да настави своје активности на отвореном.
51–100 2 ниво Добар (良) Неки загађивачи могу благо утицати на врло мали број преосетљивих појединаца. Само мали број преосетљивих људи треба да смањи активности на отвореном.
101–150 3 ниво Благо загађен (轻度污染) Здрави људи могу доживети благе иритације, а осетљиве особе ће бити благо погођене у већој мери. Деца, старије особе и особе са респираторним или срчаним обољењима треба да смање дуготрајне вежбе високог интензитета на отвореном.
151–200 4 ниво Делимично загађен (中度污染) Осетљиве особе ће доживети озбиљнија стања. Срца и респираторни систем здравих људи могу бити погођени. Деца, старије особе и особе са респираторним или срчаним обољењима треба да избегавају дуготрајне вежбе високог интензитета на отвореном. Општа популација треба умерено да смањи активности на отвореном.
201–300 5 ниво Веома загађен (重度污染) Здрави људи обично показују симптоме. Људи са респираторним или срчаним обољењима ће бити значајно погођени и доживеће смањену издржљивост у активностима. Деца, старије особе и особе са срчаним или плућним обољењима треба да остану у затвореном простору и избегавају активности на отвореном. Општа популација треба да смањи активности на отвореном.
>300 6 ниво Озбиљно загађен (严重污染) Здрави људи ће доживети смањену издржљивост у активностима и могу такође показати приметно јаке симптоме. Друге болести могу бити изазване код здравих људи. Старији и болесни треба да остану у затвореном простору и избегавају вежбање. Здраве особе треба да избегавају активности на отвореном. Деца, старије особе и болесни треба да остану у затвореном простору и избегавају физичке напоре. Општа популација треба да избегава активности на отвореном.

Европа[уреди | уреди извор]

Заједнички индекс квалитета ваздуха (ЗИКВ)[20] је индекс квалитета ваздуха који се користи у Европи од 2006.[21] У новембру 2017. Европска агенција за животну средину објавила је Европски индекс квалитета ваздуха (ЕИКВ) и почела да подстиче његову употребу на веб страницама и за друге начине информисања јавности о квалитету ваздуха.[22]

ЗИКВ[уреди | уреди извор]

Од 2012. године, пројекат CiteairII који подржава ЕУ тврдио је да је ЗИКВ процењен на основу „великог скупа“ података и описао је мотивацију и дефиницију ЗИКВ-а. CiteairII је навео да је постојање индекса квалитета ваздуха који би било лако представити широј јавности била главна мотивација, остављајући по страни сложеније питање индекса заснованог на здрављу, који би захтевао, на пример, ефекте комбинованих нивоа различитих загађивача. Главни циљ ЗИКВ-а био је да има индекс који би подстакао широко поређење широм ЕУ, без замене локалних индекса. CiteairII је навео да „главни циљ ЗИКВ-а није да упозори људе на могуће штетне здравствене ефекте лошег квалитета ваздуха, већ да им привуче пажњу на загађење ваздуха у градовима и његовом главном извору (саобраћају) и помогне им да смање своју изложеност“.[21]

ЗИКВ је број на скали од 1 до 100, где ниска вредност значи добар квалитет ваздуха, а висока вредност значи лош квалитет ваздуха. Индекс је дефинисан иу сатној и дневној верзији, и одвојено у близини путева (индекс „крај пута“ или „саобраћај“) или даље од путева („позадински“ индекс). Од 2012. године ЗИКВ је имао две обавезне компоненте за индекс поред пута, NО2 и ПМ10, и три обавезне компоненте за позадински индекс, NО2, ПМ10 и О3. Такође је укључивао опционе загађиваче ПМ2,5, CО и SО2. „Подиндекс“ се израчунава за сваку од обавезних (и опционих ако је доступна) компонента. ЗИКВ је дефинисан као подиндекс који представља најгори квалитет међу тим компонентама.[21]

Неке од кључних концентрација загађивача у μg/m3 за индекс позадине по сату, одговарајући подиндекси и пет ЗИКВ опсега и вербални описи су следећи.[21]

Квалитативно име Индекс или подиндекс Концентрација загађивача (часовна).
NO2 μg/m3 PM10 μg/m3 O3 μg/m3 PM2.5 (опционално) μg/m3
Веома низак 0–25 0–50 0–25 0–60 0–15
Низак 25–50 50–100 25–50 60–120 15–30
Средњи 50–75 100–200 50–90 120–180 30–55
Висок 75–100 200–400 90–180 180–240 55–110
Веома висок >100 >400 >180 >240 >110

Често ажуриране ЗИКВ вредности и мапе су приказане на www.airqualitynow.eu[23] и другим веб локацијама.[20] Такође је дефинисан посебан годишњи просечни заједнички индекс квалитета ваздуха (ГПЗИКВ), у коме су различити подиндекси загађивача одвојено нормализовани на вредност која је типично близу јединице. На пример, годишњи просеци NО2, ПМ10 и ПМ2,5 подељени су са 40 μg/m3, 40 μg/m3 и 20 μg/m3, респективно. Укупна позадина или саобраћај ГПЗИКВ за град је аритметичка средина дефинисаног подскупа ових подиндекса.[21]

Индија[уреди | уреди извор]

Национални индекс квалитета ваздуха (ИКВ) покренут је у Њу Делхију 17. септембра 2014. под називом Свацхх Бхарат Абхииан.[24][25][26][27]

Централни одбор за контролу загађења заједно са државним одборима за контролу загађења води Национални програм за праћење ваздуха (НППВ) који покрива 240 градова у земљи са више од 342 станице за праћење.[28] Формирана је експертска група која се састоји од медицинских стручњака, стручњака за квалитет ваздуха, академске заједнице, група за заступање и државних одбора за контролу загађења, а техничка студија је додељена ITT Kanpur. ITT Kanpur и Експертска група су препоручили ИКВ шему 2014.[29] Док је ранији мерни индекс био ограничен на три индикатора, нови индекс мери осам параметара. [30] Системи за континуирано праћење који обезбеђују податке у скоро реалном времену инсталирани су у Њу Делхију, Мумбају, Пуни, Колкати и Ахмедабаду.[31]

Постоји шест ИКВ категорија, а то су добро, задовољавајуће, умерено, лоше, озбиљно и опасно. Предложени ИКВ ће размотрити осам загађујућих материја (ПМ10, ПМ2,5, NО2, SО2, CО, О3, NH3 и Pb) за које су прописани краткорочни (до 24-часовног периода просека) национални стандарди квалитета амбијенталног ваздуха.[32] На основу измерених концентрација у окружењу, одговарајућих стандарда и вероватног утицаја на здравље, израчунава се подиндекс за сваки од ових загађивача. Најгори подиндекс одражава укупни ИКВ. Вероватни утицаји на здравље за различите ИКВ категорије и загађиваче су такође предложени, уз примарне инпуте медицинских стручњака у групи. Вредности ИКВ и одговарајуће концентрације у окружењу (тачке граничне вредности здравља) као и повезани вероватни утицаји на здравље за идентификованих осам загађивача су следећи:

ИКВ категорија, загађивачи и преломне тачке здравља
ИКВ Категорије (Област) PM10 (24сата) PM2.5 (24сата) NO2 (24сата) O3 (8сати) CO (8сати) SO2 (24сата) NH3 (24сата) Pb (24сата) Боја
Добар (0–50) 0–50 0–30 0–40 0–50 0–1.0 0–40 0–200 0–0.5 Deep Green
Задовољавајућ (51–100) 51–100 31–60 41–80 51–100 1.1–2.0 41–80 201–400 0.5–1.0 Светло зелена
Осредњи (101–200) 101–250 61–90 81–180 101–168 2.1–10 81–380 401–800 1.1–2.0 Жута
Лош (201–300) 251–350 91–120 181–280 169–208 10–17 381–800 801–1200 2.1–3.0 Наранџаста
Озбиљно лош (301–400) 351–430 121–250 281–400 209–748 17–34 801–1600 1200–1800 3.1–3.5 Црвена
Катастрофалан (401-500) 430+ 250+ 400+ 748+ 34+ 1600+ 1800+ 3.5+ Браон
ИКВ Повезани утицаји на здравље
Добар (0–50) Минимални утицај
Задовољавајућ (51–100) Може изазвати мању нелагодност при дисању код осетљивих људи.
Средњи (101–200) Може изазвати нелагодност при дисању код људи са плућним обољењима као што је астма и нелагодност код људи са срчаним обољењима, деце и старијих одраслих особа.
Лош (201–300) Може да изазове нелагодност при дисању код људи при продуженом излагању и непријатност код особа са срчаним обољењима.
Озбиљан (301–400) Може изазвати респираторне болести код људи при дужем излагању. Ефекат може бити израженији код особа са плућним и срчаним обољењима.
Катастрофалан

(401-500)

Може изазвати респираторни утицај чак и код здравих људи, а озбиљне здравствене утицаје на особе са плућним/срчаним обољењима. Здравствени утицаји се могу осетити чак и током лагане физичке активности.

Јапан[уреди | уреди извор]

Према Јапанском метеоролошком удружењу, Јапан користи другачију скалу за мерење индекса квалитета ваздуха.

ИКВ Врста ИКВ Здравствене информације
0–50 Добар (良い) Нема утицаја на људе. Активности на отвореном су увек дозвољене.
51–100 Довољан (適度) Активности на отвореном су често дозвољене јер се ваздух ретко сматра нездравим.
101–200 Нездрав (不健康) Активности на отвореном су понекад дозвољене јер се ваздух понекад сматра нездравим.
201–350 Веома нездрав (非常不健康) Постоје озбиљне опасности по здравље. Активности на отвореном су ретко дозвољене.
351–500 Катастрофалан (危険な) Загађивачи изазивају изузетно озбиљне опасности по здравље људи. Активности на отвореном никада нису дозвољене.

Мексико[уреди | уреди извор]

Квалитет ваздуха у Мексико Ситију је пријављен у ИМЕЦА. ИМЕЦА се израчунава коришћењем мерења просечног времена хемикалија озона (О3), сумпор-диоксида (SО2), азот-диоксида (NО2), угљен-моноксида (CО), честица мањих од 2,5 микрометара (ПМ2,5) и честица мањих од 10 микрометара (ПМ10).[33]

Сингапур[уреди | уреди извор]

Сингапур користи Индекс стандарда загађивача за извештавање о свом квалитету ваздуха,[34] са детаљима прорачуна сличним, али не и идентичним онима који се користе у Малезији и Хонг Конгу.[35] Графикон ИСЗ испод је груписан по вредностима индекса и објашњењима, према Националној агенцији за животну средину.[36]

ИСЗ Опис Општи здравствени ефекти
0–50 Добар Ниједан
51–100 Уреду Мало или нимало за општу популацију
101–200 Нездрав Благо погоршање симптома међу подложним особама, тј. онима са основним стањима као што су хроничне болести срца или плућа; пролазни симптоми иритације нпр. иритација ока, кијање или кашаљ код неке здраве популације.
201–300 Врло Нездрав Умерено погоршање симптома и смањена толеранција код особа са срчаним или плућним обољењима; распрострањенији симптоми пролазне иритације код здраве популације.
301–400 Озбиљан Рани почетак одређених болести поред значајног погоршања симптома код осетљивих особа; и смањена толеранција на вежбање код здравих особа.
Изнад 400 Катастрофалан Нивои ИСЗ изнад 400 могу бити опасни по живот болесних и старијих особа. Здрави људи могу имати нежељене симптоме који утичу на нормалну активност.

Јужна Кореја[уреди | уреди извор]

Министарство животне средине Јужне Кореје користи Свеобухватни индекс квалитета ваздуха (СИКВ) да опише квалитет амбијенталног ваздуха на основу здравствених ризика од загађења ваздуха. Индекс има за циљ да помогне јавности да лакше разуме квалитет ваздуха и заштити здравље људи. СИКВ је на скали од 0 до 500, која је подељена у шест категорија. Што је већа вредност СИКВ, то је већи ниво загађења ваздуха. Од вредности пет загађивача ваздуха, највећа је вредност СИКВ. Индекс такође има повезане ефекте на здравље и категорије су представљане у боји као што је приказано у наставку.[37]

СИКВ Опиц Здравствене последице
0–50 Добар (좋음) Ниво који неће утицати на пацијенте са болестима повезаним са загађењем ваздуха.
51–100 Уреду (보통) Ниво који може имати слаб утицај на пацијенте у случају хроничне изложености.
101–250 Нездрав (나쁨) Ниво који може штетно утицати на пацијенте и припаднике осетљивих група (деца, старије или слабе особе), а такође изазвати непријатна осећања опште јавности.
251–500 Веома нездрав (매우 나쁨) Ниво који може имати озбиљан утицај на пацијенте и чланове осетљивих група у случају акутног излагања.

Торањ Н Сеула на планини Намсан у централном Сеулу, у Јужној Кореји, осветљен је плавом бојом, од заласка сунца до 23:00 и 22:00 зими, у данима када је квалитет ваздуха у Сеулу 45 или мање. Током пролећа 2012. Кула је била осветљена 52 дана, што је четири дана више него 2011. године.[38]

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

Најчешће коришћени индекс квалитета ваздуха у Великој Британији је Дневни индекс квалитета ваздуха који препоручује Комитет за медицинске ефекте загађивача ваздуха (КМЕЗВ).[39] Овај индекс има десет поена, који су даље груписани у четири опсега: низак, умерен, висок и веома висок. Сваки од опсега долази са саветима за ризичне групе и општу популацију.[40]

Загађење ваздуха траке Вредност Здравствене поруке за ризичне појединце Здравствене поруке за општу популацију
Низак 1–3 Уживајте у уобичајеним активностима на отвореном. Уживајте у уобичајеним активностима на отвореном.
Средњи 4–6 Одрасли и деца са плућним проблемима, као и одрасли са срчаним проблемима, који имају симптоме, треба да размотре смањење напорне физичке активности, посебно на отвореном. Уживајте у уобичајеним активностима на отвореном.
Висок 7–9 Одрасли и деца са плућним тегобама, као и одрасли са срчаним проблемима, требало би да смање напоран физички напор, посебно на отвореном, а посебно ако осете симптоме. Људи са астмом могу открити да морају чешће да користе свој инхалатор за олакшање. Старији људи такође треба да смање физички напор. Свако ко има неугодност као што су бол у очима, кашаљ или грлобоља треба да размисли о смањењу активности, посебно на отвореном.
Веома висок 10 Одрасли и деца са плућним тегобама, одрасли са срчаним проблемима и старији људи треба да избегавају тешке физичке активности. Људи са астмом могу открити да морају чешће да користе свој инхалатор за олакшање. Смањите физички напор, посебно на отвореном, посебно ако имате симптоме као што су кашаљ или бол у грлу.

Индекс се заснива на концентрацијама пет загађујућих материја. Индекс се израчунава из концентрација следећих загађивача: озона, азот-диоксида, сумпор-диоксида, ПМ2,5 (честице аеродинамичког пречника мањег од 2,5 μм) и ПМ10. Преломне тачке између вредности индекса су дефинисане за сваки загађивач посебно, а укупни индекс је дефинисан као максимална вредност индекса. За различите загађиваче користе се различити периоди прављења просека.[40]

Индекс Озон, средња вредност 8 сати (μg/m3) Азот-диоксид, средња вредност по сату (μg/m3) Сумпор диоксид, 15-минутна средња вредност (μg/m3) ПМ2,5 честице, средња вредност за 24 сата (μg/m3) ПМ10 честице, средња вредност за 24 сата (μg/m3)
1 0–33 0–67 0–88 0–11 0–16
2 34–66 68–134 89–177 12–23 17–33
3 67–100 135–200 178–266 24–35 34–50
4 101–120 201–267 267–354 36–41 51–58
5 121–140 268–334 355–443 42–47 59–66
6 141–160 335–400 444–532 48–53 67–75
7 161–187 401–467 533–710 54–58 76–83
8 188-213 468–534 711–887 59–64 84–91
9 214–240 535–600 888–1064 65–70 92–100
10 ≥ 241 ≥ 601 ≥ 1065 ≥ 71 ≥ 101

Сједињење Америчке Државе[уреди | уреди извор]

ПМ2,5 24-часовна ИКВ петља, власништво САД АЗЖС

Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава (АЗЖС) развила је индекс квалитета ваздуха који се користи за извештавање о квалитету ваздуха. Овај ИКВ је подељен у шест категорија што указује на све већи ниво здравствене бриге. Ако је ИКВ вредност преко 300 то представља опасан квалитет ваздуха, а испод 50 значи да је квалитет ваздуха добар.[10]

Вредности индекса квалитета ваздуха (ИКВ) Levels Нивои Боје
0 to 50 Добар Зелена
51 to 100 Осредњи Жута
101 to 150 Нездрав за осетљиве групе Наранџаста
151 to 200 Нездрав Црвена
201 to 300 Врло Нездрав Љубичаста
301 to 500 Катастрофалан Бодро Црвена

ИКВ се заснива на пет „критеријума“ загађивача регулисаних Законом о чистом ваздуху: приземни озон, честице, угљен моноксид, сумпор диоксид и азот диоксид. АЗЖС је успоставила националне стандарде квалитета амбијенталног ваздуха (НСКАВ) за сваки од ових загађивача у циљу заштите јавног здравља. ИКВ вредност од 100 генерално одговара нивоу загађивача.[10] Закон о чистом ваздуху (САД) (1990) захтева од АЗЖС-а да прегледа своје националне стандарде квалитета амбијенталног ваздуха сваких пет година како би се одразиле мењајуће информације о утицајима на здравље. Индекс квалитета ваздуха се периодично прилагођава како би одражавао ове промене.

Рачунање ИКВ[уреди | уреди извор]

Индекс квалитета ваздуха је линеарна функција концентрације загађивача. На граници између ИКВ категорија постоји дисконтинуални скок једне ИКВ јединице. За претварање концентрације у ИКВ користи се ова једначина:[41]

(Ако се мери више загађивача, израчунати АКИ је највећа вредност израчуната из горње једначине примењене за сваки загађивач.)

где:

= the (Air Quality) index,
= the pollutant concentration,
= the concentration breakpoint that is ≤ ,
= the concentration breakpoint that is ≥ ,
= the index breakpoint corresponding to ,
= the index breakpoint corresponding to .

ЕПА табела граничних тачака је:[42][43][44]

O3 (ppb) O3 (ppb) PM2.5 (μg/m3) PM10 (μg/m3) CO (ppm) SO2 (ppb) NO2 (ppb) ИКВ ИКВ
Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Clow – Chigh (avg) Ilow – Ihigh Категорија
0–54 (8-сати) — 0.0–12.0 (24-сата) 0–54 (24-сата) 0.0–4.4 (8-сати) 0–35 (1-сат) 0–53 (1-сат) 0–50 Добар
55–70 (8-сати) — 12.1–35.4 (24-сата) 55–154 (24-сата) 4.5–9.4 (8-сати) 36–75 (1-сат) 54–100 (1-сат) 51–100 Довољан
71–85 (8-сати) 125–164 (1-сат) 35.5–55.4 (24-сата) 155–254 (24-сата) 9.5–12.4 (8-сати) 76–185 (1-сат) 101–360 (1-сат) 101–150 Нездрав за осетљиве групе
86–105 (8-сати) 165–204 (1-сат) 55.5–150.4 (24-сата) 255–354 (24-сата) 12.5–15.4 (8-сати) 186–304 (1-сат) 361–649 (1-сат) 151–200 Нездрав
106–200 (8-сати) 205–404 (1-сат) 150.5–250.4 (24-сата) 355–424 (24-сата) 15.5–30.4 (8-сати) 305–604 (24-сата) 650–1249 (1-сат) 201–300 Веома нездрав
— 405–504 (1-сат) 250.5–350.4 (24-сата) 425–504 (24-сата) 30.5–40.4 (8-сати) 605–804 (24-сата) 1250–1649 (1-сат) 301–400 Катастрофалан
— 505–604 (1-сат) 350.5–500.4 (24-сата) 505–604 (24-сата) 40.5–50.4 (8-сати) 805–1004 (24-сата) 1650–2049 (1-сат) 401–500

Претпоставимо да монитор бележи просечну 24-часовну концентрацију финих честица (ПМ2,5) од 26,4 микрограма по кубном метру. Горња једначина резултира ИКВ од:

који заокружује на вредност индекса 81, што одговара квалитету ваздуха у опсегу „Умерено“.[45] За претварање концентрације загађивача ваздуха у ИКВ, АЗЖС је развила калкулатор.[46]

Ако се на месту мониторинга мери више загађивача, тада се за локацију пријављује највећа или „доминантна“ вредност ИКВ. ИКВ озона између 100 и 300 се израчунава избором већег од ИКВ израчунатог са 1-сатном вредношћу озона и ИКВ-а израчунатим са 8-часовном вредношћу озона.

Осмочасовни просеци озона не дефинишу ИКВ вредности веће од 300; ИКВ вредности од 301 или веће су израчунате са концентрацијама озона од 1 сата. 1-часовне вредности SО2 не дефинишу веће ИКВ вредности веће од 200. ИКВ вредности од 201 или веће се израчунавају са 24-часовним концентрацијама SО2.

Подаци праћења у реалном времену са континуираних монитора обично су доступни као просеци за 1 сат. Међутим, израчунавање ИКВ-а за неке загађиваче захтева просек података за више сати.(На пример, израчунавање ИКВ-а озона захтева израчунавање просека за 8 сати, а израчунавање ПМ2,5 или ПМ10 ИКВ захтева 24-часовни просек.)Да би се тачно приказао тренутни квалитет ваздуха, вишечасовни просек који се користи за ИКВ израчунавање треба да буде усредсређен на тренутно време, али пошто су концентрације будућих сати непознате и тешко их је тачно проценити, АЗЖС користи сурогат концентрације за процену ових вишеструко-сатних просека.За извештавање о индексима квалитета ваздуха ПМ2,5, ПМ10 и озона, ова сурогат концентрација се назива NowCast. Nowcast је посебна врста пондерисаног просека који даје већу тежину најновијим подацима о квалитету ваздуха када се нивои загађења ваздуха мењају.[47][48] Постоји бесплатна услуга претплате на е-пошту за становнике Њујорка - AirNYC.[49] Претплатници добијају обавештења о променама ИКВ вредности за изабрану локацију (нпр. кућну адресу), на основу услова квалитета ваздуха.

Јавна доступност ИКВ[уреди | уреди извор]

Светска мапа квалитета ваздуха

Подаци за праћење у реалном времену и прогнозе квалитета ваздуха који су означени бојама у смислу индекса квалитета ваздуха доступни су на веб локацији АЗЖС AirNow.[50] Друге организације обезбеђују праћење припадника осетљивих група као што су астматичари, деца и одрасли старији од 65 година.[51] Историјски подаци о мониторингу ваздуха, укључујући ИКВ карте и мапе, доступни су на АЗЖС-овој веб страници АirData.[52] Детаљна мапа о тренутном нивоу ИКВ-а и његова дводневна прогноза доступна је на веб страници Аеростате-а.[53]

Историја ИКВ[уреди | уреди извор]

ИКВ се појавио 1968. године, када је Национална управа за контролу загађења ваздуха предузела иницијативу да развије индекс квалитета ваздуха и примени методологију на метрополитанска статистичка подручја. Подстицај је био да се скрене пажња јавности на питање загађења ваздуха и индиректно подстакне одговорне локалне јавне службенике да предузму мере за контролу извора загађења и побољшање квалитета ваздуха у оквиру својих надлежности.

Џек Фенстерсток, шеф Одељења за национални инвентар емисија и контроле загађења ваздуха, добио је задатак да води развој методологије и да сакупи податке о квалитету ваздуха и емисијама неопходним за тестирање и калибрацију резултујућих индекса.[54]

Иницијална итерација индекса квалитета ваздуха користила је стандардизоване концентрације загађивача у амбијенту да би се добили појединачни индекси загађивача. Ови индекси су затим пондерисани и сумирани да би се формирао један укупни индекс квалитета ваздуха. Укупна методологија би могла да користи концентрације које су преузете из података мониторинга околине или су предвиђене помоћу модела дифузије. Концентрације су затим конвертоване у стандардну статистичку дистрибуцију са унапред постављеном средњом вредношћу и стандардном девијацијом.Претпоставља се да су добијени индекси појединачних загађивача једнако пондерисани, иако се могу користити вредности које нису јединице.Исто тако, индекс може да обухвати било који број загађивача иако је коришћен само за комбиновање SОx, CО и TSP због недостатка доступних података за друге загађиваче. Иако је методологија осмишљена тако да буде робусна, практична примена за сва метрополитанска подручја показала се недоследном због недостатка података о праћењу квалитета амбијенталног ваздуха, непостојања сагласности о тежинским факторима и неуједначености стандарда квалитета ваздуха преко географских и политичких граница. Упркос овим проблемима, објављивање листа са рангирањем метрополитанских подручја остварило је циљеве јавне политике и довело до будућег развоја побољшаних индекса и њихове рутинске примене.

Вијетнам[уреди | уреди извор]

Вијетнамска управа за животну средину је 12. новембра 2019. године донела Одлуку бр. 1459/QD-TCMT о проглашењу Техничких смерница за израчунавање и објављивање Вијетнамског индекса квалитета ваздуха (ВН_ИКВ).[55]

AQI range Air quality Color
0 - 50 Good (Tốt) Green
51 - 100 Moderate (Trung bình) Yellow
101 - 150 Bad (Kém) Orange
151 - 200 Unhealthy (Xấu) Red
201 - 300 Very unhealthy (Rất xấu) Purple
301 - 500 Hazardous (Nguy hại) Brown

See also[уреди | уреди извор]

References[уреди | уреди извор]

  1. ^ „International Air Quality”. web.archive.org. 2018-06-12. Приступљено 2023-05-01. 
  2. ^ „NOAA's National Weather Service/Environmental Protection Agency - United States Air Quality Forecast Guidance”. airquality.weather.gov. Приступљено 2023-05-01. 
  3. ^ „MACC Project - European Air Quality Monitoring and Forecasting”. web.archive.org. 2014-10-18. Приступљено 2023-05-01. 
  4. ^ US EPA, ORD (2013-09-26). „Risk Assessment”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-01. 
  5. ^ Myanmar government (2007-01-27). „Haze”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2007. г. 
  6. ^ „Air Quality Index - American Lung Association”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 20. 5. 2015. г. 
  7. ^ „Spare the Air - Summer Spare the Air”. Архивирано из оригинала 11. 6. 2018. г. Приступљено 2023-05-01. 
  8. ^ „FAQ: Use of masks and availability of masks”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2018. г. 
  9. ^ A. Scott Voorhees (24 June 2014), 10th China City Air Quality Management Workshop Clean Air Asia & Ministry of Environmental Protection. „US Experience on Emergency Response System” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 3. 9. 2014. г. 
  10. ^ а б в „Air Quality Index (AQI) - A Guide to Air Quality and Your Health”. Архивирано из оригинала 18. 6. 2018. г. 
  11. ^ Timmons, Jay (13. 8. 2014). „The EPA's Latest Threat to Economic Growth”. 
  12. ^ project, The World Air Quality Index. „World's Air Pollution: Real-time Air Quality Index”. waqi.info (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2015. 
  13. ^ Agriculture. „National Environment Protection (Ambient Air Quality) Measure”. www.legislation.gov.au (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-01. 
  14. ^ author. „About the air quality categories”. NSW Environment and Heritage (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-01. 
  15. ^ „Environment Canada - Air - AQHI categories and explanations”. www.ec.gc.ca (на језику: француски). Приступљено 2011-11-11. 
  16. ^ Hsu, Angel. „China's new Air Quality Index: How does it measure up?”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2013. г. 
  17. ^ GovHK (www.gov.hk). „GovHK: Air Quality Health Index”. www.gov.hk (на језику: енглески). Приступљено 2014-02-09. 
  18. ^ а б Ministry of Environmental Protection of the People's Republic of China. „环境空气质量标准” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 21. 7. 2017. г. 
  19. ^ а б в г д [Technical Regulation on Ambient Air Quality Index (on trial)] (PDF)., Ministry of Environmental Protection of the People's Republic of China. „环境空气质量指数(AQI) 技术规定(试行)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 30. 8. 2018. г. 
  20. ^ а б „Indices definition”. Приступљено 9. 8. 2012. 
  21. ^ а б в г д CiteairII — Common Information to European Air, (2012-07-09). „CAQI Air quality index — Comparing Urban Air Quality across Borders – 2012” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 2. 2016. г. 
  22. ^ European Environment Agency. „European Air Quality Index: current air quality information at your finger tips”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. 
  23. ^ „realtime.at - Domain catched”. www.airqualitynow.eu. 
  24. ^ Rama, Lakshmi (17. 10. 2014). „India launches its own Air Quality Index. Can its numbers be trusted?”. Washington Post. Приступљено 20. 8. 2015. 
  25. ^ „National Air Quality Index (AQI) launched by the Environment Minister AQI is a huge initiative under 'Swachh Bharat' AQI to act as 'One Number- One Colour-One Description' to judge the Air Qualit”. Business Standard India. Приступљено 17. 10. 2014. 
  26. ^ „Air Quality Index in India: When it was set up and how it is measured”. Firstpost. Приступљено 17. 11. 2021. 
  27. ^ „"National Air Quality Index (AQI) launched by the Environment Minister AQI is a huge initiative under 'Swachh Bharat'”. pib.gov.in. 
  28. ^ „Ambient Air Quality Monitoring Stations”. Приступљено 16. 8. 2016. 
  29. ^ „Indian Air Quality Index”. Архивирано из оригинала 7. 11. 2014. г. 
  30. ^ „National Air Quality Index (AQI) launched by the Environment Minister AQI is a huge initiative under 'Swachh Bharat'”. Приступљено 20. 8. 2015. 
  31. ^ „India launches index to measure air quality”. timesofindia-economictimes. Приступљено 20. 8. 2015. 
  32. ^ „::: Central Pollution Control Board :::”. Приступљено 20. 8. 2015. 
  33. ^ „Dirección de Monitoreo Atmosférico”. www.aire.cdmx.gob.mx. Приступљено 15. 6. 2016. 
  34. ^ „MEWR - Key Environment Statistics - Clean Air”. App.mewr.gov.sg. Архивирано из оригинала 9. 10. 2011. г. 
  35. ^ „National Environment Agency - Calculation of PSI” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 15. 5. 2013. г. 
  36. ^ „National Environment Agency”. App2.nea.gov.sg. Архивирано из оригинала 25. 11. 2011. г. 
  37. ^ „What's CAI”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2018. г. 
  38. ^ „Improved Air Quality Reflected in N Seoul Tower”. Chosun Ilbo. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. 
  39. ^ COMEAP. „Review of the UK Air Quality Index”. COMEAP website. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. 
  40. ^ а б „Daily Air Quality Index”. Air UK Website. 
  41. ^ „Technical Assistance Document for the Reporting of Daily Air Quality – the Air Quality Index (AQI)” (PDF). U.S. Environmental Protection Agency. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2020. г. 
  42. ^ David, Mintz (September 2018) (15. 9. 2021). „Technical Assistance Document for the Reporting of Daily Air Quality – the Air Quality Index (AQI)” (PDF). 
  43. ^ „Revised Air Quality Standards For Particle Pollution And Updates To The Air Quality Index (AQI)” (PDF). 
  44. ^ „ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY 40 CFR Parts 50, 51, 52, 53 and 58 [EPA-HQ-OAR-2008-0699; FRL-9913-18-OAR] RIN 2060-AP38 – National Ambient Air Quality Standards for Ozone” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 6. 10. 2015. г. 
  45. ^ „How does the EPA measure air quality?”. www.purakamasks.com. Архивирано из оригинала 10. 2. 2019. г. 
  46. ^ „AQI Calculator”. Приступљено 7. 10. 2018. 
  47. ^ „AirNow API Documentation”. docs.airnowapi.org. Приступљено 20. 8. 2015. 
  48. ^ „How are your ozone maps calculated?”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2015. г. 
  49. ^ „AirNYC - Air quality in New York. Online”. Архивирано из оригинала 22. 5. 2017. г. 
  50. ^ „AirNow”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2005. г. 
  51. ^ „Air Quality Lookup for Children, Seniors and Sensitive Groups”. www.cleanairresources.com. Приступљено 19. 9. 2019. 
  52. ^ US Environmental Protection Agency (8. 7. 2014). „AirData”. Приступљено 20. 8. 2015. 
  53. ^ „Aerostate AQI map”. aerostate.io. Архивирано из оригинала 15. 2. 2018. г. 
  54. ^ J.C Fensterstock et al., " The Development and Utilization of an Air Quality Index," Paper No. 69–73, presented at the 62nd Annual Meeting of the Air Pollution Control Administration, June 1969.
  55. ^ „Tổng cục Môi trường ban hành Hướng dẫn kỹ thuật tính toán và công bố chỉ số chất lượng không khí Việt Nam”. 

External links[уреди | уреди извор]

Неке од следећих веб локација приказују активно ажуриране мапе индекса квалитета ваздуха; друге су архивиране верзије неактивних веб локација:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Viktor_Milosavljević/песак&oldid=25716527”