Сингапур

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1° 17' СГШ, 103° 50' ИГД

Република Сингапур
Republik Singapura
Republic of Singapore
新加坡共和国
சிங்கப்பூர குடியரசு
Застава Сингапура Грб Сингапура
Застава Грб
крилатица: Majulah Singapura
(Напред Сингапуре)
Химна
Majulah Singapura
Положај Сингапура
Главни град Сингапур ¹
Службени језик малајски, кинески, енглески и тамилски
Председник: Селапан Раманатан
Премијер: Ли Ксиен Лунг
Независност: Од Малезије
9. августа 1965.
Површина  
 - Укупно 699.4 km² (188.)
 - Вода (%) 1,444
Становништво  
 - 2006. 4.483.900 (117.)
 - Густина 6.208/km² 
Валута Сингапурски долар (SGD)
Временска зона UTC +8
Интернет домен .sg
Позивни број +65
¹ Сигнапур је град-држава

Република Сингапур (енгл. Republic of Singapore; манд. 新加坡; тамил: சிங்கப்பூர் குடியரசு), краће Сингапур је острвска град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва (на врху полуострва Малаке). Налази се на 137 километара северно од екватора, јужно од Малежанске државе Јохор и северно од Индонезије. Са својих 704.0 km², то је једна од неколико преосталих градова-држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији, такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар“, Сингапуре значи лављи град.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било Малајско рибарско село на ушћу сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале, река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од нај важнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао "Највећим поразом Британије". Сингапур се вратио под Британску управу 1945. године. 1963 ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније влада на челу са Ли Куан Јуом прогласила је независност, одвојио се од федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.

Садржај

[уреди] Историја

[уреди] Етимологија

Име "Сингапура" потиче од Санскритског "синга" ("лав") и "пура" ("град").[1] Према Малајским Аналима, ово име је острву дао Суматрански принц из 14. века Санг Нила Утама, који је, након што се искрцао на острво због олује, приметио чудну звер на обали. Његов главни помоћник је погрешно идентификовао као "синга" или лав.[2] Међутим, најновија истраживања Сингапура показују да лавови никада нису живели тамо (чак ни азијски лав), а звер коју је видео Санг Нила Утама је вероватно био тигар, нај вероватније Малајски тигар.[3][4]

[уреди] Прве насеобине

Први записи о насеобини у Сингапуру су из 2. века нове ере.[5] оство је било испостава Суматранске Шривиђаја империје и у почетку је имало Јаванско име "Темасек" (морски град). Темасек (Тумасек) је брзо постао значајно трговачко насеље, али је пропадао током касног 14. века. Мало је остатака старог Темасека у Сингапуру али су археолози пронашли остатке тог и других насеобина. Између 16. и раног 19. века, острво Сингапур је било део Јохорског Султаната. Током Малајско-Португалског рата 1613, насеље је запалила Португалска војска.[6] Португалци су након тога контролисали насеље у том веку а Холанђани у 17., али већим делом тог времена острвску популацију су чинили углавном рибари.

Град је основан 1160. године и постао важан трговачки центар југоисточне Азије, али га је 1377. године разрушила војска јаванске државе Мадјапахит. Након тога је служио искључиво као уточиште пиратима.

[уреди] Колонијална управа

Статуа Томаса Стамфорд Рефлса од Томаса Вулнера, подигнута је на месту где се први пут искрцао у Сингапуру. Он је признат као оснивач модерног Сингапура

29. јануара 1819, Сер Томас Стамфорд Рефлс искрцао се на главно острво. Уочивши његов стратешки географски потенцијал за трговачку постају у Југоисточној Азији, Рефлс је потписао споразум са Султаном Хусеином Шахом од Јохора а у име Британске источноиндијске компаније да развија Сингапур као Британску трговачку постају и насеље, што је обележило почетак модерног доба острва. Рефлсов заменик Вилијам Фаркуар је надзирао период раста и етничке миграције, која је углавном била подстакнута имиграционом политиком без рестрикција. Канцеларија Британске Индије је управљала острвом од 1858, али је Сингапур постао Британска прекоморска територија 1867 године, одговоран директно Круни. До 1869. године 100.000 становника је живело на острву. [7]

Рано планирање града се одвијало углавном по принципу "подели па владај" где су различите етничке групе насељаване у различитим крајевима јужног дела острва. Сингапурска река је већим делом била комерцијална област у којој су доминирали трговци и банкари из различитих етничких групација са углавном Кинеским и Индијским најамницима који су утоваривали и истоваривали робу из бродова. Малајци, пореклом локални Оранг Лаути који су углавном радили као рибари, и Араписки трговци и учењаци су се углавном могли наћи у јого-источном делу ушћа реке, где се данас налази крај града који се зове Кампонг Глам. Европски насељеници, којих је тада било мало, настанили су се око тврђаве Канинг Хил и даље узводно уз Сингапурску реку. Као и Европљани, и Индијски мигранти такође су се населили више у унутрашњости, где се и данас налази Мала Индија. Веома мало се зна о руралним приватним насељима из тог времена (званих "кампонг"), осим да су вршена велика исељавања становника из тих насеља које је вршила Сингапурска влада након стицања независности крајем 1960-их.

[уреди] Други светски рат

Током Другог светског рата Царска Јапанска Армија окупирала је Малају, што је довало до Битка за Сингапур. Лоше припрамљени Британци су били поражени за шест дана, и предали су наводно неосвојиву тврђаву Генералу Томојуки Јамашити 15. фебруара 1942. Предају је Британски премијер Сер Винстон Черчил описао као "најгору катастрофу и највећу капитулацију у Британској историји".[8] Јапанци су преименовали Сингапур у "Шонанто (Shōnantō)" (昭南島?), изведено од Јапанске реченице "Shōwa no jidai ni eta minami no shima" ("昭和の時代に得た南の島"?) или "острво на југу освојено у доба Шове (Shōwa)", и Јапанци су га држали под окупацијом све док га Британци нису повратили 12. септембра 1945, месец дана након Јапанске предаје.[9]

Име Шонанто је у то време било романизовано као "Syonan-to" или "Syonan", што значи "Светлост Југа".

[уреди] Независност

Центар града, грађанска и пословна четврт Сингапура.

Сингапур је 1959. постао држава са самоуправом у оквиру Британске Империје са Јусуф Бин Ишаком као првим "Yang di-Pertuan Negara" (у буквалном преводу "Неко ко је Изванредан Господар Државе") и Ли Куан Јуом као првим премијером. Једнострано је прогласио независност од Британије у августу 1963, пре него што се прикључио Малезијској Федерацији у септембру заједно са Малајом, Сабахом и Сараваком чему је претходио Сингапурски референдум о уједињењу из 1962. године. Сингапур је напустио федерацију две године касније након усијаног идеолошког конфликта између државне ПАП владе и федералне владе из Куала Лумпура. Сингапур је званично добио суверенитет 9. августа 1965.[10] Јусуф Бин Ишак се заклео као први председник Сингапура а Ли Куан Ју је остао премијер.

Покушавајући да буду довољни сами себи, млада нација се суочила са многим проблемима као што су масовна незапосленост, недостатак стамбеног простора, и оскудица у земљишту и природним ресурсима. Током Ли Куан Јуовог мандата на премијерском месту од 1959 до 1990, његова администрација се латила решавања проблема опште незапослености, повећањем животног стандарда, и спровођењем јавног стамбеног програма широких размера. У том периоду су развијени темељи економске инфраструктуре, зауздана опасност од расних тензија, и креиран независни национални одбрамбени систем заснован на обавезном служењу војног рока за мушкарце.

1990. године Го Чок Тонг је наследио Лија на премијерском месту. Током свог службовања, земља се суочила са Азијском финансијском кризом из 1997. године, са епидемијом САРС-а 2003., и терористичким претњама од стране Џема Исламије након напада 11. септембра 2001. 2004. Ли Хсијен Лунг, најстарији син Ли Куан Јуа, постао је трећи премијер.[11] Међу његовим најзапаженијим одлукама је план да се отворе казина да би се привукло више страних туриста.

[уреди] Географија и клима

Мапа Сингапура

Територију државе Сингапур чине 63 острва, укључујући и главно острво Сингапур. Постоје две направљене конекције са Јохором у Малезији — насип Јохор-Сингапур на северу, и мост Малезија-Сингапур на западу. Острва Јуронг, Пулау Теконг, Пулау Убин и Сентоса су највећа од многих мањих острва. Највиша природна тачка у Сингапуру је Букит Тима брдо са својих 166 метара.

Јужни део Сингапура, у околини ушћа Сингапурске реке и дела који је данас пословни центар града, је некада био једина насељена урбана средина, док је остатак острва био или неразвијена тропска кишна шума или је коришћен за пољопривреду. Од 1960-их година, влада је изградила нова насељена места у приградским областима, што је произвело потпуно изграђени урбани пејзаж. Руководство за Урбани Развој је основано 1. априла 1974. године, које је одговорно за урбано планирање.

Поподневни пљускови су честе појаве у Сингапуру, који има тропску климу

Сингапур има више пројеката рекултивације коришћењем земље из сопствених брда, са дна мора, и из суседних држава, као и насипањем отпада. Као резултат, површина Сингапура се повећала са 581,5 km² 1960-их на 704 km² данас, а могла би се повећати за још 100 km² до 2030. године.[12] Овај пројекат је у неким случајевима резултовао спајањем мањих острва путем рекултивације да би се формирала већа, функционалнија острва, као што је случај са Јуронг острвом.

Према систему Копенове класификације климе, Сингапур има тропску климу без разлике у сезонама. Његову климу карактерише истоветна температура и притисак, висока влажност ваздуха, и обилне кише. Температура се креће од 22 °C до 34 °C. у просеку релативна влажност је око 90 процената изјутра и 60 процената после подне. Током дужих пљускова, релативна влажност често достиже и 100 процената. [13] Највиша и најнижа забележена температура су 18.5 °C и 37.8 °C. Највећа забележена брзина ветра била је 150 км/ч 26. маја 2007. године. Јун и Јул су најтоплији месеци, док новембар и децембар чине влажнију монсунску сезону. Од августа до октобра често је измаглица, понекад и довољно велика да изазове здравствено упозорење јавности, која настаје због шумских пожара у суседној Индонезији. Сингапур не примењује летње рачунање времена. Дужина дана је готово идентична током целе године због тога што се налази близу екватора (137 km северно од екватора).

Око 23 процената Сингапурске површине сачињавају шуме и природни резервати.[14] Урбанизација је елиминисала многе области под кишним шумама, при чему је једина преостала кишна шума Букит Тима природни резерват. Разноврсни паркови, као што је Сингапурска Ботаничка Башта, вештачки се одржавају.

[уреди] Политика

[уреди] Спорови

Сингапур има више дуготрајних спорова са Малезијом око разних питања:

  • испорука воде у Сингапур
  • међудржавне поморске границе
  • ваздушне путање између међународног Сингапур Чанги аеродрома и куала лумпурског Међународног аеродрома

[уреди] Привреда

Сингапур има високо развијену економију, која се историјски посматрано базирана на бесцаринској трговини. Поред Хонг Конга, Јужне Кореје и Тајвана, Сингапур је један од Четири Азијска Тигра. Економија се зависи од извоза прерађених увозних производа. Производња је чинила 26 процената Сингапурског БДП 2005. године.[15] Производња је прилично разнолика и чине је електронска индустрија, прерада нафте, хемијска индустрија, машинска индустрија и биохемијска производња. 2006. године Сингапур је производио око 10 процената светске производњне електронских подложака за електронска кола.[16] Сингапур је и најпрометнија лука на свету по питању утоварене тонаже[17], и четврта је највећа девизна берза на свету после Лондона, Њу Јорка и Токија.[18]

Сингапур је оцењен као као нај пријатељскија за пословање економија на свету,[19][20] у којој ради на хињаде страних радника из средње класе у мултинационалним корпорацијама. Град-држава такође запошљава и десетине хиљада припадника радничке класе из иностранства.

Сингапурска Централна Пословна Област.

Као последица глобалне рецесије и пад у технолошком сектору, БДП се смањио за 2.2 процената 2001. године. Комитет за Економско Преиспитивање је основан у децембру 2001. и препоручио је промену економске политике са циљем освежавања економије. Сингапур се од тада опоравио од рецесије, већим делом због побољшања светске економије, док је сама Сингапурска економија порасла за 8.3 процената у 2004., 6.4 процената у 2005.[21] и 7.9 процената у 2006. години.[22] У првој половини 2007. економски раст је износио 7.6 процената. Процена је да ће раст за целу годину изноисити између 7 и 8 процената, што је више од првобитно процењених 5 до 7 процената.[23] 19. Августа 2007. године Премијер Ли Хсиен Лунг је на скупу поводом Националног Дана најавио да се очекује да ће Сингапурска економија расти по стопи од најмање 4 до 6 процената годишње наредних 5 до 10 година.

БДП по становнику 2006. године је износио 29.474 US$[24] Од септембра 2007. стопа незапослености је 1.7 процената, што је најниже током задње деценије, чеме се вратила на ниво од пре Азијске кризе.[25] Запосленост је наставила снажно да расте с обзиром да је економија одржала брзо ширење. У прва три тромесечја 2007. 171.500 нових послова је створено, наспрам 176.000 током целе 2006. године.[25] За целу 2007. годину Сингапурска економија је остварила раст 7.5 процената и привукла 16 милијарди S$ у инвестицијама у производњи, генеришући 3 милијарде S$ у укупној пословној потрошњи у услужном сектору.[26] Влада очекује да Сингапурска економија настави раст за 4.5 до 6.5 процената у 2008. години.[26]

Орчард Роуд декорисан за Божић 2005. године.

Сингапур је увео Таксу за Робу и Услуге (Goods and Services Tax - GST) са почетном стопом од 3 процената 1. априла 1994., што је значајно увећало државне приходе за 1.6 милијарди S$ и стабилизовало финансирање државе.[27] Такса је повећана на 4 процената 2003., на 5 процената 2004. и на 7 процената 1. јула 2007. године.[28]

Сингапур је и популарна дестинација за туристе, што чини туризам једном од његових највећих индустрија. Око 9.7 милиона туриста посетило је град 2006. године.[29] Орчард Роуд трговачка област је једна од најпознатијих и популарни је магнет за туристе. Да би привукли још туриста влада је одлучила да легализује коцкање и одобрила је изградњу два казина 2005. године, једног у Марина Саут и другог на Сентоси.[30] Да би се такмичили са регионалним ривалским градовима попут Хонг Конга, Токија и Шангаја, влада је најавила да ће градска област бити претворена у узбудљивије место осветљавањем стамбених и пословних зграда.[31] Кулинарство је такође пуно промовисано као атракција за туристе, и Сингапурски Фестивал Хране се одржава сваке године у Јулу да би прославио Сингапурски кухињу.

Сингапур се брзо позиционира и као центар медицинског туризма. Око 200.000 странаца тражи здравствену помоћ сваке године, а Сингапурски здравствени центри желе да услуже милион страних пацијената годишње до 2012 и остваре приход од 3 милијарде US$.[32] Влада очекује да би ова иницијатива могла да створи 13.000 нових радних места у оквиру здравственог сектора.

[уреди] Споразуми о слободној трговини

Сингапур има 14 билатералних и мултилатералних тргавинских споразума:[33]

[уреди] Демографија

[уреди] Становништво

Према званичној статистици, број становника у Сингапуру до септембра 2007. био је 4.68 милиона, од чега су 3.7 милиона Сингапурски држављани и стални резиденти (који се зову "Сингапурски резиденти").[34] Кинези чине 75.2% Сингапурских резидената, Млајци 13.6%, Индијци 8.8%, док Евроазијци и остале групе чине 2.4%.

2006. године стопа наталитета је била 10.1 на 1000 становника, што је веома низак ниво који се приписује политици контроле рађања, стопа смртности је такође једна од најнижих на свету са 4.3 на 1000 становника. Природни прираштај је био 4.4% од чега је раст Сингапурских резидената био 1.8%. Већи проценат раста настао је због имиграната, али и због повећања очекиваног трајања живота. Сингапур је друга најнасељенија независна држава на свету после Монака, нерачунајући Макау и Хонг Конг који су специјални административни региони Народне Републике Кине. 1957. године Сингапурска популација је износила 1.45 милиона, а постојао је релативно висок природни прираштај. Свесна веома ограничених природних ресурса и мале територије, влада је увела политику контроле рађања крајем 1960-их. Крајем 1990-их популација је остарила, а све мањи број људи је учествовао на тржишту рада и постојало је помањкање квалификоване радне снаге. У драматичној промени политике, Сингапурска влада је увела "беби бонус" шему 2001. године (повећан је 2004.) која охрабрује парове да имају више деце.[35]

2006. године стопа укупног фертилитета је износила 1.26 деце по жени, што је трећа најнижа стопа на свету и далеко ниже од 2.10 колико је потребно за просту репродукцију.[36] 2006. године 38.317 беба је рођено у поређењу са око 37.600 2005. Овај број ипак није довољан да одржи раст становништва. Да би превазишли овај проблем, влада охрабрује странце да имигрирају у Сингапур. Овај велики број имиграната спречава смањење Сингапурске популације.[37]

[уреди] Религија

Религија у Сингапуру
религија проценат
Будисти
  
 42,5%
Атеисти
  
 14,8%
Хришћани
  
 14,6%
Муслимани
  
 13,9%
Таоисти
  
 8,5%
Хинду
  
 4%
Остали
  
 1,6%
Катедрала Светог Андреје

Сингапур је вишерелигијска држава. Према "Статистичком заводу Сингапура", око 51 проценат становништва (не рачунајући значајан број посетиоца и привремених радника) практикује Будизам и Таоизам. Око 15 процената, углавном Кинеза, Евроазијаца и Индијаца практикује Хришћанство - шира класификација обухвата Католицизам, Протестантизам и остале. Муслимана има 14 процената, од чега Малајци чине већину са значајним бројем Индијских муслимана и Кинеских муслимана. Мањи број мањина практикује Сикизам, Хиндуизам, Бахаизам и остале, према попису из 2000. године.[38]

Поједине религијске праксе су забрањене у Сингапуру. Јеховиним сведоцима, на пример, је забрањено да дистрибуирају религијски материјал[39] и понекад их хапсе због свог пацифистичког одбијања да служе у Сингапурској војсци.[40]

Око 15 процената становништва није се религијски изјаснило.

[уреди] Образовање

Ученици на скупу у сали Сингапурске средње школе.

Енглески је први језик који половина деце учи до предшколског доба и главни је језик за школовање у основној школи, али се уче и матерњи језици. Многа деца похађају приватна обданишта све до основне школе која почиње када наврше шест година.

Енглески је језик едукације за математику и природне науке. За Кинеску заједницу, постоје специјалне школе које добијају додатна финансијска средства да би обуку вршили на мандаринском. Неке школе комбинују језичке предмете са математиком и природним наукама, користећи и Енглески и други језик.

Образовни програм одређује Министарство Образовања Сингапура а примењује се и у приватним и у јавним школама. Не постоји стриктна различитост између приватних и јавних школа. Степен аутономије по питању програма и школарине, висина државног финансирања и висина финансијског оптерећења студента се класификује на "државне", "државно помогнуте", "аутономне", "независне" и "приватно финансиране".[41] Постоје и међународне школе које су обезбеђене за странце и за по неког локалног ученика уз дозволу министарства образовања.

Постоје четири државна универзитета у Сингапуру: Национални Сингапурски универзитет, Нанјанг Технички универзитет, Сингапурски Пословни универзитет у СИМ универитет. Разматра се отварање још универзитета, пошто влада жели да обезбеди више образовање за 30 процената сваке етничке групе.[42] Постоји такође и пет политехничких школа: Темасек политехничка, Сингапурска политехничка, Нџи Ан политехничка, Нанјанг политехничка и Републик политехничка. За разлику од сличних институција у многим земљама, Сингапурске политехничке школе издају само дипломе.

Образовни систем садржи необавезно обданиште које траје три године, а затим следи шестогодишње основно образовање које се завршава Завршним Испитом за Основну Школу (енгл. Primary School Leaving Examination - PSLE). Следи четири до пет година средњег образовања, што води до Н нивоа или Сингапурског цертификата општег образовања - О ниво (енгл. Singaporean GCE 'O' Level) испита којима се оцењује ниво знања ученика и одређује коју врсту вишег образовања могу да наставе.

Нижи колеџ као што је Тампинес Нижи Колеџ обезбеђују две или три године пред универзитетског образовања на путу ка универзитету. Политехничке школе нуде курсеве који воде до диплома, док тарцијарне установе нуде различите бечелор, мастер и докторске дипломе (степене) и друге високе дипломе.

Одбор за Економски Развој (енгл. Economic Development Board - EDB) активно је ангажовао стране школе на отварању кампуса у Сингапуру под програмом "Глобална Школа" чиј је циљ да привуче 150000 страних студената до 2015. године.[43] ИНСЕАД, водећа пословна школа је отворила свој први кампус у иностранству у Сингапуру 2001., док ЕССЕЦ Пословна Школа, један век стара Париска пословна школа, обезбеђује курсеве специфичне за Азију. Пословна школа Универзитета у Чикагу такође овде има свој кампус. ТИШ Уметничка Школа (енгл. Tisch School of the Arts) је задња која је отворила свој огранак овде 2007. године. Ипак, ЕДБ није успео да привуче и задржи Варвик Универзитет (енгл. Warwick University) и Универзитет Новог Јужног Велса због, како су навели, недостатка академских слобода[44] и финансијске забринутости [45].

1999. године, Министарство Образовања започело је "Програм за обнову и побољшање постојећих школа" чији је циљ да унапреди постојеће зграде, од којих су многе направљене пре више од 20 или 30 година, у више фаза по цени од 4.5 милијарди Сингапурских Долара (S$).[46] Овај програм успева да обезбеди боље школско окружење за ученике путем унапређења школских зграда према најновијим стандардима. У 2005-ој години оквир назван "Флексибилна Школска Инфраструктура" (ФлекСИ) је коришћен за изградњу модуларних учионица које могу бити отворене за већа предавања, и које омогућују школском особљу да обликују распоред учионица тако да одговарају јединственим идентитетима и култури тих школа. У исто време, затворена спортска дворана ће бити обезбеђена свакој школи тако да школе могу да спроводе физичко васпитање и по лошем времену.[47]

[уреди] Језици

Јавни знак који је исписан на четири Сингапурска службена језика: Енглески, Мандарински, Тамилски и Малајски.

Национални језик Сингапура је Малајски из историјских разлога, и користи се у химни "Мајулах Сингапура". Службени језици су Енглески, Малајски, Мандарински и Тамилски. Енглески је уведен као језик администрације још од проглашења независности. Енглески који се користи је примарно заснован на Британском енглеском, се утицајем Америчког енглеског. Употреба Енглеског је постала широко распрострањена у Сингапуру након што је уведен као први језик у образовном систему, и Енглески је најраспрострањенији језик у Сингапурској литератури. Деца у школама обавезно уче Енглески и један од три остала службена језика. Јавни знаци и званичне публикације су на Енглеском, али обично постоје и преведене верзије у осталим службеним језицима. Већина Сингапураца говори локалним хибридним обликом Енглеског који се зове Синглиш "Сингапурски енглески" (енгл. Singlish "Singapore English"), који има многе креолске карактеристике, мешајући вокабулар и граматику Стандардног Енглеског, Кинеских дијалеката, Малајског и Индијског језика. Други најчешћи језик у Сингапуру је Мандарински, и преко седамдесет процената популације га користи као други језик.

[уреди] Ресурси

Без природних слатководних река и језера, главни домаћи извор водоснабдевања у Сингапуру је кишница, која се сакупља у резервоарима или колекторима. Око половине Сингапурске воде долази од кише сакупљене у тим резервоарима, док већина остале воде долази из Малезије. Две земље имају дуготрајну расправу око легалитета споразума око снабдевања водом који су потписани у колонијално доба.

Тренутно се гради још колектора, погона за рециклажу воде и фабрике за десалинизацију воде. Ова стратегија "четири славине" има за циљ да смањи зависност од иностраног снабдевања и да повећа разноликост извора пијаће воде.

Сингапур има мрежу резервоара и колектора. До 2001. године постојала су 19 резервоара непречишћене воде, 9 постројења за прераду и 14 резервоара за складиштење пијаће воде који служе за подмирење домаћих потреба. Марина Бараж је брана која се гради око рукавца три Сингапурске реке, и која ће до 2009. године створити велики резервоар свеже воде.[48] Када се изгради, овај резервоар ће повећати капацитет прикупљања кишнице на две трећине површине државе.

Историјски посматрано, за половину потрошње воде Сингапур се увек ослањао на увоз из Малезије. Међутим, два споразума о води по којима је Сингапур био снабдеван истичу 2011. и 2061. године и две државе су у спору око цене воде. Без решења овог спора на видику, Сингапурска влада је одлучила да повећа самозадовољење сопственим залихама.[49] Гради се или је предложена изградња још погона за рециклажу воде као и фабрика за десалинизацију да би се смањила увозничка зависност.[50]

[уреди] Важност у данашњем свету

Сингапур представља не само једно од најважнијих саобраћајних и економских средишта Азије, него и један од најважнијих градова у свету.

Често се назива градом будућности, због примене напредних технологија које су његовим становницима омогућиле да уживају животни стандард непојмљив чак и многим становницима развијених индустријских држава на Западу.


[уреди] Остали подаци

[уреди] Извори

  1. ^ Singapore. bartleby.com. Добављено дана 2006-04-14.
  2. ^ Early History. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
  3. ^ Studying In Singapore. Search Singapore Pte Ltd. Добављено дана 2006-04-14.
  4. ^ Sang Nila Utama. 24hr Art. Добављено дана 2006-04-14.
  5. ^ Country Studies. Library of Congress. Добављено дана 2007-05-01.
  6. ^ Singapore - Precolonial Era. U.S. Library of Congress. Добављено дана 2006-06-18.
  7. ^ Founding of Modern Singapore. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
  8. ^ BBC On This Day - 1942: Singapore forced to surrender. BBC. Добављено дана 2007-05-01.
  9. ^ Ron Taylor. Fall of Malaya and Singapore. Добављено дана 2007-07-10.
  10. ^ Road to Independence. U.S. Library of Congress. Добављено дана 2006-04-14.
  11. ^ Country profile: Singapore. BBC News. Добављено дана 2006-04-14.
  12. ^ Towards Environmental Sustainability, State of the Environment 2005 Report (PDF). Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
  13. ^ Climate of Singapore. National Environment Agency, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
  14. ^ Earthtrends country profile.
  15. ^ Gross Domestic Product by Industry (English) (PDF). Singapore Department of Statistics (2007). Добављено дана 2007-09-13.
  16. ^ Шаблон:Cite press release
  17. ^ 2006 shipping figures.
  18. ^ MAS Annual Report 2005/2006. Monetary Authority of Singapore.
  19. ^ Wong Choon Mei. „Singapore the most business-friendly economy in the world: World Bank“, Singapore News, Channel NewsAsia, 2006-09-06. Добављено дана 2008-01-31.
  20. ^ „Singapore top paradise for business: World Bank“, AFP, 2007-09-26. Добављено дана 2008-01-31.
  21. ^ Performance of the Singapore Economy in 2005, Ministry of Trade and Industry (PDF). Добављено из оригинала дана 2006-08-23. Добављено дана 2006-04-14.
  22. ^ Dominique Loh. „Singapore's economy grows by 7.7 percent in 2006“, Channel NewsAsia, 31 December 2006.
  23. ^ PM Lee calls on Singaporeans to make country a special home. Добављено дана 2007-08-09.
  24. ^ Per Capita GDP at Current Market Prices. Singapore Department of Statistics (2006-02-16).
  25. ^ 25,0 25,1 Manpower Research and Statistics Department. Employment Situation In Third Quarter 2007: Unemployment rate dropped to pre-Asian crisis level amid continued strong employment creation. Singapore Ministry of Manpower. Добављено дана 2007-12-30.
  26. ^ 26,0 26,1 Ramesh, S. „Singapore's economy grows 7.5% in 2007: PM Lee“, Channel NewsAsia.
  27. ^ FY 1996 Budget, Revenue And Tax Changes. Добављено дана 2006-05-01.
  28. ^ GST rate to rise to 7 percent from July 1. Добављено дана 2007-02-15.
  29. ^ Record Year As Tourism Exceeds 2006 Targets With S$12.4 Billion Tourism Receipts And 9.7 Million Visitor Arrivals. Singapore Tourism Board. Добављено дана 2007-04-21.
  30. ^ Шаблон:Cite press release
  31. ^ URA News Releases: Let Bright Ideas Light Up Singapore. Urban Renewal Authority. Добављено дана 2007-12-29.
  32. ^ Dogra, Sapna. Medical tourism boom takes Singapore by storm. India: Express Healthcare Management. Добављено дана 2007-12-29.
  33. ^ Singapore Free Trade Agreements. International Enterprise Singapore. Добављено дана 2007-09-23.
  34. ^ Singapore Statistic. Singapore Statistic. Добављено дана 2007-09-29.
  35. ^ Baby Bonus. Ministry of Community Development, Youth and Sports. Добављено дана 2006-11-01.
  36. ^ CIA - Singapore
  37. ^ Singapore's birth trend outlook remains dismal. Channel NewsAsia.
  38. ^ Census of Population 2000 by religion, ethnic group, and gender. Statistics Singapore. Singapore Department of Statistics. Добављено из оригинала дана 2007-06-28. Добављено дана 2007-03-12.
  39. ^ International Religious Freedom Report 2002: Singapore
  40. ^ Singapore: CONCODOC 1998 report
  41. ^ Education System:Secondary. Добављено из оригинала дана 2006-11-11. Добављено дана 2006-05-01.
  42. ^ Hoe Yeen Nie. „More tertiary options in 2008 and beyond“, Channel News Asia, 2007-12-18. Добављено дана 2007-12-18.
  43. ^ Singapore Economic Development Board (2006-02-01). Singapore: The Global Schoolhouse. Добављено дана 2007-12-14.
  44. ^ John Burton. „Warwick’s decision disrupts Singapore’s plans“, Financial Times, 2005-10-20. Добављено дана 2007-12-14.
  45. ^ Derrick A Paulo. „Shock closure of UNSW in Singapore“, ChannelNewsAsia, 2007-05-24. Добављено дана 2007-12-14.
  46. ^ Programme For Rebuilding and Improving Existing schools (PRIME). MOE-PRIME, Ministry of Education. Добављено из оригинала дана 2007-08-23. Добављено дана 2007-05-15.
  47. ^ Eight More Schools to Benefit from Upgrading. Ministry of Education Press Releases. Добављено дана 2007-05-15.
  48. ^ „Marina Barrage“, PUB, 2007-09-23.
  49. ^ Clean Water. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
  50. ^ Clean Water. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
Државе и територије у Азији

Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар

Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.

Комонвелт (Commonwealth of Nations)
Антигва и Барбуда • Аустралија • Бахами • Бангладеш • Барбадос • Белизе • Боцвана • Брунеји • Вануату • Гамбија • Гана • Гренада • Гвајана • Доминика • Замбија • Индија • Јамајка • Јужноафричка Република • Кенија • Камерун • Канада • Кипар • Кирибати • Лесото • Малави • Малезија • Малдиви • Малта • Маурицијус • Мозамбик • Намибија • Науру • Нови Зеланд • Нигерија • Папуа Нова Гвинеја • Свети Китс и Невис • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Самоа • Сејшели • Сијера Леоне • Сингапур • Соломонска Острва • Свазиленд • Сри Ланка • Танзанија • Тонга • Тринидад и Тобаго • Тувалу • Уганда • Уједињено Краљевство


Главни градови у Азији

Абу Даби • Аман • Анкара • Астана • Ашхабад • Багдад • Баку • Бандар Сери Бегаван • Бангкок • Бејрут • Бишкек • Вијентијан • Дамаск • Дака • Дили • Доха • Душанбе • Исламабад • Јерусалим • Јереван • Кабул • Катманду • Куала Лумпур • Кувајт • Мале • Манама • Mанила • Маскат • Наи Паи То • Њу Делхи • Никозија • Пекинг • Пном Пен • Пјонгјанг • Ријад • Сана • Сеул • Сингапур • Сри Џајаварденепура Коте • Ташкент • Тбилиси • Техеран • Тимбу • Токио • Улан Батор • Ханој • Џакарта


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%80“
Направи књигу
Други језици