Креветна стеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Креветна стеница
Cimex lectularius
Cimex lectularius
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Hemiptera
подред: Heteroptera
инфраред: Cimicomorpha
натпородица: Cimicoidea
породица: Cimicidae
Latreille, 1802
Subfamilies, Genera & Species
Екологија таксона

Креветна стеница (лат. Cimex lectulartus), је врста кућне стенице која припада подфамилији (лат. Cimicinae).[2] Она је космополитски инсект који паразитира хранећи се крвљу човека, мачке, пса, и других домаћих животиња, али и крвљу зеца, глодара (пацова и мишева) и разних птица. Креветна стеница најактивнија је ноћу када излази из својих станишта (кревета, душека и другог намештаја) и усним апаратом за бодење сиса, крв домаћина.[3]

На месту убода на кожи домаћина, она својим излучевинама ствара локалну реакцију у виду црвенила праћеног сврабом. Креветна стеница може бити један од вектора (преносиоца) и изазивача заразних болести.[4]

Рапрострањеност и станишта[уреди]

Креветна стеница је инсект који није способна да лети већ живи као ектопаразит сисара и птица хранећи се њиховом крвљу. Креветне стенице распрострањене су на свим континентима осим Антарктика. Чешће су у тропским и умереним стаништима јер су осетљиве на температуру, која се крећу испод 13-15°С. Углавном воле сува и топла станишта грубих површина, где се нагомилавају у виду гроздова.

Карактеристике[уреди]

Ефлоресценције на лицу и врату настале након уједа креветне стенице

Креветне стенице су најактивне у ноћним сатима када нема вибрација и спољашњег осветљења. Најчешће их привлачи издахнути угљен диоксид (који елиминишу из организма, преко дисајних путева, човека и други сисари) и кожа домаћина, из које сисају крв.

У генетском коду креветне стенице уграђена је спсобност инсекта да региструје разлику између количине угљен диоксида коју нека особа испушта током сна за или у будном стању. Зато у будном стању стеница никад не уједа човека.

Кућна стеница може бити узрок бројних здравствених проблема, укључујући осип на кожи, алергијске реакције, и психолошке симптомеа.[5]

Грађа[уреди]

Цело тело креветне стенице покривено је длачицама. Глава је мала и на њој се налазе испупчене и добро развијене очи као и антене (имају 4 чланка). Усни апарат је прилагођен за бодење и сисање помоћу рилице. Предња крила су у виду веома редукованих полукрилаца (лат. hemielitre), док задња крила не постоје. Три пара ногу састоји се од по 6 чланака. Трбушни део је овалног облика и састоји се од 8 сегмената.

Размножавање[уреди]

Женка полаже, на разна места, и до пет јаја дневно, или укупно око 200 јаја. Из јајета, у зависности од околне температуре, излежу се ларве, мале кућне стенице, након 5-22 дана. Након петог пресвлачења полно сазрева.

Животни циклус[уреди]

Ларва у просеку, у једном сисању, усиса 5 mg, а женка око 7 mg крви. Стеница најчешће боде ноћу а процес сисања крви траје у просеку 10 минута.

Кућна стеница у просеку живи до годину дана, а глад подноси и до 6 месеци.

Инфестација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Инфестација

Стенице се могу заразити са најмање 28 људских патогена, међу којима су пронађени Метицилин резистентни стафилококус ауреус (МРСА),[6] и Ванкомицин резистентан ентерококус нтероцоццус фаециум (VRE).[7] Бројне студије нису поуздано утврдила да је овај инсект у стању да пренесе ове патогене на људе,[8] а низ кожних манифестација која стеница изазива су без видљивих ефеката на створеним пликовима.[9]

Откривање

Дијагноза инфестације поставља се на основу проналажења креветних стеница у кући, или на месту привременог боравка оболеле особе са карактеристистичним кожним променама,[5] На инфестираном простору откривају се различити развојни облици или флеке на намештају од њиховог фецеса.

Сузбијање

Спречавање инфестације подразумева елиминацију инсеката у животној средини применом одговарајућих инсектицида.[5] Уништавање стеница је сложен процес који захтева примену поред третмана пестицидима и механичке мере попут усисавања, третман топлптом итд Посебан проблем представља чињеница да су стенице током година развиле резистентност на одређене пестициде, што захтева чешће понављање запрашивања различитим препаратима.

Извори[уреди]

  1. ^ [No authors listed] (1996). Oeciacus hirundinis (Lamarck, 1816)“. Integrated Taxonomic Information System Приступљено 2010-09-15. 
  2. ^ Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B. Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  3. ^ Reinhardt, Klaus; Siva-Jothy, Michael T. (Jan 2007). "Biology of the Bed Bugs (Cimicidae)". Annual Review of Entomology 52: 351–374. doi:10.1146/annurev.ento.52.040306.133913. PMID 16968204. Archived from the original on 5 July 2010. Retrieved 26 May 2010.
  4. ^ Goddard, J; deShazo, R (1 April 2009). "Bed bugs (Cimex lectularius) and clinical consequences of their bites". JAMA: the Journal of the American Medical Association 301 (13): 1358–66.
  5. ^ а б в Doggett SL, Russell R (November 2009). „Bed bugs – What the GP needs to know“. Aust Fam Physician 38 (11): 880–4. PMID 19893834. 
  6. ^ Melnick, Meredith (2011-05-12). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear | TIME.com“. Healthland.time.com Приступљено 27.5.2014.. 
  7. ^ „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?“. Webmd.com. 2011-05-11 Приступљено 27.5.2014. 
  8. ^ Kolb, A., et al. "Bedbugs." Dermatologic Therapy 22.4 (2009): 347–352. CAB Abstracts. EBSCO. Web. 5 December 2010.
  9. ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0. 

Литература[уреди]

  • Krunić, M Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I. Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Marcon, E, Mongini, M. Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I, Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Radović, I, Petrov, Brigita. Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Спољашње везе[уреди]