Лала Мустафа-паша

С Википедије, слободне енциклопедије
Лала Кара Мустафа-паша
Лала Мустафа-паша
Лични подаци
Датум рођењаоко 1500.
Место рођењаСоколовићи,  Османско царство
Датум смрти7. август 1580.(1580-08-07) (79/80 год.)
Место смртиИстанбул,  Османско царство
ГробЏамија султана Ејупа
Породица
СупружникФатима Хатун, Султанија Хумашах
ПотомствоМехмед-паша, Султанзаде Абдулбаки-бег
Велики везир Османског царства
Период28. април — 7. август 1580.
ПретходникШемси Ахмед-паша
НаследникКоџа Синан-паша

Лала Кара Мустафа-паша (тур. Lala Kara Mustafa Paşa, око 1500 — 7. август 1580) био је османски војник и државник српског порекла. Након свог великог војног успеха на Кипру 1570. године, добија надимак Кипарски освајач (тур. Kıbrıs Fatihi). Титулу Лала добио је у складу са менторским обавезама према султановим принчевима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Лала Мустафа-паша рођен је око 1500. године у околини градића Соколац. Био је рођак великог везира Мехмед-паше Соколовића са којим је често био у сукобу. Уз помоћ и подршку старијег брата Дели Хурсев-паше, Мустафа долази на двор султана Селима I.[1] У почетку, Мустафа-паша има је задужење личног берберина султановог сина Сулејмана I који ће касније постати познат као Сулејман Величанствени. Упоредо обављао је дужности чашнигира и мирахура. Након што се Рустем-паша вратио на дужност великог везира године 1555. године, Лала Мустафа је постављен за гувернера Палестинско-Сафедског санџака.

Породица и брак[уреди | уреди извор]

Лала Мустафа-паша женио се два пута. У првом браку са Фатимом Хатун, кћерком Мехмед-бега добио је сина Мехмед-пашу, који је преминуо 1575. године, пет година пре смрт свога оца. Мехмед-паша је био беглербег Халаба.[2] У другом браку оженио се Хумашах султанијом, унуком Сулејмана Величанственог и кћерком принца Мехмеда.[2]

Лала[уреди | уреди извор]

Године 1556. Мустафа-паша постављен је за лалу шехзаде Селима II, који је, након што је проглашен за наследника, отишао као санџакбег на службу у Манису. Ово је изазвало ривалство са млађим братом шехзадеом Бајазитом који је себе сматрао бољим наследником османске империје.[3] Лала Мустафа, који је раније служио Бајазиту, предлагао је Селиму да пише султану и извести га о неслагању са братом не би ли Бајазит био премештен у мање важне санџаке.[4] Султан Сулејман, желећи да умири ривалство међу браћом одлучује да пошаље Бајазита у Амасију, а Селима у Конију. Бајазит из прва није желео да се пресели у нови санџак али је ипак невољно крену ка новом дому, уз пут прикупљајући трупе како би напао Селима. Бајазит и Селим су се сукобили у близини града Конија, а Лала Мустафа-паша је стао у Селимову одбрану. Бајазит је изгубивши битку, био приморан да побегне назад у Амасију. Лала Мустафа постављен је за управитеља Будимско-пожешког санџака, 14. септембра 1560. године, а затим и за беглербега Вана.[2] Управљао је Дамском, Алепом и Ерзурумом а 1567. године помогао је Селиму II да угуши устанак у Јемену.

Поход на Јемен[уреди | уреди извор]

Децембра 1597. године, велики везир Мехмед-паша Соколовић, именовао је Лалу Мустафа-пашу сердаром војне експедиције на Јемену, који је претходно прогласио независност од Османског царства. У то време у Османском царству почео је да се формира систем контроле у које су, поред четворице кубер-везира који су седели у дивану, почели да се постављају и „спољни везири“. Поставши сердар, Лала Мустафа добио је већи положај и политички утицај. Да би припремио поход, новоименовани сердар је отпутовао у Каиро.[5] Беглербег Египта био је Коџа Синан-паша који није благонаклоно гледао на Мустафине поступке. Мустафа-паша је нејасне упуте из Истанбула протумачио на начин који му допушта широке руке у одлучивању у припреми похода, што је Синан-паша протумачио као увреду и кршење правила. Између двојице племића дошло је до међусобних сукоба и жалба.

Велики везир Коџа Синан-паша оптужио је Мустафу-пашу за непослушност султанових правила и покушај тровања. Према његовим тврдњама, Лала Мустафа је планирао да отрује Синан-пашу и Египат да на управљање своме син Мехмед-бегу који је преко мајке био праунук последњег мамелучког султана Ел Ашрафа Кансуха ел Гуриа. Синан-паша је тврдио да Лала Мустафа заправо жели да припомогне независности Јемена и оптужио га за вређање султанове кћери која је била удата за везира.[6] Османски историчар Мустафа Али сугерисао је да је Мехмед-паша Соколовић намерно послао Мустафу-пашу у Египат јер је претпостављао да ће он и Синан-паша ући у сукоб. Мехмед-паша и Мустафа-паша, иако су били у сродству, нису се добро слагали и евентуални сукоби у Египту помогли би Мехмеду да склони Мустафу са важних функција. Мехмед-паша Соколовић назвао је Мустафу „непослушним слугом који мора умрети“.[7] Лала Мустафа-паша био је враћен у Истанбул, а Коџа Синан-паша је постављен за сердара у Јеману.[8] Знајући да ће бити убијен, Лала Мустафа је послао тајна писма своме бившем ученику султану Селиму и дворским противницима Мехмед-паше како би добио неопходну заштиту. Захваљујући залагање султана, Лала Мустафа је ослобођен свих оптужби. Штавише, именован је за шестог кубе-везира иако је пре тога по правилу ту титулу имало само пет особа.[9]

Поход на Кипар[уреди | уреди извор]

Табла на гробу Лале Мустафе-паше са натписом „кипарски освајач“.
Главни чланак: Млетачко-турски рат (1570—1573)

Године 1570. Млечани, у чијем поседу је био Кипар, објавили су рат Османском царству. За команданта копнених снага постављен је Лала Мустафа-паша док је поморском флотом управљао Пиреј-паша.[10] Снаге Лале Мустафе сукобили су се са кипарском војском 2. јула 1570. године надомак Лимасола.[11] Након 45 дана опсаде и борбе, Лала Мустафа је ушао у Лефкозију.[12] Тачно годину дана касније, Мустафа се вратио у Истанбул где је именован за трећег везира.

Поход на Персију[уреди | уреди извор]

Сликовити приказ улазак Лале Мехмед-паше у Тифлис.

Мурат III одлучио је да крене у поход на Персију и објави рат династији Сафeвиди 1578. године. За команданта је постављен Лала Мустафа. У лето, османске трупе марширале су по већем делу Грузије, заузевши Тифлис, а убрзо потом и делове територије Ширвана. У јесен 1597. заузет је Ереван и убрзо је на подручју Ширвана успостављена нова османска провинција на чијем челу је био Осман-Паша Озденуриглу. Лала Мустафа-паша се вратио у Истанбул где је, због смрти великог везира Мехмед-паше Соколовића, постављен за другог везира.

Велики везир[уреди | уреди извор]

У априлу 1580. године, само девет месеци након ступања на дужност, умире велики везир Шемиз Ахмед-паша. Лала Мустафа-паша добија дужност највишег ранга. Међутим, дужности великог везира обављао је само три месеца и девет дана. Умире 7. августа 1580. године. Сахрањен је у Џамији султана Ејупа.

Завештање[уреди | уреди извор]

Освајачки походи и добро управљање донело је велико богатство Лали Мехмед-паши. Велики део новца потрошио је у хуманитарне активности. Саградио је неколико џамија у Персији и Конији, безистан и каравансарај у Ерзуруму и сиротиште у Дамаску. Једна од улица у граду Ларнака на Кипру носи његово име.[13]

Популарна култура[уреди | уреди извор]

У турској телевизијској серији Сулејман Величанствени, улогу Лале Мустафе, учитеља принца Селима и принца Бајазида игра турски глумац Маџит Комер.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lala Mustafa Paşa” (на језику: тур). www.kimkimdir.gen.tr. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  2. ^ а б в Aydın, Eker (1994). Yeni Rehber Ansiklopedisi (на језику: тур). Türkiye Gazetesi. стр. 12209. 
  3. ^ Prof. Dr. Fahri UNAN. „An essay on Süleyman's sons” (на језику: тур). Архивирано из оригинала 17. 03. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  4. ^ Ilgaz, Sadık (2009). „Osmanlı'nın Lala Mustafa Paşa ile imtihanı” (на језику: тур). Приступљено 11. 12. 2019. 
  5. ^ Fleischer 2014, стр. 45—47.
  6. ^ Fleischer 2014, стр. 49.
  7. ^ Fleischer 2014, стр. 50.
  8. ^ Fleischer 2014, стр. 45—49.
  9. ^ Fleischer 2014, стр. 52—53.
  10. ^ Hacı Osman Yıldırım, Hasan Çağlar, Vahdettin Atik (2005). Osmanlı İdaresinde Kıbrıs (на језику: тур). Başbakanlık Osmanlı Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 51. 
  11. ^ Hürriyet ansiklopedik yıllığı (на језику: тур). Hürriyet Yayıncılık. 1975. стр. 198. 
  12. ^ Yavuz, Küçükdağ (2005). Türk tasavvuf araştırmaları (на језику: тур). стр. 209. 
  13. ^ Road & Tourist Map of Larnaka. SELAS LTD. ISBN 978-9963-566-92-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Aydın, Eker (1994). Yeni Rehber Ansiklopedisi (на језику: тур). Türkiye Gazetesi. стр. 12209. 
  • Bicheno, Hugh (2003). Crescent and Cross: the Battle of Lepanto 1571. London: Phoenix. ISBN 1-84212-753-5. 
  • Fleischer Cornell H. (1986). Bureaucrat and intellectual in the Ottoman Empire : the historian Mustafa Ali (1541-1600). Princeton, N.J.: Princeton University Press. стр. xviii, 363 pages, [24] pages of plates. ISBN 9781400854219. 
  • Fleischer, Cornell H. (2014). Bureaucrat and Intellectual in the Ottoman Empire. 3. Princeton University Press. стр. 408. ISBN 9781400854219. 
  • Currey, E. Hamilton (1910). Sea-Wolves of the Mediterranean. London. 
  • Foglietta, U. (1903). The sieges of Nicosia and Famagusta. London: Waterlow. 
  • Danişmend, İsmail Hâmi (1971). Osmanlı Devlet Erkânı. İstanbul: Türkiye Yayınevi. 
  • Uzunçarşılı, İsmail Hakkı (1954). Osmanlı Tarihi III. Cilt, 2. Kısım , XVI. Yüzyıl Ortalarından XVII. Yüzyıl Sonuna kadar. Ankara: Türk Tarih Kurumu. 
  • Tektaş, Nazım (2009). Sadrâzamlar - Osmanlı'da İkinci Adam Saltanatı. İstanbul: Çatı Kitapları. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лала Мустафа-паша на Викимедијиној остави.


Велики везир Османског царства
28. април 1580 — 7. август 1580.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лала_Мустафа-паша&oldid=27676165”