Мехмед-паша Соколовић
| Мехмед-паша Соколовић | |
|---|---|
| Место рођења: | Соколовићи (Османско царство) |
| Датум смрти: | 11. октобар 1579. |
| Место смрти: | Истанбул (Османско царство) |
Мехмед Соколовић (тур. Sokollu Mehmet Paşa; око 1505 — 11. октобар 1579), у народу познатији као Мехмед-паша Соколовић, је био велики везир (председник владе) у Османском царству. Рођен је као Бајица - Бајо Ненадић.
Садржај |
Биографија [уреди]
Пореклом Србин из Херцеговине рођен у селу Соколовићи близу градића Рудо. Као дечак школовао се у манастиру Милешева.[1] У „Данку у крви" одведен у јањичаре када му је било око 15 година. Школован у Једренском сарају где остаје 13 година. Учествовао је у Мохачкој бици 1526. и опсади Беча 1529. Између 1533. и 1535. учествује у рату против Персије и опсади Багдада. 1545. године постаје заповедних Османске флоте а 1551. бива унапређен у румелијског беглербега. Исте године креће у поход на Хабзбуршку монархију а већ следеће осваја Темишвар. Под његовим утицајем 1557. издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије, и на патријаршијски престо постављен Макарије Соколовић, његов ближи сродник. Султан Сулејман I Величанствени га проглашава за Великог везира Порте 28. јуна 1565. Године 1566. са султаном креће у нови поход у Угарску. Опседају утврђени град Сигет међутим у ноћи између 5. и 6. септембра 1566, само дан пре освајања града, султан Сулејман I изненада умире. Плашећи се да ће његова смрт негативно утицати на морал војске Соколовић је прикрива све до 24. септембра када је у Београду проглашен наследник, Селим II. Нови султан се показао као прилично неспособан владар и дословно је све послове у царству препуштао Соколовићу, као великом везиру, тако да је овај имао практично неограничену моћ у царству. Селим II умире 12. децембра 1574. и на престол долази његов син Мурат III који се још мање интересовао за вођење државних послова али за разлику од оца није имао великог поверења у Соколовића чија моћ полако почиње да опада иако је остао на свом положају Великог везира. Увече у Цариграду 11. октобра 1579. Соколовића у атентату убија извесни суманути дервиш.
Мехмед паша Соколовић је сахрањен у Истанбулу, у турбету поред Ејуп џамије. Турбе је пројектовао архитекта Синан.
Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду (описан у делу „На Дрини ћуприја", Иве Андрића овенчаном Нобеловом наградом). Подигао је још бар три моста у Босни и Херцеговини и један у Црној Гори (Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици). У своме родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у Београду, на Калемегдану, чесму.
Док је био на месту великог везира помогао је да један од адмирала турске флоте постане Пиали Мехмед-паша, који је такође српског порекла, рођен у околини Београда 1530. године[2].
Референце [уреди]
- ^ Ismet Kočan. „MIT I STVARNOST - MEHMED-PAŠA SOKOLOVIĆ“
- ^ Tim Pickles: Malta 1565: Last Battle of the Crusades, Greenwood Publishing Group Inc., 2005, ISBN 0-275-98852-X
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Историја Мехмед Паше Соколовића
- „Мит и стварност - Мехмед - паша Соколивић“, Исмет Кочан, Вечерње новости, фељтон, 11 наставака, 11 - 21 децембар 2005.
| Претходник: Семиз Али Паша |
Велики везир Османског царства 1565 — 1579 |
Наследник: Семиз Али Паша |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
