Лединачко језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лединачко језеро
Некадашњи изглед језера
Некадашњи изглед језера
Географски положај
Координате 45°09′54″N 19°48′14″E / 45.164991, 19.803825
Државе Застава Србије Србија
Физичке карактеристике
Географске карактеристике
Лединачко језеро на мапи Србије


Координате: 45° 09′ 54" СГШ, 19° 48′ 14" ИГД

Поглед са висине на Лединачко језеро
Масовно крштење на Лединачком језеру које је организовала Српска православна црква у мају 2006. године

Лединачко језеро је било мало вештачко језеро на Фрушкој гори, у близини насеља Стари Лединци код Новог Сада.

Порекло[уреди]

Језеро је настало током НАТО бомбардовања Југославије 1999, када су пумпе напуштеног каменолома Сребро оштећене и престале да пумпају воду из каменолома. Подземне воде, као и воде из две речице, Лукиног свеца и Сребрног потока, почеле су да пуне каменолом, чиме је настало језеро.

Особине[уреди]

Језеро је заузимало површину од 4 ha и скоро са свих страна је било окружено стрмим литицама. Лединачко језеро је било облика пасуља, дугачко око 400 m, а највећа ширина је била око 100 m. Просечна дубина била је 15 m, а највећа 50 m. Налазило се на надморској висини од 300 m. Вода на површини била је зелена и чиста, због константног дотока из притока, а хладна током летњих месеци.

Историја[уреди]

Крајем 1990-их и почетком 2000-их, права на екплоатацију језера су била предмет расправе у којој је учествовало више страна: месна заједница, град Нови Сад, рударско предузеће Алас регистровано у Раковцу и јавно предузеће које је руководило Националним парком Фрушка гора. Због нејасних одлука општине и суда, постојала је могућност да језеро одмах нестане, пошто је рударско предузеће захтевало назад свој каменолом, а језеро се чинило нестабилним због могућег изливања воде.

Управа Националног парка Фрушка гора је порекла гласине из 2006. да су права на коришћење каменолома продата неком аустријском предузећу, пошто је Скупштина Војводине већ усвојила план да сачува језеро. На крају су се расправе завршиле у корист очувања језера.

Будућност језера је неизвесна. У периоду од 2001. до 2006, оно је било мало туристичко одмаралиште, а месна заједница Стари Лединци и предузеће које управља одмаралиштем имали су жељу да прошире туристичке услуге. Међутим, јуна 2006. одрон са литица је повредио неколико пливача, а јавни приступ језеру је био забрањен. На крају, Републичка инспекција за заштиту животне средине је наредила да се језеро одмах испразни (пошто наредба из 2002. није извршена), јер је ниво воде дошао до врха и почео да се излива. Такође, Републички биро за заштиту животне средине је изразио мишљење да се прво обустави експлоатација камена, уз радове на заштити и очувању природе и да се намена језера промени у место за рекреацију. Становници Лединаца борили су се неколико година за очување језера, организујући протесте против његовог исушивања. [1]

Језеро је испражњено током лета 2009, [1][2] а фирма „Алас“ ће у наредних осам до десет година експлоатисати камен из каменолома у ком је језеро настало. Након тога требало би да се поново упумпа вода и направи језеро. [2] Замишљено је да то ново језеро чини центар будућег парка природе, у ком ће постојати излетиште, плажа, спортски терени за кошарку и фудбал, бициклизам и спортско пењање. [3]

Занимљивости[уреди]

2003. Здравко Чолић је снимио спот за своју песму „Ао, ноно бијела“ на Лединачком језеру.

На језеру су снимане сцене за филмове „Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац“ (2006) и „Чарлстон за Огњенку“ (2008).

У организацији Српске православне цркве на Лединачком језеру су обављана масовна крштења верника.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ MIRKOVIĆ, Z. (15. 7. 2009.). „Isušuju Ledinačko jezero“. Press Приступљено 16. 8. 2009.. 
  2. ^ Pavlica, Maja (3. 8. 2009.). „Jezero isušili, ali od obilaznice ni traga“. Blic Приступљено 16. 8. 2009.. 

Литература[уреди]

  • Милорад Куљић, Кроз Старе Лединце - туристички водич, Стари Лединци, 2008.

Спољашње везе[уреди]