Фрушка гора
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 45° 9' СГ Ш, 19° 43' ИГД
Фрушка гора (мађ. Tarczal, лат. Alma Mons) је острвска планина у Срему. Највећи део Фрушке горе се налази у Србији (у Војводини), док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију. Простире се на дужини од око 75 km, ширине је од 12 до 15 km и захвата површину од 25.525 km². Фрушка гора је 1960. године проглашена националним парком[1] и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539m), а остали значајни врхови су Стражилово (321m), Иришки Венац (451m), Велики Градац (471m) итд.
Назив „Фрушка“ потиче од речи етнонима Франак што указује да су Франци насељавали или контролисали ову планину.[тражи се извор]
Фрушка гора је острвска, стара громадна планина. Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама, пашњацима и житним пољима, на падинама су воћњаци и виногради са чувеним винским подрумима, а делови виши од 300 m су обрасли густом листопадном шумом. На Фрушкој гори је највећа концентрација липове шуме у Европи. Око 700 врста лековитог биља расте на овој планини. Неке од бројних животињских врста су: срна, јелен, муфлон, ласица, дивља свиња, куна, дивља мачка, шакал, зец, итд.
Садржај |
[уреди] Култура
Најзначајнији споменик културе представљају 17 манастира Српске православне цркве распоређених по целој планини. Подигнути су као задужбине српских владарских породица, након што је, у касном средњем веку под притиском Турака, тежиште српске духовне и културне баштине померено на север.[2]
Фрушкогорски манастири су: Беочин, Бешеново, Врдник, Велика Ремета, Гргетег, Ђипша, Јазак, Крушедол, Кувеждин, Мала Ремета, Ново Хопово, Петковица, Привина Глава, Раковац, Старо Хопово, Фенек и Шишатовац.
Фрушка гора је била инспирација многим великанима поезије, од Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Милице Стојадиновић Српкиње; у манастирима су боравили Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Филип Вишњић, Карађорђе и многи други.
На планини се налазе неколико утврђења, међу којима су Петроварадинска тврђава и Врдничка кула која је у рушевинама. Недалеко од Чортановаца се налази луксузна вила Станковић, коју је 1930. године подигао Раденко Станковић, а данас се налази у државном власништву.
[уреди] Насеља
Већи градови којима је окружена Фрушка гора су Сремска Митровица, Рума и Инђија на јужном делу, док су северно од планине Сремски Карловци, Нови Сад, Беочин и Бачка Паланка као и градови у Хрватској: Вуковар и Илок. Многи становници ових, али и других градова одморе и празнике проводе у бројним викенд-насељима на падинама ове планине.
Данас велики проблем представљају прометни регионални путеви који повезују Срем, Банат и Бачку. Њима саобраћа велики број возила, посебно камиона, који загађују и уништавају најлепше делове планине. Некада је на Фрушкој гори била развијена и рударска производња угља у Врднику, али је рудник напуштен пре више деценија.
[уреди] Туризам
На Фрушкој гори постоје више излетишта и одмаралишта. Летенка је познато излетиште и дечје одмаралиште, на Бранковцу се налази одмаралиште Поште. Тестера је дечје одмаралиште, а недалеко од ње на Андревљу се налази одмаралиште у државном власништву. Код ТВ торња се налази хотел, као и на Иришком венцу који је уједно и познато излетиште. На Стражилову, излетишту изнад Сремских Карловаца, се налази гроб Бранка Радичевића. У Врднику се налази бања "Термал" са термалном водом, популарно одмаралиште Ранч Платан и Врдничка кула која је саграђена у римском добу.
[уреди] Види још
| Планине Србије |  |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Варденик | Чемерник | Руј-планина | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован |
||
[уреди] Референце
- ^ Фрушка гора национални парк
- ^ Туристичка организација Србије, О Фрушкој гори
