Фрушка гора

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 08′ 60" СГШ, 19° 43′ 00" ИГД

Фрушка гора
Фрушка гора
Фрушка гора
Надморска висина 539 м Црвени Чот
Државе Застава Србије Србија
Покрајине Војводина
Регије Срем
Области Горњи Срем
Група острвска планина
Фрушка гора на мапи Србије

Фрушка гора (хрв. Fruška gora, мађ. Tarczal, лат. Alma Mons) је острвска планина и национални парк у Срему. Највећи део Фрушке горе се налази у Војводини, Србија, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 75 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Фрушка гора је 1960. године проглашена националним парком[1] и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Порекло назива[уреди]

Назив „Фрушка“ потиче од речи старог словенског етнонима Фруг, синонима за Франке што даје значење имену планине као „планина Франака“.

Природне одлике[уреди]

Фрушка гора је острвска, стара громадна планина. Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а остали значајни врхови су Стражилово (321 m), Иришки Венац (451 m) и Велики Градац (471 m).

Биљни и животињски свет[уреди]

Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама, пашњацима и житним пољима, на падинама су воћњаци и виногради са чувеним винским подрумима, а делови виши од 300 m су обрасли густом листопадном шумом. На Фрушкој гори је највећа концентрација липове шуме у Европи. Око 700 врста лековитог биља расте на овој планини. Неке од бројних животињских врста су: срна, јелен, муфлон, ласица, дивља свиња, куна, дивља мачка, шакал, зец, итд.

Култура[уреди]

Најзначајнији споменик културе представља 16 манастира Српске православне цркве распоређених по целој планини. Подигнути су као задужбине српских владарских породица, након што је, у касном средњем веку под притиском Турака, тежиште српске духовне и културне баштине померено на север.

Фрушкогорски манастири су:

Два манастира која имају блиску историјску везу са фрушкогорским манастирима су:

Манастир Ново Хопово

Фрушка гора је била инспирација многим великанима поезије, од Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Милице Стојадиновић Српкиње; у манастирима су боравили Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Филип Вишњић, Карађорђе и многи други.

На планини се налазе неколико утврђења, међу којима су Петроварадинска тврђава и Врдничка кула која је у рушевинама. Недалеко од Чортановаца се налази луксузна вила Станковић, коју је 1930. године подигао Раденко Станковић, а данас се налази у државном власништву.

Насеља[уреди]

Већи градови којима је окружена Фрушка гора су Шид, Сремска Митровица, Рума и Инђија на јужном делу, док су северно од планине Сремски Карловци, Нови Сад, Беочин и Бачка Паланка као и Илок у Хрватској. Многи становници ових, али и других градова одморе и празнике проводе у бројним викенд-насељима на падинама ове планине.

Привреда[уреди]

Данас велики проблем представљају прометни регионални путеви који повезују Срем, Банат и Бачку. Њима саобраћа велики број возила, посебно камиона, који загађују и уништавају најлепше делове планине.

Некада је на Фрушкој гори била развијена и рударска производња угља у Врднику, али је рудник напуштен пре више деценија. На планини се налазе више површинских копова, што напуштених, што активних.

На Фрушкој гори изграђено је 14 вештачких језера углавном на јужној страни планине (сва осим Поповичког и језера код Тестере) у поточним долинама у циљу наводњавања, одбране од бујица, али и туризма и риболова. Језера од истока ка западу су:

Два језера су настала након попуњавања водом два напуштена површинска копа:

Туризам[уреди]

На Фрушкој гори постоје више познатих туристичких одредишта. Летенка је познато излетиште и дечје одмаралиште, на Бранковцу се налази напуштено одмаралиште Поште. Тестера је дечје одмаралиште, а недалеко од ње на Андревљу се налази одмаралиште и конференцијски центар у државном власништву. Код ТВ торња на Иришком венцу се налази хотел „Норцев“, као и на Иришком венцу који је уједно и познато излетиште. На Стражилову, излетишту изнад Сремских Карловаца, се налази гроб Бранка Радичевића. У Врднику се налази бања „Термал“ са термалном водом и Врдничка кула, која је саграђена на месту утврђења из римског доба.

Поред поменутих познатих одредишта, значајнија су следећа излетишта: Чортановачка шума, Партизански пут, Иришки венац, Главица, Поповица, Змајевац, Хајдучки брег, Цигански логор, Рохаљ базе, Липовача и др. На свим овим излетиштима створени су услови за једнодневни боравак у шуми, шумским пропланцима и на ливадама.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Фрушка гора национални парк

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Планине Србије
Застава Србије