Летов Триглав
| Триглав | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Такмичарска једрилица | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | Летов | |
| Пробни лет | 1947.; 1948.; 1949. | |
| Уведен у употребу | 1948. | |
| Повучен из употребе | почетком 1960.-тих | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Словеније | |
| Број примерака | 12 + 3 прототипа | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Триглав је породица једноседих високоспособних ваздухопловних једрилица. Састоји се од три једрилице КБ-1 Триглав 1, КБ-2 Триглав 2 и КБ-5 Триглав 3. Прва је направљена 1947., друга 1948. а трећа 1949. године. Све су направљене од дрвета и платна, намењена спортским такмичењима и тренажи једриличара.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Републички одбор за спортско ваздухопловство Словеније је 1947. године расписао конкурс за идејни пројект једрилице високе способности која би одговарала лету у алпском подручју. Захтеви конкурса су били: 1. Летење у широком опсегу брзина, 2. велика покретљивост-ефикасно дејство крилаца, 3. повећана стабилност како бочна тако и уздужна, 4. добра прегледност и удобност за пилота, 5. што већа могућа чврстоћа и крутост, 6. што бољи угао планирања и што мање пропадање, 7. једноставна и брза монтажа и демонтажа и 8. лака и једноставна израда (захтеви су формирани према редоследу приоритета). Поред тога једрилица је морала да задовољи све услове Олимпијког комитета прописане за једрилице Олимпијске класе[1].
На конкурсу је учествовао студент са Техничког факултета у Љубљани Јарослав Косер са пројектом под шифрованим називом "Караван" и добио прву награду. С обзиром да није могао да сам обави комплетан посао конструисања летелице њему се прикључио такође колега студент Стојан Хроват и њих двојица, са каснијом помоћи читаве групе сарадника су успели за три месеца да заврше пројект. Завод Летов из Љубљане је на основу тог пројекта а под руководством Ф. Шустершића направио прототип који је на пробним летовима показао сасвим добре резултате. Ова једрилица је добила назив "КБ-1 Триглав 1". Готово паралелно са испитивањем прототипа, пројектанти су се бавили његовим побољшањем, тако да је већ следеће 1948. године направљена побољшана једрилица са називом "КБ-2А Триглав 2" која је први пут полетела 12. октобра 1948. и након тестирања а на основу позитивних резултата, ушла у серијску производњу. Укупно је произведено 12 ових једрилица које су успешно коришћене наредних 10 година.
Даље побољшање једрилице се састојало у томе да се елиминишу сви недостатци који су уочени у претходна два прототипа. Питотова цев је премештена на нос једрилице. Све празнине и зарези свели су се на минимум. При изради трупа и крила посебна пажња је посвећена саставима облоге која је била од дрвене лепенке, захтевало се идеалном уклапању сваке плоче. Поклопац пилотске кабине направљена је у облику калоте од плексигласа. Уместо класичног репа, репне површине су направљене у облику латиничног слова (V). Што се тиче крила на њима су направљене следеће измене: Избачена су закрилца јер су прорези на крилима неопходни за њихову уградњу и функционисање били извор знатних отпора. Врхови крила су добили граничнике да би се смањио индуковани отпор. Таласаста површина крила између ребара (делови крила где је облога била од импрегнираног платна) је сведена на минимум технолошком интервенцијом у току израде. Све ово, уз смањење тежине једрилице за 10 kg је довело до тога да је финеса са 26 повећана на 28,4. Пројектанти и произвођачи једрилица су на практичном примеру видели шта се све може учинити на систематском побољшању квалитета једрилице у сваком погледу. Нажалост направљен је само један прототип ове једрилице названа "КБ-5 Триглав 3" која није ушла у серијску производњу али је значајна као експериметална једрилица која је коришћена у Ваздухопловном савезу Словеније са регистарским бројем YU-4022[2].
Технички опис[уреди | уреди извор]
Овде се даје технички опис једрилице КБ-2А Триглав 2 која је репрезентативан представник ове фамилије једрилице а остале две једрилице ће бити описане оним чиме се разлукују од Триглава 2. Једрилица је комбиноване конструкције дрво и платно. Труп јој је био елипсастог облика обложен оплатом од шпера (полу монокок). На предњем делу трупа је била смештена пилотска кабина са једним удобним заваљеним седиштем и покривана поклопцем од плексигласа из једног дела. Поклопац се отварао унапред а имао је окове који су омогућавали његово лако одбацивање у случају ванредне опасности. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење, а то су: варијометар, компас, висинометар, брзиномер и показивач нагиба. Као стајни трап овој једрилици је служила скија причвршћена амортизером од тврде гуме на крају клизача био је постављен фиксни гумени точак. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.
Форма крила је била равна, док је облик био трапезастог облика са заобљеним крајевима. Самоносећа крила су постављена на средини трупа тако да је летилица била класификована као средњокрилни моноплан. Предња ивица крила је била управна на осу трупа. Носећа конструкција крила је била дрвена са две рамењаче. Главна рамењача је била кутијастог облика док је друга (помоћна) рамењача била од пуног материјала и била је постављена укосо у односу на прву тако да су се на врху крила спајале и чиниле троугласту конструкцију која је знатно повећала крутост целог система. Са предње стране крило је било обложено дрвеном лепенком тако да је са предњом рамењачом чинила снажну торзиону кутију. Излазне ивице крила и управљачке површине пресвучене су импрегнираним платном. Сва најоптерећенија места на крилу су обложена вишеструком шпер облогом. Контрола брзине се остварује помоћу ХС аеродинамичких кочница. Једрилица КБ-2А Триглав 2 је имала закрилца док остале две Триглав 1 и Триглав 3 нису. Једрилица Триглав 1 је имала диедар 4о а једрилице Триглав 2 и Триглав 3 су имале нешто повећан диедар 4,47о а тиме и повећану бочну стабилност.
Једрилице Триглав 1 и Триглав 2 су имале класичан облик репа, конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило. За разлику од њих Триглав 3 је реп имао у облику латиничног слова V. Све једрилице ове породице су направљене искључиво од домаћих материјала.
Варијанте једрилица[уреди | уреди извор]
- КБ-1 Триглав 1 - Пројект реализован 1947. године.
- КБ-2А Триглав 2 - Пројект реализован 1948. године.
- КБ-5 Триглав 3 - Пројект реализован 1949. године.
На основу техничких карактеристика види се да су сва ова три типа у ствари побољшања једне те исте једрилице.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике наведене овде се односе на једрилице Летов Триглав а према изворима[3][4]
Техничке и летне карактеристике
| Карактеристике | КБ-1 Триглав 1 | КБ-2А Триглав 2 | КБ-5 Триглав 3 |
|---|---|---|---|
| Финеса | 1 : 26,3 при брзини 69 km/h | 1 : 26,3 при брзини 69 km/h | 1 : 28,4 при брзини 71 km/h |
| Перформансе |
|
|
|
| Димензије |
|
|
|
| Маса |
|
|
|
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Једрилице Триглав је производио Завод Летов из Љубљане. Укупно је произведено 12 у серијској производњи и 3 прототипа. Серијска производља је почела 1950. и трајала је до краја 1952. године. Након фабричког тестирања, прегледа Савезне комисије за цивилну пловидбу, једрилице су добијале регистрациони број и диструбуиране су Аероклубовима широм Југославије. Прва једрилица је била испоручена Аероклубу Загреб 19. октобра 1950. а последња ВП у Земуну 10. септембра 1952. године. Табеларно је приказан распоред једрилица Триглав по аероклубовима.
| Регистарски број | Аероклуб | Регистарски број | Аероклуб |
|---|---|---|---|
|
|
|
|
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Нема података о томе да ли је сачуван неки од примерака неке од ових једрилица.
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Орлик (ваздухопловна једрилица)
- Ваја
- Мачка
- Олимпија (ваздухопловна једрилица)
- Делфин
- Јастреб Вук-Т
- Соко (ваздухопловна једрилица)
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- „Jadralno letalo KB 1 Triglav”. Krila. 1 (Letalska zveza Slovenije): 26. 1958.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Narodna krila Jan 1949.
- Triglav and CIRUS HS 62, Vintage Yugoslav Sailplanes Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2019)
- jedrilica zračna
- Koser- Hrovat KB-1 "Triglav", 1948
- KB-1 Triglav
- KB-5 Triglav III
- KB-5 Triglav III-Modelarstvo
- Triglav 1 i Triglav 3, paluba
- KB-5 Triglav III-Aerozaprega Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2019)
- Типови једрилица и моторних једрилица