Ренбусар

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ренбусар (нем. Rhön Bussard)

Једрилица Rhönbussard у музеју
Једрилица Rhönbussard у музеју

Општи подаци
Намена Обука и тренажа
Посада 1
Порекло  Краљевина Југославија
Произвођач Aкадемски Аероклуб Београд (лиценца)
Пробни лет 1937.(YU)
Уведен у употребу 1937.(YU)
Повучен из употребе 1971.(Финска)
Статус неактиван
Први оператер ААК Београд
Број примерака 1
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

Ренбусар (нем. Rhön Bussard) је једноседа ваздухопловна једрилица, дрвене конструкције. Направљена је у Краљевини Југославија 1936—1937. године у радионици Академског Аероклуба Београд намењена такмичењима и тренажи спортских пилота и једриличара.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Једрилица Ренбусар цртеж у три пројекције
Једрилица Ренбусар у Аргентини
Једрилица ААК Ренбусар YU-OLUJ из 1938.

Произвођач и конструктор једрилица Алекандер Шлајхер (нем. Alexander Schleicher) је почео 1932. тражити једрилицу која ће попунити празнину између Грунау Баби-а и високо способних једрилица тога доба а да буде јефтинија од њих. Ангажовао је пројектанта Ханса Јакобса[1] (нем. Hans Jacobs) а резултат је био Ренбусар (нем. Rhön Bussard) која је први пут полетела 1933. године[2].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Ренбусар (нем. Rhön Bussard) је била једрилица дрвене конструкције. Труп јој је био елипсастог облика обложен оплатом од шпера. На кљуну је била смештена отворена пилотска кабина са вертробраном од плексигласа.

Крила су била равна, комбинованог облика: корен и средишњи део крила је био правоугаоник а врх крила је био трапезастог облика са заобљеним крајевима. Крило је било постављено на горњој ивици трупа тако да је летелица била класификована као висококрилни моноплан. Носећа конструкција крила је била дрвена са предње стране обложена дрвеном лепенком а задње ивице крила и управљачке површине пресвучене су импрегнираним платном. Аеропрофил крила је био Gö 535. Крила су била опремљена аеродинамичким Schempp-Hirth кочницама.

Као стајни трап овој једрилици је служио дрвени клизач (скија) причвршћен амортизерима од тврде гуме. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Ренбусар (нем. Rhön Bussard) а према изворима[3]

Финеса 1 : 19,8 при брзини 67,3 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 130 km/h
  • минимална брзина 50 km/h
  • макс. брзина аеро вуче 120 km/h
  • макс. брзина витла 80 km/h
  • минимално пропадање   0,88m/s при брзини 57,7 km/h
Димензије
  • размах крила 14,30m
  • дужина 5,80m
  • висина 2,00m
  • површина крила 14,10m²
  • аеропрофил крила Gö 535
  • виткост 14,50
  • макс. оптеречење крила; 17,4kg/m²
Маса
  • сопствена 150 kg
  • носивост 95 kg
  • полетна 245 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Једрилица Ренбусар (нем. Rhön Bussard) се производила у Немачкој почев од 1934. године и до краја рата је произведено преко 220 примерака ових једрилица.

Једини примерак у Краљевини Југославији је израђен у радионици Академског Аероклуба у Београду 1936—37. Пошто је у то време била најбоља једрилица у Југославији учествовала је на разним такмичењима и два пута узастопце (1938. и 1939) освајала је прва места на националном једриличарском првенству и Марибору. Била је регистрована ознаком YU-OLUJ.[4] Са овом једрилицом је 2. јуна 1940. године доживео удес на Бањичком вису у Београду наставник једриличарства и члан Академског аероклуба студент технике Душан Недокланац. Том приликом Душан је погинуо а једина једрилица Ренбусар је тотално уништена[5][6][7].

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

У Србији није сачувана ова једрилица нити њени остатци. У Немачкој је једна једрилица овог типа регистарског броја D-7059 произведена 1937. године, потпуно ремонтована 1993. године и од тада је у летном стању. Од 1993. ова једрилица је имала 340 полетања и 132 сата лета. Влада покрајине Хеасен га је прогласила 2011. за Мобилни технички споменик и сада је на рестаурирацији[8]. У 2010. години на евиденцији ваздухоплова су била још активна три Ренбусар-а, два у Немачкој и један у Белгији. У музеју ваздухопловства Финске се чувају остатци трупа ове једрилице.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hans Jacobs”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2014. г. Приступљено 24. 06. 2020. 
  2. ^ Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (на језику: (језик: немачки)). Bonn: Eqip. ISBN 3-9806773-6-2. 
  3. ^ „The Rhönbussard - 1933”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2019. 
  4. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  5. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  6. ^ Paluba slike:banjica 1940.jpg и bbanjica 1940.jpg
  7. ^ Жртва једриличарског спорта
  8. ^ „Wasserkuppe: Rhönbussard”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (на језику: (језик: немачки)). Bonn: Eqip. ISBN 3-9806773-6-2. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ренбусар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ренбусар&oldid=27368614”