Грунао Беби

С Википедије, слободне енциклопедије
Грунау Беби

ваздухопловна једрилица Grunau Baby у лету
ваздухопловна једрилица Grunau Baby у лету

Општи подаци
Намена високоспособна једрилица
Посада 1
Порекло  Краљевина Југославија
Пробни лет 1936.
Уведен у употребу 1937.
Повучен из употребе још лети као олдтајмер
Први оператер Аеро клуб
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

Грунау Беби (нем. Grunau Baby) је тренажна једрилица саграђена од мешовитог материјала (дрво и платно). пројектована је 1931. године, производила се од 1933. године у преко 20 земаља до 1960.-их година и направљена је у највећем броју примерака (процена је између 10.000 и 15.000).

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

једрилица Grunau Baby цртеж у три пројекције
једрилица Grunau Baby на изложби
Музејски експонат једрилица Grunau Baby
Једрилица Grunau Baby са моторним погоном
Једрилица Grunau Baby III са точком

Ову једрилицу је пројектовао Едмунд Шнајдер (нем. Edmund Schneider) 1931. године. Помоћници при томе су му били Волф Хирт (нем. Wolf Hirth) и Хуго Кромер (нем. Hugo Kromer). Захтеви су били да једрилица буде јефтина једноставна за израду и одржавање као и да буде безбедна за једриличаре. Пројектанти су успели да оговоре свим захтевима и стварно су направили добру једрилицу која је годинама била у употреби.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Једрилица Грунао Беби је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека обложена дрвеном лепенком. Кабина је била отворена са ветробраном од плексигласа. Многи градитељи су у циљу заштите пилота правили једрилице са заштитном хаубом од плексигласа. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио метални клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На каснијим моделима је у продужетку иза клизача уграђиван и фиксан гумени точак. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.

Крило је било равно, имало је праву нападну ивицу а задња (излазана) ивица је имала елипсаст облик. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Аеропрофил крила је био Götingen 535 виткост крила је била 12,8. Крила су косим подупирачима била ослоњена на труп једрилице а била су опремљена аеродинамичким кочницама.

Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило. Хоризонтални стабилизатори су такође подупирачима били везани за труп једрилице.

Варијанте једрилица[уреди | уреди извор]

  • Baby I - једрилица са размахом крила 12,87m и површином 14m²
  • Baby II - редизајнирана једрилица са продуженим крилом 70 cm
  • Baby IIb - са уграђеним аеродинамичким кочницама Schempp-Hirth
  • Motorbaby - са уграђеним мотором за самопогон снаге 13,2 kW
  • Baby III - послератна модификација (1950) са уграђеним точком
  • Baby IV - аустралијска верзија
  • Baby V - двоседа једрилица направљено само 6 komada
  • Cumulus -једрилица са металним костуром (челична решеткаста конструкција) 20 комада

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Грунау беби а према изворима[1][2].

Финеса 1 : 17 при брзини 60 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 160 km/h
  • минимална брзина 45 km/h
  • макс. брзина аеро вуче  km/h
  • минимално пропадање 0,9 m/s при брзини 50 km/h
Димензије
  • размах крила 13,50m
  • дужина 6,15 m
  • висина 1,35m
  • површина крила 14,20m²
  • виткост крила 12,80
  • аеропрофил крила Gotingen 535
  • макс. оптеречење крила; 17,6 kg/m²
Маса
  • сопствена 160 kg
  • полетна 250 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

једрилица Grunau Baby југословенске производње

Производња једрилица Грунау Беби је почела у Краљевини Југославији половином 30.-тих година па све до почетка Другог светског рата. Са једном таквом једрилицом је 23. августа 1940.g. Георгије Нинчић[3] поставио рекорд летећи непрекидно 2 h i 45 min. У том периоду је направљен мањи број примерака али зато након рата произведен занатно већи број примерака. Поред самоградње у аероклубовима ова једрилица се индустријски производила у фабрици Летов у Љубљани[4]. У послератном периоду ова једрилица је одиграла значајну улогу у образовању наших пилота и једриличара. Коришћена је од самог краја рата па до почетка 70.-тих година када је дошло до масовне замене једрилица дрвених конструкција једрилицама саграђених од стаклопластике. На овом поднебљу ова једрилица је коришћена преко 35 година, што је својеврстан доказ квалитета ове једрилице.

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Једрилица D.F.S./66 Грунао Беби регистарски број YU-2113, Серијски № 151 се чува у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ jedrilica zračna
  2. ^ „Schneider Grunau Baby”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2023. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  3. ^ „Георгије Нинчић”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2019. 
  4. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010. 225 значајних летелица (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010. 225 значајних летелица (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (на језику: (језик: немачки)). Bonn: Eqip. ISBN 978-3-9806773-6-3. 
  • Hardy, Michael (1982). Gliders and Sailplanes of the World. Shepperton: Ian Allan. стр. 50—51. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Грунао Беби на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грунао_Беби&oldid=27676058”