КБ-3 Јадран
| КБ-3 Јадран | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | тренажна једрилица амфибија | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | Летов Љубљана | |
| Пробни лет | 1949. | |
| Уведен у употребу | 1950. | |
| Повучен из употребе | крајем 60.-тих година | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Број примерака | 6 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
КБ-3 Јадран је једноседа ваздухопловна једрилица амфибија која је могла да слети на травнату полетно слетну стазу али и на водену површину, као и да полети са њих. Намењена је тренажи једриличара.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Још као студент инж. Јарослав Косер је пројектовао једрилицу која је добила име "Триглав" ова једрилица се показала као добра, тако да је направљена једна мања серија ове једрилице. На захтев Аероклуба из Ријеке који су имали жељу да користе узгонска струјања Велебита, Орјена и планина дуж јадранске обале а одсуство погодних терена за градњу аеродрома дошло се на идеју да се конструише једрилица амфибија која би била у стању да полеће и слеће са травнатих писта али и са водених површина[1]. Идеја није нова, али се у свету ретко користила тако да би ова једрилица била негде међу првих пет у свету. Фабрика Летов из Љубљане се прихватила тог пројекта па је 1948. године формиран пројектни тим на чијем је челу био инж. Косер који је користећи се искуством са пројекта "Триглав" кренуо да решава проблеме које пред конструктора поставља хидро једрилица названа Јадран.
Пошто се у то време као основни материјал за градњу једрилица користило дрво, највећи проблем је представљао труп једрилице који се правио у облику чуна од водоотпорног материјала са много тежом основном конструкцијом која је морала да савлада знатно већи отпор воде у односу на ваздух, тако да је тежина трупа представљала ограничавајући проблем. За крило једрилице је усвојено крило са једрилице Триглав са извесним модификацијама а то су друкчије везивање крила и трупа, уклоњена су закрилца и уграђени су пловци који су се у току лета увлачили у крила.
Прототип је завршен 1949. година а прва испитивања ове једрилице су обављена на води на реци Љубљаници где је проверена стабилност на води. Након тога се прешло на испитивање у ваздуху, једрилица је полетала са травнате писте уз помоћ витла и слетала на њу. Када је једрилица задовољила све захтеве тестирања у ваздуху прешло се на тестирање слетања и полетања са водених површина а то се обављало на Бледском језеру (мирним водама). На крају је дошао на ред и финални тест тј. испробавање једрилице на мору. За полетање са морске површине се користила аеро запрега у овом случају коришћен је хидроавион Аеро-2Х. Постојало је и решење постављање витла на понтон који би се користио за полетање једрилице са површине мора. Једрилица је тада добила и званичан (службени) назив КБ-3 Јадран.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Код једрилице КБ-3 Јадран слободно носеће крило је постављено на горњу ивицу трупа па је тако добијена летелица висококрилни моноплан. Труп једрилице КБ-3 Јадран је био чунастог облика. Носећа конструкција је направљена од дрвета а облога је од водоотпорног шпера. Кљун једрилице има облик бродског прамца. Дно трупа, онај део који се налази у води за време пловидбе, је направљен каскадно што омогућава лако одвајање од воде у тренутку полетања једрилице. Труп се иза крила нагло сужава и диже према репу. На кљуну је била смештена једноседа пилотска кабина са поклопцем од плексигласа из једног дела који се отварао у страну. Поклопац је био опремљен специјалним оковом који је омогућио одбацивање поклопца у случају ванредне опасности. Кабина једрилице је била опремљена сетом инструмената за дневно летење.
Стајни трап једрилице се састоји од клизача, у ствари оковане кобилице трупа и еластичне дрљаче испод репа једрилице.
Крила су била трапезастог облика са заобљеним крајевима. Носећа конструкција крила је била дрвена са две рамењаче, са предње стране обложена дрвеном лепенком а задње ивице крила и управљачке површине пресвучене су импрегнираним платном. Аеропрофил крила је био Gö 549 а виткост 17. Крила су била опремљена аеродинамичким кочницама и са горње и доње површине крила. Са доње стране крила су били монтирани пловци који су се у току лета и атерирања на тло уклапали у крило а за време слетања на воду би се извлачили. Извлачење и увлачење крилних пловака се остваривало хидрауличним путем. Ови пловци су повећавали стабилност летилице код слетања, плутања или полетања на мирном и немирном мору. Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу КБ-3 Јадран а према изворима[2]
| Финеса | 1 : 25 при брзини 70 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Након успешног тестирања прототипа једрилице КБ-3 Јадран, направљена је једна серија од 5 једрилица овог типа тако да је укупно направљено 6 комада. оне су све доbиле половидбену дозволу и регистроване су бројевима: YU-6001, YU-6004, YU-6006, YU-6007, YU-6008 и YU-6011[3]. Остало се на том броју јер није било већег интересовања поморских аероклубова за ову једрилицу. Направљене једрилице су коришћене углавном у приморским аероклубовима и у Словенији све до 60.-тих година 20. века када се дрвене једрилице полако замењују једрилицама направњених од стаклопластике и угљеничних влакана.
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Једрилица КБ-3 Јадран (прототип) регистарски број YU-6001, производње Летов Љубљана Серијски № 104 чува се у депоу Музеја ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду, нажалост није изложена, тако да није доступна јавности.
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Х 49 Сплит
- Летов 21
- Letov 22
- Ждрал
- Икарус Кошава
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- VSJ, Savezni odbor (novembar 1949). „Završen konkurs Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije za konstrukcije vazduhoplovnih jedrilica”. Narodna krila (на језику: (језик: српски)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 11: strana 29.
- OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Оштрић, Шиме; Мицевски, Милан (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.