Хосу-Тишма

С Википедије, слободне енциклопедије
Хосу-Тишма

Школско тренажна једрилица Хосу-Тишма
Школско тренажна једрилица Хосу-Тишма

Општи подаци
Намена Обука једриличара
Посада 1
Порекло  Краљевина СХС
Произвођач Самоградња
Пробни лет 29.09.1923.
Уведен у употребу 1923.
Повучен из употребе 1923.
Статус неактиван
Први оператер Хосу-Тишма
Број примерака 1
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Хосу-Тишма је експериментална (триплан=трокрилац)ваздухопловна једрилица намењена за основну обуку и тренажу пилота и једриличара. Мешовите је конструкције (претежно дрво и платно). Ову једрилицу су конструисали инжењер Владимир Тишма и пилот Хосу Иштван (HOSSZÚ, István) 1923. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. Владимир Тишма копројектант једрилице Хосу-Тишма
Једрилица Хосу-Тишма изглед спреда
Једрилица Хосу-Тишма у лету 1923.
Слом једрилице Хосу Тишма 1923.

Истван ХОССЗУ je започео пројектовање и изградњу своје једрилице 1916. Али пројекат је први пут прекинут због рата. После рата, радио је у Аеропланској радионици у Новом Саду, поправљајући и одржавајући авионе нове краљевине Срба, Хрвата и Словенаца-(Југославије). Ту му се прикључује инж. Владимир Тишма који је такође дошао на посао у Нови Сад и заједнички настављају рад на једрилици 1922. године. Тишма је извршио детаљан аеродинамички и статички прорачун једрилице па је на основу тога требало да изврше детаљну прераду једрилице и довели је у сагласност са прорачунима. За то су им недостајала финансијска средстава која су обезбедили захваљујући донатору господину Липовшићу фотографу из Сиска ваздухопловном ентузијасти, па је посао настављен у Сиску. Изградња једрилице је завршена крајем августа 1923, а пробни летови су започели 29. септембра 1923. Стартовање једрилице је обављано аутомобилском вучом.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Нова једрилица је имала три пара крила била је троктилац, размах највећег, износио је 6 m. крила су имала дрвену конструкцију а оплата је била од импрегнираног платна. У облику гондоле била је смештена пилотска кабина. Гондола је била затворена, а са репом је спајала дрвена решеткаста конструкција. Једрилица је била дуга 5 m. Испод трупа су били монтирани бициклистички точкови као стајни трап а испод репа се налазила еластична дрљача. Летелица је имала масу од 50 кг, а била је једносед. На основу пробних летова утврђено је да је могла достићи висину од 150 m а дужина трајања лета (аутономија) и до пола сата. За полетање једрилице је коришћена аутомобилска вуча.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Хосу-Тишма а према изворима.

Финеса 1 : при брзини  km/h
Перформансе
  • максимална брзина  km/h
  • минимална брзина  km/h
  • макс. брзина аеро вуче  km/h
  • макс. брзина витло  km/h
  • минимално пропадање  m/s при брзини  km/h
Димензије
  • размах крила 6,00m
  • дужина трупа 5,00m
  • висина m
  • површина крила m²
  • виткост
  • аеропрофил крила
  • макс. оптеречење крила; kg/m²
Маса
  • сопствена 50 kg
  • носивост 80 kg
  • полетна 130 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

У првом лету 29. септембра 1923. једрилицом је управљао И. Хосу и тада је једрилица прелетела 1700m на висини од 80m[1]. Након неколико врло задовољавајућих летова, једрилица је сломљена приликом слетања[2]. Пошто Хосу и Тишма нису имали средстава да поправе једрилицу она је остала у хангару Липовшића у Сиску на чувању и даља њена судбина није позната[3].

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Није сачувана ова једрилица нити њени остатци.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг.Грегорића. 
  2. ^ Hosszú-Tišma Triplan 1923
  3. ^ Gábor Fekecs

Литература[уреди | уреди извор]

  • Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг.Грегорића. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]