Холсдертојфел

С Википедије, слободне енциклопедије
Холсдертојфел

Једрилица Холсдертојфел
Једрилица Холсдертојфел

Општи подаци
Намена Обука и тренажа
Посада 1
Порекло  Краљевина Југославија
Произвођач Самоградња
Пробни лет 1934.(YU) 1928.(D)
Уведен у употребу 1935.(YU) 1929.(D)
Повучен из употребе 1941.(YU) 1950.(D)
Статус неактиван
Први оператер ЈЦ Златибор
Број примерака 3 (у Југославији)
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Холсдертојфел (нем. Hol`s der Taufel) је једноседа ваздухопловна једрилица-клизач, мешовите конструкције (дрво и платно). Направљена је у Краљевини Југославији 1935. године у режији ЈГ Девети из Београда и Једриличарске групе "Љубљана" а намењена је обуци и тренажи спортских пилота и једриличара. У Југославији је имала популарни назив „Летећи ђаво”.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Једрилица Hol`s der Taufel цртеж у три пројекције
Једрилица Hol`s der Taufel у фабрици у Ужицу 1935.
Носећа конструкција једрилице Hol`s der Taufel у Ужицу 1935.

Давне 1923. године Александар Липиш (Alexander Lippisch) са својим сарадником Фриц Штамером (Fritz Stamer) су пројектовали једрилицу-клизач под називом Djävlar Annama. Ова једрилица је послужила за развој осталих клизача тако да су формирана три правца: први правац је био Едмунд Шнајдер (Edmund Schneider) са својим пројектом Грунау 9, други је био Ханс Јакобс са пројектом Холсдертојфел (Hol`s der Taufel), а трећи пројект је био Цеглинг (Zögling) кога су водили А. Липиш и Ф.Штамер. Сва ова три пројекта су била успешна да би се од њихових најбољих особина 1938. године пројектовао клизач SG 38, који је у употреби био све до прве половине 60.-тих година двадесетог века.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Једрилица-клизач Холсдертојфел (нем. Hol`s der Taufel) је једносед мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Предњи део трупа у коме се налази кабина пилота је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека обложена дрвеном лепенком и платном. До излазне ивице крила кабински део трупа се сужава тако да се труп наставља ка вертикалном стабилизатору у виду решеткасте конструкције. Кабина је била отворена. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио дрвени клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.

Крило је било равно, имало је праву нападну ивицу нормалну на осу једрилице а облик крила је био правоугаоник који се завршавао заобљеним крајем. Крило је имало две рамењаче. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила и крилца су била обложена импрегнираним платном. Крила су косим подупирачима била ослоњена на труп једрилице.

Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило. Хоризонтални стабилизатори су били ослоњени на решеткасту конструкцију трупа. Кормила висине и правца су имала дрвену конструкцију обложену импрегнираним платном. Додатно учвршчивање везе измеђи предњег дела трупа и крила са репом се постигло затезачима од челичних жица.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Холсдертојфел (нем. Hol`s der Taufel) а према изворима[1]

Финеса 1 : 15 при брзини 41 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 110 km/h
  • минимална брзина 41 km/h
  • минимално пропадање 1,2  m/s при брзини 41 km/h
Димензије
  • размах крила 12,70m
  • дужина 6,45m
  • висина 2,15m
  • површина крила 20,21m²
  • аеропрофил крила: непознат
  • виткост 8
  • макс. оптеречење крила; 8,4kg/m²
Маса
  • сопствена 95 kg
  • носивост 75 kg
  • полетна 170 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Једрилица-клизач Холсдертојфел (нем. Hol`s der Taufel) се производила у Немачкој фирми Александра Шлајхера почев од 1928. године. То је уједно и прва једрилица која се серијски производила у овој фирми, која данас представља водећег произвођача једрилица у свету[2]. Ова једрилица се производила и у аероклубовима као самоградња тако да се не зна тачно колико је укупно произведено ових једрилица.

Два примерка у Краљевини Југославији су израђена 1934. године у столарској радионици Ђока Поповића у Ужицу једну за рачун Једриличарског центра "Златибор" а другу за Једриличарску групу "Девети" из Београда. Златиборска једрилица је регистрована 1935. године бројем K1-YU а Београдска K1B-YU.[3]. ЈГ Девети је са својом једрилицом учествовала на првом југословенском једриличарском такмичењу које се одржавало на Звездарској падини у Београду. Трећу једрилицу-клизач направила је Једриличарска група "Љубљана" a била је регистрована ознаком YU-L5.

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Код нас није сачувана ова једрилица, али се могу видети у Ваздухопловним музејима по Европи али углавном реплике.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци:Hol's der Teufel
  2. ^ Историја А.Шлајхера
  3. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (на језику: (језик: немачки)). Bonn: Eqip. ISBN 3-9806773-6-2. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]