Лиха

С Википедије, слободне енциклопедије

Лиха или Лих је у грчкој митологији био Хераклов гласник.

Митологија[уреди | уреди извор]

Иако је био странац, Херакле је Лихи поверио многе одговорне дужности. Након разарања Ехалије, Херакле је Лиху послао у Трахин да доведе заробљенице, међу којима и Јолу. Такође, послао га је и да најави Дејанири његов долазак.[1] Међутим, Лиха је имао дуг језик и испричао Дејанири о љубавној афери њеног мужа са Јолом.[2] Дејанира се уплашила супарнице, па је по Лихи послала Хераклу одећу натопљену Несовом крвљу, у лажном убеђењу да ће јој то повратити љубав супруга. Међутим, крв је заправо била отровна и Херакле је издахнуо у тешким мукама. Док је умирао, ухватио је Лиху за ноге и бацио га на стену која је израњала из мора. Према другој причи, Лиха се претворио у камен у Херакловим рукама и по њему је названа група острва крај Еубеје[1] или у стену људског облика, за коју су се морнари бојали да привежу своје бродове јер су сматрали да је живо биће.[3] Лиху је поменуло неколико аутора[4], међу којима и Овидије у „Метаморфозама[5], а и Сенека у причи о Херкулу[6].

Друге личности[уреди | уреди извор]

  • Лиха је описан као добротвор Спартанаца, који су га у току владавине Анаксандрида послали у делфско пророчиште како би сазнао где су Орестове кости које су им биле неопходне да би победили Тегејце. Тамо му је наложено да оде у Тегеју, где ће наћи то што тражи и тако постати владар те земље. Није му било тешко да тамо доспе, јер је у то време владало примирје. Тамо је наишао на ковача који је ковао копље од гвожђа, а не од бронзе, што га је зачудило. Међутим, ковач му је саопштио да је сам наишао на још веће чудо када је копао бунар; на сандук са костима. Пошто је схватио да је нашао шта је тражио, вратио се у Спарту како би саопштио добре вести. Предложио је да га тамошње судије тобоже протерају због злочина и он је пребегао у Тегеју издајући се за изгнаника. Замолио је ковача да га сакрије у своју ковачницу, што је овај и учинио и Лиха је украо кости. Однео их је у Спарту и сахранили су их крај храма Суђаја. Од тог доба, спартанска војска није губила битке од тегејске.[3]
  • У ВергилијевојЕнејиди“, Турнов савезник који се борио против Енеје у Италији и кога је Енеја убио.[7]
  • Један од бранилаца Тебе у рату седморице против Тебе кога је убио Хипомедонт.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Philoctetes; Appearance of Philoctetes
  3. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  4. ^ Greek Myth Index: Lichas Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2011), Приступљено 11. 4. 2013.
  5. ^ theoi.com: OVID, METAMORPHOSES 9, Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ theoi.com: SENECA, HERCULES OET. 1, Приступљено 11. 4. 2013.
  7. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Phylleus to Priapus