Мали александар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мали александар
Blue-ringneck.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Psittaciformes
породица: Psittacidae
род: Psittacula
Биномијална номенклатура
Psittacula krameri
(Scopoli, 1769)
природни ареал распрострањења
природни ареал распрострањења
Екологија таксона

Мали александар (Psittacula krameri) по распрострањености од свих врста средњих папагаја, изузимајући нимфу спада у територијално најраспрострањенију врсту папагаја. Његова природна пребивалишта простиру се у западној, централној и делу источне Африке, и земљама Индијског потконинента.

Величина ових папагаја креће се од 40-42 cm. Основна боја им је зелена са светлије зеленим грудима и карактеристичним црвеним кљуном. Мужјак се од женке разликује по црвено-црном оковратном прстену који добија тек после две године старости, када ова врста папагаја и постаје полно зрела. Иначе пол младих птица је веома тешко разликовати јер су буквално идентичне. Вештачком селекцијом добијено је пуно различитих мутација. Жута(лутино), плава, бела(албино), сива, олива, светло плава, циметна, па, у последње време плава са белом главом, бела са плавом главом, бела са плавом главом и зеленим репом су неке од мутација које срећемо у волијерама одгајивача.

Мали александар је најчешће чувана врста из рода Psittacula. Није претерано захтеван у погледу исхране и предност је у прилично лаком парењу и одгајивању младих. У доста дубоким дупљама дрећа женка полаже 3-5 белих јаја величине 24x30 mm и лежи на њима наредна 22 дана. Након шест недеља од излегања, млади ће напустити гнездо, већ поприлично оформљени и оперјали, са нешто краћим репом, који ће временом достићи пуну дужину. Остају са родитељима још 4-5 недеља учећи да једу и стичући летачко знање.

Неколико година уназад примећена су читава јата од стотинак јединки у миграционом лету над Енглеском, па је врло вероватно да ће се ова врста папагаја населити и по Европи у следећем временском периоду.

Као кућни љубимац, мали александар је веома захвалан. Храни се зрневљем сунцокрета, проса, овса, светлог семена, америчког и сирка шећерца, конопље, као и кукурузом кокичарем уз додатак воћа јабуке, и поврћа-шаргарепе, спанаћа, паприке са семеном и дршком, краставца и посебно листом маслачка, першуном, што му представља посебну посластицу. Купус и поврће из те породице треба избегавати јер постоји могућност добијања пролива, што у дужем периоду може да изазове и трагичан исход.


Литература[уреди]

  • Овај текст или један његов део је преузет са сајта www.parrotfactory.com. Дозвола се може видети овде

Спољашње везе[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о:
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мали александар