Сунцокрет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Сунцокрет (група).
Сунцокрет
Helianthus whorl.jpg
Систематика
царство: Биљке (Plantae)
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Helianthus
Биномијална номенклатура
Helianthus annuus
L.
Екологија таксона

Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. heliosсунце и грч. anthosцвет) из породице је главочика (Asteraceae).

Опис биљке[уреди]

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја.

Порекло[уреди]

Поље сунцокрета

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавали у хлеб и правили и уље од сунцокрета.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.

Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.

Распрострањеност[уреди]

У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]