Сунцокрет
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Сунцокрет | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Систематика | ||||||||||
|
||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||
| Helianthus annuus L. |
||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||
Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. helios – сунце и грч. anthos – цвет) из породице је главочика (Asteraceae).
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја.
Порекло [уреди]
Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавали у хлеб и правили и уље од сунцокрета.
Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.
Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.
Распрострањеност [уреди]
У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.
Галерија [уреди]
-
Поље сунцокрета у Бугарској
-
Сунцокрет и пчела
-
Поље сунцокрета у Швајцарској