Сунцокрет
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Сунцокрет | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||
| Систематика | ||||||||||
|
||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||
| Helianthus annuus L. |
||||||||||
| Екологија таксона |
Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. helios) (сунце) и (грч. anthos) (цвет) из породице је главочика (Asteraceae).
Садржај |
[уреди] Опис биљке
Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја.
[уреди] Порекло
Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавели у хлеб и правили и уље од сунцокрета.
Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.
Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.
[уреди] Распрострањеност
У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.
[уреди] Лековити делови
[уреди] Галерија
 Пчела скупља мед |
Сунцокрет у Северној Дакоти |
 Сунцокрет висок 2 m |
 Клица сунцокрета стар 3 дана |
 Поље сунцокрета у Бугарској |
 Сунцокрет и пчела |
 Холандија |
|
 Поље сунцокрета у Швајцарској |
 Сазрела глава сунцокрета |
 Сунцокрет |
