Маражо

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 0° 58′ 43" ЈГ Ш, 49° 34′ 54" ЗГД

Острво Маражо

Маражо (порт. Ilha de Marajó) је велико речно острво (ада) на делти Амазона у бразилској држави Парá, површине 40.145 км². Острво се налази у истоименој групи од 3000 острва у којој је највеће, по површини веће од Белгије, прекривено бујном тропском вегетацијом на западу, и саванама на истоку. Острво је познато и по феномену великих плимних таласа, познатих као pororoca, који настају на месту гдје се сусрећу воде Амазона са Атлантиком. Таласи високи око 4 метра путују 300 километара узводно Амазоном, брзином од 30 километара на сат, што је почело привлачити и сурфере.

Велику атракцију представља и грнчарија древног народа Маражо, која се може видети у музеју Маражо, Cachoeira do Arari. Древни народ Маражо живео је на острву око 1000 година, градили су земљане хумке, канале и бране. Млађег датума су свакако фолклорни плесови carimbó и lundu, пореклом од доведених црначких робова.

Црвени ибиси на острву Маражо

Током раздобља интензивних киша, од јануара до маја, територија острва Маражо је углавном поплављена. Острво је познато и по великом броју бивола, јер тамо живи највеће крдо у Бразилу. Биволи служе за транспорт и у селу и у граду, а њихово месо је основ типичним јелима тог подручја. Прастановници Индијанци Aruã, који су говорили језиком Аравакан су нестали, а први покушај да се упознају десио се 1877, када је уз помоћ последњег Аруã Индијанца састављен речник од 200 речи.

Маражо је највеће слатководно острво на свету.

Спољашње везе[уреди]