Марин Бечић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марин Бечић
Пуно имеМарин Бечић
Датум рођења1468.
Место рођењаСкадар, Млетачка република
Датум смрти1526
Место смртиПадова, Млетачка република

Марин Бечић (итал. Marino Bechichemo; алб. Marin Beçikemi) (Скадар, 1468 — Падова, 1526) био је млетачко-албански дипломата, хуманиста и латиниста, католичке вероисповести, пореклом из српског приморског племена Паштровићи. Велики део свог живота је провео у градовима Бреши, Мантови и Падови. Своја дела је писао углавном на латинском језику, а чувају се у Млетачкој библиотеци Марцијана и Ватиканској библиотеци.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Место Мариновог рођења није познато, али се претпоставља да је рођен у граду Скадру 1468. године.[1][2] Породица је била дипломатска, српског порекла из суседних Паштровића из околине данашње Будве.[1][3] Његов отац Марин, био је дипломата Млетачке републике код Османлија, а деда Петар албански посланик у Млецима.[1] Након пада Скадра под турску власт 1477, родитељи му одлазе у заробљеништво, а Марин напушта Скадар и одлази прво у Улцињ, а након тога у Брешу у Италији.[2] Тамо је усавршио латински и грчки језик. Касније, 1484. године одлази у Улцињ где се оженио у угледној породици Дабро. 1492. године, на позив Већа умољених, он одлази у Дубровник. Тамо је био ректор школе и спријатељио се са дубровачким песником Иваном Гучетићем.[1] Након четири године, напушта Дубровник и одлази у Напуљ где је био дипломата за Млетке.

Године 1500, Марин постаје пуноправни држављанин Млетачке републике и убрзо отвара хуманистичку школу. 1501. године, прихватио је да буде катедри у универзитету Бреши, где штампа своја прва значајнија дела, попут збирке Observationum collectanea in primum Historiae naturali librum (1504–1506). У Млецима борави пуних 17 година, а након тога одлази у Падову где је био наставник реторике. Рачунајући на професуру у Мантови, написао је дело које је представљало похвалу Мантовским владарима и писцима. Такође, у Млецима је одржао многе говоре, од којих су неки и записани и одштампани. Његова дела се чувају у Млетачкој библиотеци Марцијана и у Ватиканској библиотеци.[1] Умро је у Падови, 1526. године.[2]

Поглед на градско језгро Бреше

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Маринов књижевни опус се састоји из различитих књижевних дела и говора који су одштампани. У време док је био у Бреши, сем збирке споменуте горе, написао је и друга дела попут Collectanea in Plinium, Artificium Orationum Ciceronis, Centuriae tres Variarum Observationum, Adnotationes Virgilianae, Observationes in Livium et Fabium, Commentarii in Persium и In Libros de Oratore et Rhetoricos Ciceronis.[2] У Бреши 1503. године, штампано му је дело In Primum Plinii observationum librum collectanea, а 1504. године, Variarum observationum collectanea.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „BEČIĆ, Marin”. Hrvatski biografski leksikon. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 30. 12. 2017. 
  2. ^ а б в г „BECICHEMO, Marino”. Treccani. Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. ^ В. Греговић, Ђорђе. „O PAŠTROVIĆIMA”. Projekat Rastko. Приступљено 30. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Clough, di Cecil H. (1970). Dizionario Biografico degli Italiani (Volume 7 изд.). Italy: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марин_Бечић&oldid=27707713”