Марија Таљони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марија Таљони

Marie-taglioni-in-zephire.jpg
Марија Таљони, на литографији у боји, око 1831. (Музеј Викторије и Алберта).

Датум рођења: 23. април 1804.
Место рођења: Стокхолм (Шведска)
Датум смрти: 24. април 1884.
Место смрти: Марсеј (Француска)

Марија Таљони (итал. Marie Taglioni; Стокхолм, 23. април 1804Марсеј, 24. април 1884) је била балерина из ере романтичног балета и централана личност у историји европског плеса.

Биографија[уреди]

Рођена је у Стокхолму, Шведска. Њен отац и учитељ Филипо Таљони (итал. Filippo Taglioni) направио је само за њу балет Силфид (фр. La Sylphide) који ју је прославио као играчицу.

Напустила је Париски опера балет (фр. Paris Opera Ballet) 1837. како би прихватила трогодишњи уговор у Санкт Петербургу у Маријински балету (Mariinsky Ballet). Након њеног последњег наступа у Русији, 1842. њене балетанке су продате за две хиљаде рубаља.

У класични балет увела је позу прекрштених руку, коју је први пут извела у балету Жизела, јер је сматрала да јој је фигура несавршена и да ће је прекрштеним рукама поправити.

Професионалну каријеру балерине завршава 1847. године. Једно време је боравила у Ca d'Oro на Grand Canal-у у Венецији. Када је балет Париске опере реорганизован на строжим, професионалнијим основама, она је била носилац његовог духа. Заједно са директором новог Плесног конзерваторијума, Лисјеном Петипом (фр. Lucien Petipa) и кореографом Лујом Мерантом (фр. Louis Mérante) је била у шесточланом жирију на првом годишњем такмичењу Corps de ballet, одржаном 13. априла 1860.

Касније је држала часове стандардних плесова деци и дамама. Такође је узела и мали број балетских ученика. Њено једино кореографско дело је балет Лептир (фр. Le Papillon) за омиљену ученицу Ему Ливри.

Јохан Штраус II (Johann Strauss II) је у њену част компоновао Полку Марија Таљони користећи музику из свих балета у којима је наступала.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Марија Таљони