Марко Анђелковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Анђелковић
Академик Марко Анђелковић
Лични подаци
Датум рођења(1945-09-18)18. септембар 1945.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти10. април 2020.(2020-04-10) (74 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
ИнституцијаПриродно-математички факултет Универзитета у Београду

Биолошки факултет Универзитета у Београду

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”
Познат попопулациона генетика
НаградеОктобарска награда Београда

Награда I ранга за постигнуте резултате на истраживачким пројектима Захвалница за допринос развоју биологије и афирмацију циљева Српског биолошког друштва

Златна повеља за инзванредан и драгоцен допринос развоју и унапређењу биолошких и сродних наука

Марко Анђелковић (Београд, 18. септембар 1945Београд, 10. април 2020) био је српски биолог и академик. Анђелковић је био редовни члан САНУ на одељењу хемијских и биолошких наука. Био је jедан од најзначајнијих српских генетичара, који је дао изузетан допринос у проучавању генетике популација. Током вишедеценијског рада учествовао је у уобличавању значајних истраживачких праваца који су и даље актуелни и препознатљиви у свету науке.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1968. године на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Беграду. Током наредних десет година, завршио је две специјализације из области популационе генетике на универзитетима у Бечу и Тибингену (СР Немачка), магистрирао је и докторирао на Универзитету у Београду, а потом привео крају постдокторске студије из популационе генетике на Биолошком факулету Јелског универзитета (САД) године 1978/79.

Академик Марко Анђелковић је био редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, а од почетка до краја своје научне каријере радио је и на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.

За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2009. године. Функцију Генералног секретара САНУ академик Анђелковић је обављао од 2015. године. Био је и председник Академијског одбора „Човек и животна средина” и Одбора за проучавање фауне Србије. Од 2006. до 2014. године обављао је функцију заменика секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ. Протеклих неколико година дао је, без икаквог претеривања, као генерални секретар немерљив допринос раду ове куће.[2]

Чланство у стручним удружењима[уреди | уреди извор]

Академик Анђелковић је био члан бројних домаћих и међународних стручних удружења:

  • Српско биолошко друштво
  • Друштво генетичара Србије
  • Друштво ентомолога Србије
  • Европско друштво за мутацију животне средине (European Environmental Mutagen Society)
  • Европско удружење за еволуциону биологију (European Society for Evolutionary Biology)

Библиографија[уреди | уреди извор]

Уреднички рад[уреди | уреди извор]

Уредник је многих издања, од којих је већина обављена у оквиру издавачке делатности Српске академије наука и уметности.

  1. Genetics – ecology – evolution (eds. B. P. M. Ćurčić and M. Andjelković), Faculty of Biology, Belgrade (2002)
  2. Биодиверзитет почетком новог миленијума (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2005)
  3. Зборник радова о фауни Србије, Књ. VII (уред. З. Петровић и М. Анђелковић), САНУ, Београд (2006)
  4. Мрави Србије и Црне Горе, Иван Петров (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2006)
  5. Река Студеница; еколошка и хидрофаунистичка студија, Драга Јанковић (уред.М. Анђелковић), САНУ, Београд (2009)
  6. Крпељи (Acari: Ixodidae, Argaside), Марија Милутиновић, Жељко Радуловић, Снежана Томановић, Златибор Петровић, (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2012)
  7. Енергетика и животна средина (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2013)
  8. Генетички модификовани организми – чињенице и изазови (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2014)
  9. Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији (уред. М. Анђелковић), САНУ, Београд (2018)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је великог броја награда и признања за допринос у унапређењу биолошких и сродних наука.

  1. Октобарска награда града Београда у области науке (1990)
  2. Награда I ранга за постигнуте резултате на истраживачким пројектима, Министарство науке и заштите животне средине Р. Србије (2004)
  3. Захвалница за допринос развоју биологије и афирмацију циљева Српског биолошког друштва – Извршни одбор СБД поводом 60 година рада и постојања Српског биолошког друштва (2008)
  4. Златна повеља за изванредан и драгоцен допринос развоју и унапређењу биолошких и сродних наука – Српско биолошко друштво (2013)
  5. Поводом 26 (1973), 50 (1997) и 70 (2017) година постојања и рада Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду – захвалнице у знак признања за дугогодишње успешно руковођење, изузетне заслуге и допринос на унапређењу, развоју и афирмацији Института

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминуо академик Марко Анђелковић”. Српска академија наука и ументости. Приступљено 11. март 2022. 
  2. ^ „Члан САНУ Марко Анђелковић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 11. март 2022.