Маслачак
| Маслачак | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: H (хемикриптофита) |
||||||||||||||
Маслачак (лат. Taraxacum) је род биљака из породице главочика (Asteraceae). Маслачак обухвата вишегодишње зељасте биљке са жутим цветним главицама сложеним из великог броја цевастих и језичастих цветова.
Садржај |
Станиште и распрострањеност [уреди]
Маслачак успешно расте на свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ливаде. Маслачак је веома распрострањен. Налази се на ливадама и травњацима, по пустим местима и напуштеним њивама, поред путева и око насеља.
Првобитно настао на просторима Евроазије, данас је распрострањен и у Северној Америци, јужним деловима Африке, Новом Зеланду, Аустралији и Индији. Настањен је у свих 50 држава САД и већини канадских региона.[1] На територији Балкана најчешће се среће врста Taraxacum officinale.
Хемијски састав и употреба [уреди]
Позната је, осим по лековитости, као изузетно хранљива биљка богата витаминима Ц и А, органским киселинама, минералима (посебно калијумом, натријумом и магнезијумом). Пролећна салата прави се од сасвим младих листова који се беру пре цветања и ван насељеног подручја.
У народној медицини се користи за опште јачање организма и пролећно чишћење крви. Од њега се може справљати чај, сируп или маслачково вино.
Корен маслачка има сложен хемијски састав. У млечном соку садржи хетрерозиде, угљене хидрате и минерале, па се користи за лечење упале и камена жучне кесе, жутице, смањеног лучења мокраће итд.
Галерија [уреди]
-
популација маслачака
-
маслачак као коров
-
цваст главица
-
расејава се ветром
Литература [уреди]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Извори [уреди]
- ^ What is AKEPIC? | Alaska Natural Heritage Program, Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
