Математички принципи природне филозофије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Математички принципи природне филозофије
Prinicipia-title.png
Насловна страна првог издања дела Principia, из 1687.
Аутор Исак Њутн
Оригинални
назив
(лат. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica)

Математички принципи природне филозофије[1] (лат. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica или само лат. Principia) је дело у три тома сер Исака Њутна, које је први пут објављено 5. јула 1687.[2][3] Њутн је осим тога објавио два накнадна издања, 1713. и 1726. године.[4] У овом делу Њутн је изнео своје законе кретања чиме је ударио темеље класичној механици, као и Њутнов закон опште гравитације, и извођење Кеплерових закона планетарног кретања (које је Кеплер открио емпиријски). Principia се „с правом сматра једним од најважнијих дела у историји науке“.[5]

Француски математички физичар Алексис Клеро 1747. године изјавио: „Чувена књига о математичким принципима природне филозофије је означила епоху велике револуције у физици. Метод који је користио њен блистави аутор сер Њутн ... обасјао је светлом математике науку која је све до тад лежала у тами претпоставки и хипотеза.“[6] Једна новија анализа је показала да иако прихватање Њутнових теорија није било тренутно, до краја века након објављивања 1687, „нико није могао да порекне“ (да је из 'Principia') „проистекла наука која је, бар у одређеним погледима, за далеко превазишла све шта је постојало раније и да је јединствена као ултимативни егземплар науке уопште.“[7]

У формулисању својих физичких теорија, Њутн је развио и користио математичке методе које данас спадају у област математичке анализе. Међутим, речник математичке анализе какав је данас познат у великој мери није био присутан у делу Principia; Њутн је многе своје доказе дао у геометријском облику инфинитезималне анализе, базиране на лимесима малих геометријских величина.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Први превод Њутна на српски: „Математички принципи природне филозофије““ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 3. 4. 2012.. 
  2. ^ [1].
  3. ^ Први том енглеског превода из 1729 је доступан као онлајн скен; одломци превода на енглески из 1729. (погрешно идентификовани као базирани на издању из 1687.) have такође транскрибовани онлајн.
  4. ^ [In Latin] Isaac Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica: the Third edition (1726) with variant readings, assembled and ed. by Alexandre Koyré and I Bernard Cohen with the assistance of Anne Whitman (Cambridge, MA, 1972, Harvard UP)
  5. ^ J M Steele, University of Toronto, (онлајн преглед на сајту Канадског савеза физичара) о N Guicciardini "Reading the Principia: The Debate on Newton’s Mathematical Methods for Natural Philosophy from 1687 to 1736" (Cambridge UP, 1999), књига у којој између осталог стоји (у делу пре насловне стране) да се 'Principia' „сматра једним од ремек-дела у историји науке“.
  6. ^ Alexis Clairaut, "Du systeme du monde, dans les principes de la gravitation universelle", у "Histoires (& Memoires) de l'Academie Royale des Sciences" for 1745 (published 1749), at pp. 329 (according to a note on pp. 329, Clairaut's paper was read at a session of November 1747).
  7. ^ G E Smith, "Newton's Philosophiae Naturalis Principia Mathematica", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2008 Edition), E N Zalta (ed.).
  8. ^ Садржај инфинитезималне математичке анализе у делу 'Principia' је признат и за Њутновог живота и касније, између осталих од стране маркиза де Лопитала, који у предговору свог дела „Analyse des infiniment petits“ (Инфинитезимална анализа) из 1696. у преводу каже о 'Principia' да је 'готово цела о математичкој анализи' ('lequel est presque tout de ce calcul'). Види још D T Whiteside (1970), "The mathematical principles underlying Newton's Principia Mathematica", Journal for the History of Astronomy, vol.1 (1970), 116-138, посебно на стр.120.

Даља литература[уреди]

  • Alexandre Koyré, Newtonian studies (London: Chapman and Hall, 1965).
  • I. Bernard Cohen, Introduction to Newton's Principia (Harvard University Press, 1971).
  • Richard S. Westfall, Force in Newton’s physics; the science of dynamics in the seventeenth century (New York: American Elsevier, 1971).
  • С. Чандрасекар, Newton’s Principia for the common reader (New York: Oxford University Press, 1995).
  • Guicciardini, N., 2005, "Philosophia Naturalis..." у Grattan-Guinness, I., ed., Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier: 59-87.
  • Andrew Janiak, Newton as Philosopher (Cambridge University Press, 2008).
  • François De Gandt, Force and geometry in Newton’s Principia trans. Curtis Wilson (Princeton, NJ: Princeton University Press, c1995).
  • John Herivel, The background to Newton’s Principia; a study of Newton’s dynamical researches in the years 1664-84 (Oxford, Clarendon Press, 1965).
  • Brian Ellis, "The Origin and Nature of Newton's Laws of Motion" у Beyond the Edge of Certainty, ed. R. G. Colodny. (Pittsburgh: University Pittsburgh Press, 1965), 29-68.
  • E.A. Burtt, Metaphysical Foundations of Modern Science (Garden City, NY: Doubleday and Company, 1954).

Спољашње везе[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком: