Механичка вентилација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Механичка вентилација
Класификација и спољашњи ресурси

Ендотрахеална интубација
MeSH D012121

Механичка вентилација (МВ), асистиране вентилација је вентилација плућа које се изводи код болесника са спонтаним али ослабљеним дисањем или код болесника који не могу да дишу сопственим плућима. Механичка вентилација (МВ), се изводи уз помоћ софистицираних респиратора.

Према дужини примене МВ може бити краткотрајна или дугоројна, у зависности од медицинских индикација или стања појединца. Механичка вентилација се користи код хроничних стања као што су тешке инфективне болести, неуромишићне болести, опструктивне болести плућа или друга стања која ограничавају физиолошку употребу мишића за дисање и/или дисајних путева.

Историјат[уреди]

Римски лекар Гален може се сматрати првим лекарем који ће описа механичку вентилацију:

Ако узмете мртву животињу и удаувавате јој ваздух кроз ларинкса (уз помоћ цевчице од трске) испунићете бронхије ваздухом и приметићете да су се плућа увећала до максимума.[1]

Андреас Везалијус, такође је описао вештачку вентилацију плућа уметањем бамбуса или трске у трахеју животиња.[2]

У 1908. године Џорџ Поа, први је практично приказао механичку респирацију на псима. Он је након вештачки изазване асфиксије (загушења) дисајних путева, пса успевао да их врати у живот реанимацијом.

Први апарати за механичку вентилацију направљени су 1928. године.

Токо 40-их и 50-их година двадесетог века први пут је почела примена „гвоздених плућа“, што је заправо био и први ефективан вид дугорочне респираторне потпоре, који се користио током полио епидемије (дечиј парализе) која је владала и том периоду. За удисајни део дисајног циклуса машином је стваран вакуум око болесника, који је био смештен у металну цев (гвоздена плућа), чиме се ваздух увлачио у у његова плућа. Прекид вакуума омогућавао је особи да у тој фази рада апарата издахне.

Сутер је 1983. године, поставио индикације за примену мехничке вентилације и поделио их на:

  • Механичке поремећаје дисања: неуромишићне обољења, дисфункција централног нервног система, промене мишићно-коштаног система као и терапијска употреба мишићних релаксаната.
  • Поремећаје у размени гасова: АРДС, респираторни дистрес синдром деце, болести срца и хроничне болести плућа

Међутим тек последњих година 20. и почетком 21. века, дошло је до знатног техничког напретка, у конструкцији апарата за механичку вентилацију. То је допринело њиховој широј употреби, проширило индикације за њихову примену и резултовало успешнијем лечењу, хируршких болесника.

Вентилација - физиолошка дефиниција[уреди]

Вентилација је физиолошки процес којим се врши размена кисеоника 2) и угљен-диоксид (СО2) у алвеолама у плућима. Алвеоле су мали ваздухом испуњене кесица на крају бронхијалног стабла у плућима, кроз чије зидове из ваздуха у кесицама 2) дифундује у крв, а (СО2), обрнутим путем дифундује из крви у алвеолу. Вентилација је константан процес одржавања одговарајуће равнотеже између ове две.

Значај МВ[уреди]

Очуваност органа за дисање, (респираторног система) је поједине болеснике питање од животног значаја, као што су деца и одрасле особе са неуромишићне обољењима као и болестима моторног неурона као што су спинална мишићна атрофија и амиотрофична латерална склероза. Код ових болесника долази до прогресивне слабости, најчешће мишића руку и ногу, али код неких форми јавља се и слабост мишића који су неопходни за дисање и кашаљ. Слабост мишића за дисање доводи до поремећаја функције дисања која се у одређеном временском периоду погоршава и уколико се у правом тренутку не примени асистирано (потпомогнуто) механичко дисање може доћи до нежељеног тока или смрти.[3]

Апарат за механичку вентилацију плућа негативним притиском („челична плућа“)

Предности коришћења МВ огледају се пре свега у томе што она омогућавају болесницима са нарушеном вентилацијом нормалан живот или преживљављње. Те предности су:

  • одржавање и/или побољшање нивоа кисеоника/угљен-диоксида у крви
  • одмара дисајне мишиће, смањујући њихово напрезање
  • надувавање плућа је потпуније
  • побољшава кашаљ због лакшег дисања
  • побољшање квалитета сна и дисања током спавања
  • ограничава/искључује хоспитализацију код респираторних компликација
  • побољшање квалитета живота и продужава живот

Врсте механичке вентилације[уреди]

Краткотрајна респирација

Краткотрајна употреба МВ обично се примењује у болничкој нези, нпр, у току акутним болестима или током и после операције, у париду када појединац не може да дише без помоћи респиратора. У интензивној нези, МВ може се изводити преко преко уста или назалне маске, али се обично изводи уз помоћ ендотрахеална цеви која стављати у уста и грло (интубација).

Дуготрајна респирација

Дугорочну МВ можемо применити код неких болесника дуже време (више месеци или година) или током целог живот.

Врсте апарата за МВ[уреди]

Запреминско-променљиви дисајни апарати[уреди]

Запреминско-променљиви дисајни апарати обично (али не и увек) убацују ваздух кроз отвор који се налази у душнику (трахеостому) што омогућава директнији и више контролисан приступ плућима. Због стварања отвора на душнику и остваривања непосредног контакта са дисајним органима овакав вид дисајне подршке носи назив и инвазивна механцка вентилација.

Извори[уреди]

  1. ^ Colice, Gene L. Historical Perspective on the Development of Mechanical Ventilation. Principles & Practice of Mechanical Ventilation. 2. New York, McGraw-Hill. 2006. ISBN 978-0-07-144767-6. pp.
  2. ^ Chamberlain D (2003) Never quite there: A tale of resuscitation medicine Clinical Medicine, Journal of the Royal College of Physicians' 3 6:573-577
  3. ^ Zorica Stević, Dišite sa lakoćom : /vodič za osobe sa neuromišićnnim bolestima koje imaju ili mogu imati probleme sa disanjem, Beograd : Savez distrofičara Srbije, 2009 (Čačak : Svetlost). - 40 str.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).